Sa 14 godina sam prvi put izbačena sa časa. Moglo je to i češće da se dešava, pošto sam zaista imala dugačak jezik. Ali tog dana, školske 2007. godine profesorka me poslala kući zbog predubokog dekoltea.
“Deluje da vam je izraz skroz do pupka”, rekla mi je profesorka smejući se. Rečeno mi je i da mogu da se vratim na čas ako odem i presvučem se.
Bilo je leto i odeća koju sam nosila malo se razlikovala od one koje su nosile moje drugarice: cvetne haljine, tesne farmerke i kratke majice – upravo ono što je u H&M visilo u to vreme i koštalo je manje od deset evra. Ali: Imala sam brushalter veličine od 102-104, uz visinu od 160cm, što je moje adolescentske grudi itekako isticalo. “Znaš onu, sa velikim sisama”, jedan dečko me je jednom mojoj prijateljici tako, u najkraćem, opisivao.
Tog dana sam otišla kući da promenim odeću. Nisam razmišljala o tome da protestujem protiv profesorke i čak nisam bila ni besna. Osećaj koji je prevladao bio je – čista sramota. Nisam znala zašto, ali znala sam da su mi u očima učiteljice grudi bile nepristojne i možda čak malo prljave, a da sam i ja bila pomalo prljava i nečista, jer samo očigledno tako besramno zamahnula grudima na nevino mesto poput škole. Da sam drolja koja je samo želela da pridobije svakog muškarca kojeg je srela svojim velikim karamelnim dinjama. Da mi na kraju krajeva, tamo nije mesto.
Videos by VICE
Sa devet godina, na mojim grudima su se formirala dva mala brda. Nisam sebe smatrala baš nešto posebnim: u to vreme sam uglavnom maštala o prijemnom pismu Hogvartsa i pokretanju sopstvene radio stanice sa muzikom koju sam ja kompnovala. Nisu me zanimale moje grudi, iako sam iz tinejdžerskih časopisa saznala da su grudi ustvari sranje. Ali nisam maštala o tome da ih neko dodiruje, da se oblačim seksi ili da ih pokažem svetu. Najviše me činilo nervoznom to što više nisam mogla da uđem u stare kupaće kostime i što odjednom moram da kupujem brushaltere, u prodavnicima sa nametljivim prodavačicima koje su smatrale da je sasvim OK da uđu u moju garderobu i daju mišljenje o mom telu.
Čak i kad sam napokon napunila dvocifren broj godina, oko trinaeste godine, sve me je to i dalje nije fasciniralo.Ali ljude koji su me okruživali nisu tako mislili. Drugovi u školi su se zajebali na moj račun, a znate da je trinaestogodišnjake reč „sise“ je glavna tačka zezanja. Prijateljica mi je rekla da se velike grudi računaju samo ako imate ravan stomak, a grupa starijih devojaka iz moje škole me je čak pitala i da li su moje grudi uopšte prave. Jednom prilikom grupa dečaka pitala me je da li mogu da mi štipnu sise. Otprilike u tom periodu dobila sam i menstruaciju, a moje grudi – u potpunosti protiv moje volje – postojale su sve veće i veće.
Iako se nikada nisam nešto posebno bavila svojim telom i svojim izgledom, bilo mi je jasno da sam se rapidno transformisala iz trinaestogodišnjeg deteta, u zrelu, seksualnu žene. U to vreme još nisam doživela prvi poljubac, to mi se činilo nekako prljavo.
Četrnaestogodišnjaci su vrlo dobri u izgovaranju gluposti, ali ni odrasli ne zaostaju. Odrasla žena mi je rekla da izgledam “droljasto”, a jednom kada sam dala pogrešan odgovor, profesor mi je rekao da bih bolje prošla da imam “manje sise a veći mozak”. Samo zbog izgleda, majka moje drugarice rekla svojoj ćerki da se manje druži samnom, jer se ja već motam sa dečacima.
Dok su deca mojih godina uglavnom bila samo nespretna, odrasli su često izražavali gađenje prema tome kako izgledam. Kao da su moje velike grudi govorile o tome ko sam: nečista, đavolska zavodnica koja je svojim velikim sisama došla da zagađuje misli siromašnih, nevinih drugara. Reči odraslih su me još više zakucavale. Počela da vidim svoje telo kao prljavo, a najviše me plašila pomisao na to da šaljem nekakve signale svojim zrelim telom. Da li dečaci možda misle da želim seks sa njima? Zbog svih tik komentara u ranom dobu postala sam hiper osetljiva kada je seksualnost u pitanju. Kada sam sa 17 godina imala svoj prvi seks, to sam prvih meseci radila skoro skroz obučena, a brushalter nikad nisam skidala. Mrzela sam te dve okrugle stvari na svom telu.
Kad sam otišla da studiram i počela da živim u domu, telo mi se ponovo počelo prilagođavati godištu. Na kraju sam dosta smršala a prvo su mi se smanjile grudi. Kada mi se to dogodilo u osamnaestoj godini, bila sam presrećna, ne samo zbog toga što sam mogla svoje gigantske preskupe brushaltere mogla da menjam sa manjim, bez korpi. Iako sada imam prosečne, samo normalne grudi, ponekad ih i dalje vidim kao smetnju. Pažljivo pazim na odeću koju nosim, zastrašujuće je kada me neko prvi put vidi golu.
Ipak moje velike grudi kao tinejdžerka nisu bile ništa više od toga: dve mesnate pumpe koje su mi rasle po telu kombinacijom genetike, hormona i ljubavi prema slatkišima. Na kraju krajeva, uvek će biti jadne odrasle ljude koje vide seks u svemu. Samo kad više bi držali usta zatvorena.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE NL.