Tekst je objavljen na i-D
Novi album Tejlor Svift je najprodavaniji ove godine u SAD. Već prve nedelje prodao se u 1.2 miliona primeraka. Njen izdavač predviđao je da će stići do dva miliona, ali je i nešto skromnija cifra ipak bila dovoljna da Svift po četvrti put za redom prebaci milion prodaja u samo nedelju dana. Ranije je sa tri milionske nedelje bila izjednačena na prvom mestu sa Adel, ali prva je ovaj podvig izvela četvrti put.
Videos by VICE
Ova impresivna statistika treba se razmatrati u kontekstu drastičnog pada prodaje albuma kako u fizičkom tako i u digitalnom formatu – striming ih postepeno potiskuje. Svift je poznata kao protivnik direktnog prenosa muzike preko interneta, pa je odlučila da ne objavi svoj novi album na Spotify, Apple Music, i ostalim servisima. Istim putem je Adel 2015 godine uspela da proda 3.38 miliona primeraka svog trećeg albuma za nedelju dana – samo jedan od načina na koji ova pevačica sebi obezbeđuje primat na tržištu.
Od kako je izbacila Look What You Made Me Do, prvi singl sa albuma Reputation, Svift i njen tim pokrenuli su program verifikacije fanova preko Tiketmastera, preko kog se pravim živim fanovima obezbeđuje raniji pristup kartama za koncerte da bi se preduhitrili botovi preprodavci. Deo ovog procesa zahteva registraciju kojom se – teoretski – zaobilaze posrednici. Mišljenja su podeljena po pitanju efikasnosti modela verifikacije, kao što je pokazala nedavna turneja Brusa Springstina.
Tejlor Svift je unela neke izmene; fanovi su morali da se potrude i zarade poene koji bi im garantovali da će se dokopati toliko željenih karata. Od njih se tražilo da postuju o Svift preko društvenih mreža, da više puta gledaju njene video spotove, i što je najkontroverznije, da unapred naruče novi album. Navodno je to bio samo način da se nagrade iskreni obožavatelji koji „svakog dana žive sa Tejlor“.
Ova vrsta motivacije bila je izložena podsmehu. Rou Rejnolds iz Enter Shikari optužio je Svift da će ovako samo zameniti preprodavce. „Botovi mame pare od slušalaca tako što im preprodaju karte po višoj ceni. Ona ne namerava da ih zaustavi, samo hoće da ona bude ta koja svojoj publici otima pare“, pisao je Rejnolds na Tviteru. Iz Forbsa su takođe zaključili da je motivacija finansijske prirode.
Ovako Tejlor odstupa od industrijskog standarda. Već odavno je postalo norma da se koncerti vezuju za kupovinu albuma, što je trik koji ima dosta mračnu predistoriju.
Dr Elenor Spenser-Regan sa Univerziteta Duram već je pisala o muzici Tejlor Svift. Ona smatra da je negativna reakcija na ovaj slučaj posledica seksizma. „Društveno je prihvaćeno i normalizovano da su muški izvođači oni koji se bolje snalaze u poslu, da sklapaju unosnije ugovore i zarađuju više novca“, tvrdi ona. „Mislim da upravo zbog pola mediji oštro kritikuju muzičarku koja agresivno preuzima kontrolu nad svojim poslovanjem u okruženju kojim tradicionalno dominiraju muškarci.“
Obratili smo se predstavnicima Tejlor Svift koji su nam svoj pogled na stvari izneli samo u poverenju. U zvaničnoj izjavi za medije ponovo su naglasili da su karte za koncert bila samo nagrada za fanove koji „kače selfije, gledaju jutjub spotove, i daunloduju albume“, kao i pokušaj da se zaustave botovi tapkaroša koji karte preprodaju po višim cenama.
Ovako Tejlor odstupa od industrijskog standarda. Već odavno je postalo norma da se koncerti vezuju za kupovinu albuma, što je trik koji ima dosta mračnu predistoriju. Princ je 2004. delio besplatne primerke svog albuma Musicology svakom ko kupi kartu za koncert pa je tako mogao da se pohvali da je „prodao“ 633,000 primeraka albuma. Billboard je zbog toga promenio standarde o uređenju tup lista – zahtevali su da izvođač ponudi karte u dva ranga cene, sa albumom i bez njega. Od tada, najpopularniji umetnici često spajaju prodaju albuma sa prodajom karata za koncerte. Često se uz mali dodatak osnovnoj ceni karte (oko 3.99 dolara) može dobiti i besplatan album. Bilbordovi standardi zahtevaju da cena bude 3.75 dolara u prve četiri nedelje od izdanja da bi ga dodali na svoje top liste.
„Ovi paket aranžmani dobri su za slušaoce, a pokazalo se odlični za muzičare što se tiče plasmana na listama najslušanijih izdanja“, kaže Hju Mekintajer iz Forbsa. „SAD su tu imale veliki problem ove godine – album bi debitovao na prvom mestu top lista, a onda momentalno nestao sa nje. Na Vikipediji postoji spisak najbržih padova sa prvog mesta, sedam od deset takvih su se desili ove godine. Nameće se pitanje, ako album bude proglašen za najslušaniji samo nedelju dana a onda ga svi zaborave, koliki je to stvarno uspeh?“
Da bi obezbedili ovu vrsta „uspeha“, muzičari sklapaju marketinške dilove. Tejlor Svift je 2014. izdala album 1989 u saradnji sa Koka-kolom i Sabvej sendvičima kako bi što lakše distribuirala fizičke primerke svoje ploče. Za aktuelni Reputation koristila je kurirsku službu UPS. Kad je album izašao, UPS je objavio da nude tri besplatna digitalna primerka albuma svakom ko je već naručio fizički primerak. Perez Hilton je optužio Svift da koristi rupu u sistemu jer beleži četiri prodaje po svakom kupcu, što su njeni predstavnici porekli.
Album Born This Way koji je Lejdi Gaga izdala 2011. Nudili su sa velikim popustima Amazon i Best Buy, što je još jedan razlog zbog kog je Bilbord morao da promeni pravila.
Možda se pitate odakle sve te optužbe za sistemske zloupotrebe, ali ova praksa dobro je poznata u muzičkoj industriji. Album Born This Way koji je Lejdi Gaga izdala 2011. Nudili su sa velikim popustima i Amazon i Best Buy, što je još jedan razlog zbog kog je Bilbord morao da promeni pravila. A kako zaboraviti činjenicu da je U2 svakom iTunes korisniku 2014. gurnuo pod nos svoje Songs of Innocence?
Rijana je ANTI, svoj osmi album, valjala u saradnji sa Samsungom vrednoj 25 miliona dolara, u sklopu sponzorskih i promotivnih aktivnosti. Između ostalog, milion primeraka bilo je besplatno plasirano preko TIDAL servisa čiji je Rijana suvlasnik. Atlantik iznosi osnovane sumnje po kojima je sve te primerke platio Samsung, i tako pomogao da ANTI album od RIAA dobije platinasti status za samo 14 sati od kako je dospeo na tržište.
Bilbord je, pak, uračunao samo 400,000 od ovih prodaja u svoje kalkulacije slušanosti, i albumu nije dodelio platinasti status. „Pričali smo sa ljudima iz Bilborda kad je krenulo to sa Samsung promocijom, ali na kraju smo se odlučili da je ipak najvažnije da muziku što pre dostavimo slušaocima“, rekla je 2016. Grejs Kim, direktora marketinga za TIDAL. „Voleli bismo da se sve uračuna, ali fokusirani smo na činjenicu da je ipak broj jedan.“
Džej Zi, još jedan od suvlasnika TIDAL servisa, takođe je na sličan način štelovao svoje brojeve. Za njega je Samsung delio besplatne primerke albuma Magna Carta Holy Grail (2013.), a ove godine mu isto radi Sprint sa 4:44, još jednim albumom koji je navodno zabeležio milion prodaja u prvih nedelju dana. Sprint takođe deli „besplatne“ karte za 4:44 turneju svima onima koji se preplate na TIDAL.
Ova vrsta brendiranja, insistira Hju Mekintajer, publici je od koristi. „Lično mislim da je sjajno što brend može svojim korisnicima da kaže evo, izvolite Rijanin album za džabe. Takođe mi je drago da se to ne dozvoljava u formiranju top lista, mislim da je to prava odluka. Jedino mi je krivo što im se pušta da tako upišu platinasti status.“
Grejs Kim je 2016 tvrdila da je ovo brendiranje „novi model“, ali Hju se sa tim ne slaže. „Samo par kompanija može sebi da dozvoli da baca toliki novac u bunar radi promocije“, kaže on. „Ljudima stvarno nije toliko bitno da li poseduju primerak albuma, bilo digitalno bilo kao CD, znači sve je manje relevantno kad se nečiji sponzor pohvali da je otkupio milion primeraka od svog klijenta i podelio ga ljudima za džabe – svi oni već mogu da ga čuju preko striminga.
Ogromna finansijski uticaj koji poseduje Tejlor Svift – i Adel, i Bjonsi – predstavlja anomaliju na današnjem tržištu. Jasno je koliko se kompanije koje drže top liste i kompanije iz same industrije ustručavaju da menjaju ove marketinške strategije. Billboard je, kao i Official Charts Company, odbio komentar na ovu temu. Manje je upadljivo kako muzičari pokušavaju da pruže slušaocima što bolje iskustvo, a mnogo više kako se top liste očajnički trude da ostanu relevantne. Kako se stvari brzo menjaju, i to uglavnom u korist slušalaca, postavlja se pitanje da li će im to poći za rukom.
JOŠ NA VICE.COM:
Didi, prvi narcis repa, ponovo je promenio svoje tupavo ime
Selena Gomez nastavlja da eksperimentiše u pesmi “Fetish” sa Gučijem Maneom
Kad pukne nostalgija: Pesme koje slušaju ljudi koji su otišli iz Srbije
