Pre dva dana dogodilo se nešto što se u Srbiji dešava 30 do 40 puta godišnje – muškarac je ubio ženu, partnerku, majku njihove dece. Ovog puta pred decom, u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu, kada je otac, već osuđivan zbog nasilja u porodici, došao da vidi decu.
Ni ovoga puta nisu izostali naslovi prepuni reči poput “zver”, “monstrum” i ostalih naziva za likove iz izmišljenih priča. Ali je lik iz ove priče stvaran muškarac, prosečan, nečiji komšija, rođak i prijatelj. Scena koja se desila je vrlo stvarna. Desila se u porodici – onoj zajednici, koju konzervativci po svaku cenu hoće da održe na okupu, ne razmišljajući kakve sve posledice takvo insistiranje može da ima za one koji moraju da žive u “najvećoj vrednosti društva” kada su izloženi nasilju.
Videos by VICE
Ovakvi stavovi vrede samo kada zaštita nije potrebna. Pa se tako nasmeju Zakonu o zabrani polnog uznemiravanja, jer se boje da im neko ne ukine „pravo na udvaranje”. Žestoko se usprotive Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, jer se plaše šta će biti sa društvom ako se razbije njegova osnovna ćelija. Brinu da neće moći dete da uče “jednom vaspitnom”. Smeta im pojam femicid, jer je “to uvedeno sa Zapada”.
Centru za socijalni rad je dugo trebalo da izda saopštenje o ovom slučaju. Osim što možemo da saznamo da je otac već osuđivan za nasilje u porodici, da je 2015. godine tako postupio prema maloletnom sinu, Centar se, po običaju, sada “pere” poručujući da će “nastaviti da preduzimaju sve mere iz svoje nadležnosti u odnosu na maloletnu decu tragično nastradale O. L.”.
Mnoga prava pitanja o nasilju porodici postavljena su u saopštenju Mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra, kao i jedno od ključnih – Da li je pravo oca na viđanje dece jače od prava deteta da živi bezbedno i bez nasilja?
U medijima se stalno apeluje da se nasilje prijavi, a ovde imamo slučaj kada su, po ko zna koji put, institucije zakazale i kada su informacije postojale i bile u sistemu.
Kako je i čime sve potpomognuto nasilje nad ženama u Srbiji? Šta i ko zapravo može da utiče na to da se ova situacija promeni? O tim pitanjima smo razgovarali sa Sanjom Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
MEDIJI
Kada su mediji u pitanju, Sanja Pavlović kaže da su “poslednjih nekoliko decenija mediji odigrali važnu ulogu u borbi protiv muškog nasilja prema ženama jer su svojim pisanjem učinili da ovaj društveni fenomen postane vidljiviji i izađe iz sfere privatnosti u javnost.”
Međutim, kako kaže, postoje tvrdnje da je “senzacionalistički način izveštavanja medija na ovu temu uzrokovan trkom za profitom.”
– Međutim, grešile bismo ukoliko sve gledamo isključivo kroz oči kapitalizma. Senzacionalizam u izveštavanju o nasilju prema ženama duboko je ukorenjen u patrijarhalnim obrascima i, pre svega, mizoginiji – kaže Pavlović.
Čak i kada je žena žrtva, mediji pronalaze senzacionalističke načine da upravo nju okrive za nasilje koje je preživela – odatle naslovi poput „Nije mogao da podnese raskid”, „Zločin iz ljubomore”, „Ostavila ga zbog drugog”…
– Mediji indirektno upućuju na to da on nije mogao da kontroliše ponašanje i da nije imao drugog izbora sem da bude nasilan prema njoj, ili da je ubije. Istovremeno, njen identitet je potpuno otkriven, njeno dostojanstvo obrisano, a ona prikazana isključivo kroz iskustvo („izazvanog”) nasilja koje je samo jedan deo njene ličnosti – kaže Pavlović za VICE.
Ona dodaje da su mediji jako važni, jer formiraju stavove zajednice i na taj način su ključni za prevenciju. Ukoliko mediji podstrekuju ideju krivice žene i manjak odgovornosti za nasilnika, oni doprinose zameni teza i potpunoj normalizaciji nasilja prema ženama.
– Mi ostajemo u začaranom krugu u kome polovina stanovništva nema pravo na dostojanstven život bez straha i nasilja – kaže ona.
Problem je što, i kada postoje tekstovi i kampanje u medijima koji govore o nasilju nad ženama, a nisu društveno odgovorni, bude mnogo veća šteta od trenutne koristi i značajno se doprinosi upravo negovanju kulture nasilja, objašnjava Pavlović.
INSTITUCIJE
Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je izjavila da “imamo dobre zakone, ali da treba poboljšati saradnju institucija“. Ovaj slučaj se desio u Beogradu, i to je sigurno jedan od razloga zašto je toliko privukao pažnje.
Ne možemo ni da zamislimo kako sistem podrške fukcioniše za neku ženu u malom mestu u untrašnjosti Srbije, gde su u institucijama države možda zaposleni rođaci, poznanici i prijatelji nasilnika. A šta postojeći sistem nudi?
– Institucije imaju obavezu da zaštite žene od nasilja i da pokažu nasilnicima da je njihovo ponašanje nedopustivo i da će biti kažnjeno. Ipak, i u institucijama sede ljudi „od krvi i mesa”, ljudi koji su jednako oblikovani vrednostima koje patrijahalno društvo promoviše kao i svi ostali građani i građanke – kaže Pavlović.
Ono što vidimo kao najčešće propuste profesionalaca, čak i sa dobrim zakonima, odnosi se na njihovo postupanje prema sopstvenim predrasudama, kaže ona, što dovodi do institucionalnog seksizma, objašnjava Sanja.
JEZIK I KOMUNIKACIJA
Mnogi i dalje ne shvataju kako nešto što je za njih „šala” može da utiče na stvaranje atmosfere u kojoj će baš to uticati da žena bude dehumanizovana, a time, na kraju, i opravdati nasilje nad njom.
– To je važno pitanje koje često zaboravljamo, a jezik i te kako ima važnu ulogu u negovanju određenih vrednosti. Konkretno, za ovaj društveni problem, jezik je važan već pri samom njegovom definisanju. Velika je razlika u tome da li ćemo reći muško nasilje prema ženama ili nasilje u porodici, iako često ove termine koristimo kao sinonime – kaže Pavlović.
Nasilje u porodici je opštiji fenomen i podrazumeva svaki vid nasilja koji se desi unutar porodice, bez direktnog definisanja počinioca i žrtve. Sa druge strane, jedino terminom muško nasilje prema ženama u potpunosti definišemo i ko su nasilnici i ko su žrtve, bez obzira na to da li se nasilje dešava u porodici ili van nje, kaže ona. Jer, ukoliko ne imenujemo (najčešće) učinioce, na koji način možemo da se borimo protiv problema?
Pogledajte i dokumentarac o mukotrpnoj borbi protiv osvetničke pornografije:
KOD KUĆE JE NAJMANJE SIGURNO
Brojna istraživanja ukazuju da su žene najmanje bezbedne u svom domovu. Ovo se ne odnosi isključivo na lokaciju, već zapravo ukazuje na relaciju između žrtve i nasilnika, to jest, pokazuje da je najčešći vid nasilja prema ženama – nasilje u partnerskim odnosima, objašnjava Pavlović.
– To znači da žene najčešće bivaju pretučene ili ubijene od onih koji tvrde da ih vole – kaže Sanja.
Žene mogu da budu bezbedne jedino kada su nasilnici iza rešetaka, ali i kada znaju da prepoznaju nasilje u ranim fazama, imaju sopstvenu autonomiju, telesni integritet i nezavisnost.
PREPOZNAVANJE NASILNIKA
– To su uglavnom oni prvi obrasci psihološkog nasilja koji se javljaju na početku partnerskog odnosa. Ljubomora koja vremenom postaje sve teža i opasnija, naizgled sitne primedbe na račun izgleda i sposobnosti žene koji vode tome da ona gubi samopoštovanje i preispituje svaki svoj postupak, negativni komentari o socijalnom okruženju žene koji vode u izolaciju – odgovara Sanja na pitanje da li postoje obrasci prema kojim se potencijalno nasilje može prepoznati.
Svi ovi obrasci ponašanja mogu na početku da deluju kao briga za partnerku, pa je zbog toga njoj teško da ih prepozna kao nasilje, ali svi oni streme nasilnikovom uspostavljanju potpune moći i kontrole, dodaje ona.
PRIJAVLJIVANJE NASILJA
Ljudi će prijavljivati nasilje kojem svedoče jedino ukoliko nisu već razvili toleranciju na isto. Sa druge strane, oni moraju da znaju da neće i sami biti dovedeni u opasnost ukoliko prijave nasilnika – kaže Pavlović.
Ukoliko ga prijave, a on ne snosi sankcije, ili su sankcije minimalne, ljudi opravdano mogu da strahuju za svoju bezbednost. I zato, po ko zna koji put – država je obavezna da u svakom trenutku, uvek i svuda, promoviše nultu toleranciju na nasilje i u potpunosti sprovodi sve mere u sprečavanju, zaustavljanju i kažnjavanju nasilja.
Još na VICE.com:
Žene trpe nasilje jer ga ne prepoznaju, kažu devojke u Beogradu
Bili smo na protestu protiv nasilja nad ženama
Dirljiv animirani muzički video koji govori ženama u nasilnim vezama da nisu same