Kako izbeći sedam smrtnih grehova na slavama ove godine

Već smo duboko zagazili u novembar, mesec kada se prakrično otvara sezona najpopularnijih slava. Domaćini koji slave posne slave, krenuli su u ribolov na smrznute osliće, dok će zbog onih drugih, čitava krda svinja ostati bez dece. Uveliko se i prebira po novčanicima, ne bi li se izdvojila da-se-ne-obrukamo suma novca za sveštanje vode. Ipak, ovaj srpski, hrišćanski fenomen, koji vuče korene iz paganskih dana, postao je pravo stecište smrtnih grehova, pa da ne biste poklekli, pročitajte naše savete da izbegnete greške.

ZAVIST

Videos by VICE

Ovaj greh prvi zagospodari slavskom trpezom. Još ni ne stigneš da smestiš guzicu u stolicu i da umočiš kašičicu u žito, a na tebe ostali gosti, već svaljuju salve dogodovština o njihovom uspehu i uspehu njihovih bližnjih. „Moj sin je postao šef u jednoj kamiondžijskoj firmi u Americi.“, „Moj je u Švedskoj.“, „Mi smo podigli sprat za sina i snajku.“, „Da vidite samo kakav smo poljski klozet napravili.“, „Kupili smo polovnog punta.“, „… unapređenje.“, „Uzeli smo novu veš-mašinu, na rate“ i sve tako u nedogled.

Zbog ovoga, može da ti se učini kako su se svi ostali gosti urotili protiv tebe, ne bi li ti natrljali na nos da si jebeni bednik. U trenutku dok na ove hvalospeve klimaš glavom kao hulu lutka i crveniš jer nemaš čime da se pohvališ – sem možda prehladom – može da se desi da te obuzme osećaj zavisti, jer ti se čini da su svi oni bolji od tebe. Izreka „u tuđega tatka pogolema alatka“ može da evoluira do te mere, da počneš da zavidiš i samom domaćinu na tome kako je aranžirao hranu, na servisu za ručavanje, na čašama, koje su, čini ti se, bolje od tvojih kineskih, pa čak i na nijansi boje, kojom je okrečena njegova dnevna soba.

Smiri se. Veći broj tih gostiju izlazi napolje i viđa se sa drugim ljudima samo po slavama, pa je red nečim da se pohvale. Nema potrebe za željom da prošetaš njihovom kožom, jer smo u Srbiji praktično svi u manje-više istom sranju, samo što mnogima hvalisanje služi kao vrsta utehe i eskapizam iz usrane svakodnevice.

PROŽDRLJIVOST

Greh koji praktično definiše današnje slave. Svakom domaćinu je najbitnije da trpeza bude bogata i da se ni u kom slučaju ne oskudeva ni sa ićem, ni sa pićem, a gosti će to znati da cene tako što će za sobom ostaviti potpuno devastirane ovale, rakijske i vinske flaše.

Na slavi ćeš se napiti, jer se to, dođavola, očekuje od tebe, baš kao što se očekuje i da otkopčaš koje dugme na pantalonama, da bi moglo da stane sve ono što ćeš da ‘proždereš’. Obudzdaj se! Nema potrebe da između ko-zna-koje rakije po redu i ko-zna-kojeg vina po redu, u svoju mešinu utrpavaš kilo i po pečenja (sa kožurama i masnoćom, dabome), rusku salatu, kiseli kupus sa ljutom paprikom, slane rolate, opori sir, lučene paprike, punjene paprike i na kraju kolače, uz opasku „Ej, pući ću, al’ ako baš moram, evo uzeću jedan.“, a smažeš deset i sve to zaliješ kafom.

Budi umeren. Ako piješ rakiju pre večere, onda pij rakiju, a ne rakiju, vinjak, lincuru i liker od čokolade. Ako posle večere piješ špricer, onda se njega i drži, ne mešaj ga sa pivom i crnim vinom starim 15 godina. Znam da je lako govoriti o tome i da je mnogo teže u praksi odoleti svemu onome što se nudi i insistiranju domaćina, pa ako uspete da se izborite sa ovim demonima… možda ste bezgrešni?

Sećam se jedne slave, kod mog drugara, kada je neka baba iz komšiluka – valjda bojeći se da ne ostane gladna – istovremeno proždirala žito i kisele krastavce, a onda je u sve to ubacila i par komada mesa. Mada, nisam siguran da li je ona bila proždrljiva ili ipak, pohlepna.

POHLEPA

Tanka je linija između proždrljivosti i pohlepe. Obično se na slavama javi za vreme jela, kada se uplašiš da drugi ne pokupe bolje komade mesa, bolje uvijene sarme i da ne ostaneš bez pića koje ti u tom trenutku prija. Tada nemoj pohlepno da grabiš svu krtinu za sebe od koje ćeš praviti Vavilonsku kulu u tanjiru, niti da kriješ flašu prepeka ispod stolice, jer domaćin verovatno ima još u šteku.

GORDOST

Posle večere – uz koju se obično prepričavaju kako-kome-smešne anegdote i muke svakodnevice – uz špricer, stupaju na scenu, to jest trpezu, ozbiljnije teme, obično sportsko-političke. I sa njima dolazi gordost. Tada svi za stolom, onako siti i pripiti, misle da su najpametniji i kreće nadmetanje čiji je kukuruz veći, a stavovi ispravniji. Budi siguran, nisi najpametniji za stolom, a čak i da jesi, nisi dovoljno pametan i stručan da sam rekonstruišeš Vladu, uz opaske tipa „Sedneš mi na Vučića“, niti da daješ komentare o tome kako bi ti, da si na Noletovom mestu, igrao manje agresivno i ne bi „onim bekhendom na Nadala“. Gordost u današnje vreme prestane, kada se onako zarumnejenih obraza od besa, svi skupa, kucnete čašama i složite se da nema opozicije.

POŽUDA, BLUD

Svi znamo kako je kad čovek popije: smanji mu se motorika srazmerno povećanju testosterona. Tad nikako nemojte da se nabacujete partnerkama drugih gostiju. Ako ti neka od gošća, recimo, zatraži upaljač, to ne znači da ti suptilno daje do znanja da želi da te odvuče u spavaću sobu i pojebe, pa nema potrebe za seljačkim komentarima kao što je: „Možda upaljač neće da kresne, ali znam ko hoće.“ Ne buljite u dekoltee snajki koje vas okružuju, niti im nespretno namigujte, a još manje pokušavajte da ih dodirnete stopalom ispod stola – naročito ako ste se na slavi obreli sa partnerkom koja će vas munuti laktom u rebra.

LENJOST

Ovaj greh dođe po svoje pred sam kraj slave. Zavaljen si u stolici i ne možeš da se makneš. U ustima ti je pljuga, ali te već deset minuta mrzi da je pripališ. Podriguješ, dok ti se izmučeni organizam bori da svari sve ono što si natrpao u stomak. Domaćica te nudi kolačima, a ti imaš snage tek da odmahneš rukom. Domaćin već drema za stolom, ali ti ne jebeš živu silu, ni partnerku koja ti govori da kreneš, ni taksistu koji te već 15 minuta čeka ispred kuće. Ako ti je dušu ukaljao ovaj greh, onda znači da se nisi pridržavao saveta za izbegavanje prethodnih grehova, a naročito proždrljivosti. Ovaj greh možeš sprati jedino vodom i to ne svetom, već ‘ladnom, kod domaćina u kupatilu.

GNEV

Gnev obično nastaje kao post-slavski sindrom, sutradan ujutru. Budiš se mamuran, nadutog stomaka, nisi ni za šta. Mrziš i sebe i partnerku koja te je naterala da idete na slavu i jebeni posao na koji moraš da stigneš za pola sata. Gnevan si i na majku koja te je rodila da se zlopatiš ovako, dok gutaš šaku analgetika. Proklinješ i domaćina što ti je dao visokogradnu rakiju i svinju koja je rodila masno prase, zbog kojeg si se izduo i kuneš se da više nikad nećeš ni jesti ni piti, sa naročitim osvrtim na to da nikada više nećeš ići na slavu ni kod koga.

To traje sve dok se ne setiš da uveče kod nekog drugog prijatelja ideš na drugi dan slave i onda opet sve Jovo-nanovo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu