„Moja majka ne zna da sam ovde. Ne zna da ovo radim. Kada bi znala da sam ovde, ne bi mi otvorila vrata kada se vratim kući”.
Farad, lica umazanog naftom, smeši se dok mi ovo priča. Njegova mama zna da je on inženjer. Zna da radi za iračku naftnu kompaniju Nordern, koja je stacionirana u njegovom rodnom gradu Kirkuku. Ono što ona ne zna je to da on svakodnevno rizikuje svoj život, gaseći požare koje su na naftnim poljima podmetnuli borci Islamske države kada su pobegli iz Kajare, šezdesetak kilometara južno od Mosula.
Videos by VICE
Članovi ekipe zamazani naftom. Sve fotografije: autor
Danas on i njegova ekipa rade na bušotini koja više ne gori, ali iz nje i dalje štrcaju nafta i otrovni gasovi iz oštećene bušilice. Upravo sam gledao kako on i njegovi ljudi obavljaju dnevnu rutinu: sa maskama se spuštaju niz merdevine u bušotinu, zatežu ventile na bušilici, brzo se povlače ophrvani gasovima, a onda sve to ponavljaju.
Jedna jedina varnica od trenja alata o metal bi mogla ponovo da raspali čitavu bušotinu, pa vatrogasci neprekidno polivaju otvor svojim cevima. Jednom od vatrogasaca, koji izgleda voli da se kocka, iz usta viri pripaljena cigareta, dok stoji na obodu jame. Sve odzvanja od alarma koji su tu da upozore na opasnost, ali oni deluju nezaintersovano. Vazduh je zasićen otrovnim gasom hidrogen sulfatom, kao i uvek, ali nikoga nije briga.
„U tom trenutku me nije briga za otrovne gasove”, kaže Farad. „Razmišljam o tome da bušotina bude pod kontrolom. Imam samo jedno na umu, samo jedan cilj. To je kao da ubijaš čudovište”, kaže on, kezeći se. „Troglavo čudovište”.
Pristup
Nije teško naći Kajaru, u severnoj iračkoj pokrajini Ninevi. Crni dim koji kulja iz bušotina potpuno je prekrio krajolik – krajolik koji se inače sastoji od mrkih proplanaka koji se protežu u svim pravcima. Čak i kada bi zatvorio oči, mogao bi da pratiš miris sumpora do grada. A kako prilaziš, crna isparenja postaju nebeski svod koji u mrak zavija sve kuće i radnje u Kajari.
Nikada izbliza nisam video takve vatre: mora plamteće nafte gore na više stotina kvadratnih metara oko bušotine, plamen se uvija i kotrlja po vazduhu kao blokovi zgrada, stotinu metara uvis.
Buldožeri se čuvaju od vatre dok kopaju pesak
Kada sam pitao jednog od vatrogasaca šta misli, zašto ISIS pali bušotine, oni mi je lakonski odgovorio, „Teroristi jednostavno uništavaju stvari”. Po onome što sam do sada čuo u ovoj zemlji, to rade najverovatnije da bi napravili zaklon od bombardovanja tokom povlačenja. To je takođe možda i konačno „jebi se” stanovnicima ovog grada, koji su sa dobrodošlicom dočekali povratak bagdadskih snaga, posle dve godine.
___________________________________________________________________________________________________
Pogledajte VICE film Borba protiv Islamske države: sa iračkim specijalcima na putu za Faludžu
______________________________________________________________________________________________________
Kajara kao takva, kao i mnogi gradovi oslobođeni od ISIS-a u proteklih par meseci, otelotvorenje je onoga što se naziva „ratnim razaranjem”. Zgrade su sravnjene sa zemljom ili izbušene kao sir, mecima i projektilima. Teško naoružani pripadnici šiitske milicije i irački policajci su stacionirani na kontrolnim punktovima, ili patroliraju ulicama. Svetlost je pomalo jeziva, kao večiti sumrak, dok sunce, bela kugla iza oblaka iznad, pokušava da se probije do ulica ispod. Crna patina od sveprisutnog dima je prekrila sve, uključujući i lokalno stanovništvo. Mnogi, naročito oni mlađi i oni stariji, pate od posledica dima. Neki su umrli. Medicinska sestra sa klinike mi kaže da dnevno imaju barem deset novih slučajeva respiratornih problema, a ponekad i do dvadeset. U trenutku kada smo mi stigli, to se dešavalo već deset nedelja.
Farad daje uputstva svojoj ekipi
„Prioritet je zaustaviti požare”, kaže glavni menadžer naftnih polja Kajare, Muhamed Akaš. Ustanoviti koliko od 51 naftne bušotine u ovoj oblasti gori je kao i ustanoviti bilo kakvu statistiku u Iraku, Sizifov posao. Muhamed mi kaže da iz vazduha ne može tačno da se ustanovi koliko bušotina gori, zato što je dim gust, a inženjerija policije samo raščišćava puteve od mina koje je postavio ISIS, da bi mogla da napreduje dalje. On pretpostavlja da gori oko 20 bušotina, i može da kaže da su posle deset nedelja koliko su tamo ugasili četiri, i da rade na petoj. Za stavljanje samo jednog požara pod kontrolu može da bude potrebno od dve nedelje do mesec dana, tako da nema predstavu kada će svi požari biti ugašeni.
„Zavisi od razmere požara, i gde je došlo do eksplozije”, objašnjava on. „To bi moglo da traje i godinu dana.”
Kako gase požare zavisi od okolnosti. Muhamed objašnjava da ponekad eksplozijama izazivaju sagorevanje kiseonika, ponekad ubrizgavaju hemikalije direktno u cevi da bi umirili vatru. Na jednoj bušotini, gde je plamen zahvatio glavu bušilice, glavni inženjer Ali Aksen objašnjava postupak.
Pakao
„Bager raščisti oblast”, kaže on pokazujući na čađavu mašinu na obodu vatrenog jezera. Podiže gomilu nafte koja gori, kao i peska, dok vatrogasci crevima zalivaju otvor tamo gde vatra može da se ugasi, i taj postupak ponavljaju.
„Rashlađujemo vodom dok ne budemo u mogućnosti da dođemo do izvora. Onda u bušotinu ubrizgavamo mešavinu vode i soli. Slana voda sprečava da gasovi isplivaju na povrišinu”, objašnjava Ali. Stojimo svega par metara od plamena, i već osećam kako mi gore dlanovi i lice. Kabina bagera je još bliže, ali Abdul, koji njime upravlja, je nonšalantan povodom čitave situacije, iako sam za samo par minuta video kako bager klizi po obodu klizave jame.
„Da, naravno, opasno je, ali kada sam sa ovim momcima, to ni ne osetim”, kaže on. „Da se plašim, ne bih radio ovde”. Taj neustrašivi stav sam često viđao u ovoj zemlji, ali bez junačenja na koje sam navikao u razgovoru sa vojnicima. Svi koji ovde rade – vatrogasci, inženjeri, oni koji upravljaju mašinerijom – imaju neku tihu posvećenost poslu, bez pompe koja postoji u vojsci. Takođe postoji i drugarstvo koje je u oštrom kontrastu sa neprijateljstvom koje tinja između različitih milicija, snaga reda i etničkih grupa sa kojima smo se susreli širom ove oblasti.
Farad pomaže momku omamljenom gasovima.
„Na njih gledam kao na sebe, i smatram nas za jednu ekipu”, kaže Farad. On je Kurd iz Kirkuka, gde bi etničke tenzije mogle da buknu posle proterivanja ISIS-a, ali ovde predvodi Arape i Turke, šiite i sunite. „Svi smo isti”.
Par trenutaka kasnije, zovu ga na obod bušotine. Nekoliko ljudi diže ruke u znak trijumfa: bušotina je pod kontrolom. Tapšu se po leđima, rukuju se i poziraju za slikanje. Sutra sve to počinju iz početka.
Još na VICE.com
Ovako je osnovana Islamska država
Zašto Islamska država tako često koristi decu u propagandnim video snimcima
Pitali smo stručnjaka za kontraterorizam da li će pobediti Islamska država ili Al Kaida
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
