Prvobitno objavljeno na Motherboard.
U ponedeljak 10. septembra počela je Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana je za nedelju, 16. septembar. Program je dostupan na parada.rs.
Videos by VICE
Nedavno sam u teretani čuo nešto zbog čega sam shvatio koliku je revoluciju Ajfon zaista sproveo. “Dobrodošli”, glasila je TV reklama, “u ekonomiju telefonskih aplikacija.”
Iako je fraza bila čist marketing, delovalo mi je kao da tu ima istine. Setio sam se koliki mi deo života zavisi od telefona: naručujem hranu, zakazujem viđanja, upravljam novcem, zovem prevoz, komuniciram. Za mnoge ljude, pa i mnoge gej ljude, telefon je takođe prvi korak na putu ka seksu i/ili ljubavi. Ajfon je uveo veliki preokret, što nabolje što nagore. Nije u pitanju sam uređaj koliko aplikacije koje su nikle oko njega, na primer Grindr.
Pre 2007. godine, u kojoj se na tržištu pojavio prvi Ajfon, ako bi gej muškarci hteli da se upoznaju, morali bi da ustanu sa kauča, istuširaju se i krenu u gej bar/klub/štagod gde bi bili izloženi merkanju dupeta sve dok im se ne posreći da nađu nekog.
Ljudi koji su pre Ajfona želeli da izbegnu mučnu interakciju licem u lice, morali su da preko desktop kompjutera posete razne gej dejting sajtove. Poslali bi mejl drugoj osobi i čekali da im odgovori. U najboljem slučaju, trebalo bi da se provede po nedelju dana u onlajn zavođenju pre nego što se išta desi.
Više nije tako.
Marta 2009, Grindr aplikacija pojavila se u App Store. Interesovanje je svakako postojalo, jer je popularnost nezadrživo rasla. Grindr je 2016. godine imao dva miliona aktivnih korisnika dnevno širom 192 zemlje sveta, a prihodi su im 32 miliona dolara godišnje. Nedugo po debiju ove aplikacije javilo se bezbroj kopija za iOS i Android platforme – Scruff, Jack’d, Hornet – ali u početku, Grindr su primarno koristila dobrostojeća gej gospoda u posedu najnovijeg statusnog simbola: Eplovog telefona koji se te godine prodavao u paketu od 599 dolara.
Grindr je promenio paradigmu interakcije između muškaraca. U ovo novo doba komunikacije, geografska lokacija postala je najvažniji faktor. Bilo je moguće diskretno smuvati nekog ko živi u istom malom gradu – možda i u istoj ulici ili čak zgradi – a niko nije morao da zna. (Cis ljudi su morali da čekaju još nekoliko godina, do pojavljivanja Tindera, da bi počeli da koriste ovaj način muvanja).
Prednosti ove aplikacije bile su očigledne. Relativna anonimnost bila je dar sa neba za svakog ko je živeo u homofobnom okruženju. Ipak, bezlična anonimnost bila je mač sa dve oštrice.
“Gej barovi su bili revolucija šezdesetih i sedamdesetih jer je čovek morao da lično prođe kroz vrata, da ga svi vide”, priča Skaj Gilbert, kanadski LGBTQ dramaturg, pisac, i predavač. “Jedan gej bar imaš u gradu, svi će da saznaju ako se tamo pojaviš. Morao si da nastupiš otvoreno, javno, što je velika stvar.”
Uz Grindr, ljubavi i seksa odjednom je bilo napretek. Ali odjednom se na sceni pojavilo i sveprisutno javno sramoćenje i pomižavanje zbog izgleda, kao i otvoreni rasizam (bar jedan nalog na Tviteru beleži najteže primere). Poslednjih godina, priče o diskriminaciji dominiraju onlajn prostorom. Svedeni smo na dvodimenzionalnu sliku iz profila, postali smo samo dobro izdefinisan torzo bez lica, jedan od mnogih.
Metju Heris, nastavnik iz Toronta, upoznao je svog budućeg muža koristeći Grindr. Ipak, nije ubeđen u prednosti ovog pristupa. “Bilo mi je neprijatno da koristim program jer nisam imao torzo dostojan fotografisanja bez majice”, priča Heris preko telefona. “Ja ljude više volim da upoznajem klasično, uživo u gej baru.”
Ova vrsta instinktivnog ocenjivanja druge osobe – samo na osnovu slike od par stotina piksela – vodi ka problematičnom ponašanju.
“Po meni su i Grindr i sve druge gej dejting aplikacije problematične”, kaže Gilbert. “Potpuno je različito od iskustva strejt ljudi jer kod nas uvek postoji pitanje tajnosti. Ljudi postaju nezadovoljni, isfrustrirani, ljutiti, nasilni.”
Grindr je čak poznat po blatantnoj diskriminaciji. Na profilima se relativno često navode uslovi tipa “Ništa fem, ništa debeli, ništa Azijati” okačeni uz sliku. Australijski Univerzitet Novog Južnog Velsa pozabavio se ovim fenomenom seksualnog rasizma 2011. godine, kada su ispitali preko 2000 gej Austalijanaca i ustanovili da se takvo uslovljavanje široko toleriše.
Iako su odbili poziv na intervju, Grindr nam je poslao sledeću izjavu: “Grindr ima za cilj stvaranje bezbednog okruženja kroz sistem digitalnog i ljudskog skrininga. Takođe pozivamo korisnike da nam prijave sve slučajeve sumnjivih ili pretećih aktivnosti. Na ovom procesu se konstantno radi, ali mora se imati u vidu da je Grindr platforma. Grindr nudi pristup informacijama i uslugama korisnicima širom sveta, od saveta za očuvanje seksualnog zdravlja, preko upozorenja na opasnost koja preti u nekim krajevima, do pomoći za izbeglice. Grindr namerava da u saradnji sa svim ovim zajednicama doprinese rešavanju društvenih problema.”
Sama aplikacija prošla je bezbrojne cikluse dorade od originalne verzije, pa je danas lakše nego ikada ranije povezati se sa drugim muškarcima. I dalje se radi o najvećoj društvenoj mreži za gej korisnike na svetu.
“Svima je potrebna međuljudska interakcija, ljudi vole da zajedno provode vreme i u javnom i u privatnom aspektu života”, kaže Gilbert. “Ne žele samo odnos sa kompjuterom.”