Kako Obama može da zagorča život predsedniku Trampu

Barak Obama govori 9. novembra u Vrtu ruža. Foto: Cheriss May/NurPhoto via Getty Images

U sredu ujutro, nakon što je po ko zna koji put kritikovao Donalda Trampa kao razmetljivog demogoga koji nema šta da traži u politici, predsednik Barak Obama morao je da čestita novoizabranom predsedniku. Ali čak i dok je Obama pozivao Amerikance da podrže novog lidera Sjedinjenih Država, nije mogao da ignoriše “slona u staklari” — ili, u ovom slučaju, slona u Vrtu ruža.

“Nije tajna da se novoizabrani predsednik i ja ne slažemo po mnogim pitanjima”, rekao je predsednik. Ali Obama, koji se tokom svoje izborne kampanje 2008. godine često podsmevao Džordžu Bušu mlađem, nije baš bio u najboljim odnosima ni sa tadašnjim odlazećim predsednikom. Ipak, podsetio je Obama Ameriku, Buš i družina u odlasku “nisu mogli biti profesionalniji i predusretljiviji”.

Mirna primopredaja vlasti je dugogodišnja tradicija američke politike, a mnogi posmatrači koji su očekivali Trampov poraz nisu znali hoće li je on poštovati ako izgubi. Ali “mirno” ne mora nužno da znači i “prijateljski” — predsedniku Obami preostalo je još vremena kao najmoćnijoj osobi na planeti. A imajući u vidu ogromne razlike u njegovim i Trampovim političkim stavovima po gotovo svakom pitanju, čovek ne može a da se ne zapita ima li on priliku da sprovede neke sitne izmene ili uvede neke mehanizme zaštite pre nego što preda ključeve Ovalne sobe.

Da bismo stekli malo bolji uvid u to šta tačno može Obama da uradi između današnjeg dana i 20. januara kako bi otežao život Trampu, pozvao sam Marka Tušneta. On je profesor na Pravnom fakultetu na Harvardu koji je radio kao pomoćnik sudije Vrhovnog suda Terguda Maršala i specijalizovao se, između ostalog, za ustavno pravo i istoriju prava. Evo šta je on imao da kaže o tome šta možemo da očekujemo u narednih nekoliko nedelja.

VICE: Dakle, Obama naredna dva meseca još živi u Beloj kući. Da li je on u potpunosti iscrpeo sve mogućnosti za delanje po ključnim pitanjima kao što su imigracija, klimatske promene i kontrola oruža, a u kojima se on i Tramp toliko ne slažu? On ne može ništa da postigne u republikanskom Kongresu, ali da li makar može da preduzme neke izvršne radnje?

Profesor Mark Tušnet: Što se zvaničnog dela tiče, on nije iscrpeo sva svoja ovlašćenja sve do podneva 20. januara naredne godine. Ali kad su u pitanje praktične političke stvari, vrlo je malo verovatno da će tokom tog perioda uspeti da uradi bilo šta značajno, jer on to može da uradi, ali će predsednik Tramp već 21. januara poništi sve što je on uradio. Što se njegovog tehničkog statusa tiče, on i dalje ima sva ovlašćenja jednog predsednika.

U redu, ali da li Obama može da uradi bilo šta da postavi ograničenja Trampu ili mu namesti neke prepreke kad ovaj bude preuzeo dužnost?

Postoje načini da umešne birokrate otežaju menjanje odluka koje su već donete. Mogu da usvoje regulativu po hitnom postupku, na primer — brže nego što bi inače mogli. Ili mogu da izdaju razne direktive svojim potčinjenima koje bi posle bilo teško poništiti. Sve su to stvari koje bi umešni rukovodioci bilo koje birokratije umeli da urade. Ali, ponavljam, u praktičnom smislu, malo je verovatno da će predsednik želeti da uradi bilo šta slično jer je manje ili više uzaludno: zagorčalo bi život njegovom nasledniku, ali bi narušilo njegovu reputaciju, a Obami je stalo do nje.

Ali jednom kad izvršne odluke prođu stadijum “kreiranja propisa”, teže ih je poništiti, bar ne tako brzo, zar ne?

Postoji fenomen po imenu ” ponoćna pravila ” [iliti “ponoćna regulativa”], koji se odnosi na usvajanje odluka u decembru i početkom januara na samom kraju predsedničkog mandata. To se desi ponekad — ne tako često kao što bi ljudi pomislili. Ta pravila bi morala da su već zašla daleko u proceduru da bi stupila na snagu, jer postoji određeni proces kroz koji moraju da prođu. Taj proces zahteva vreme — ne možete da ga smandrljate u narednih osam nedelja. Ali ako ima stvari koje su nadomak okončanja, one bi mogle da se dovrše.

Moram da napomenem da u pravilniku postoji statut koji praktično predviđa ubrzanu proceduru u Kongresu za poništavanje ponoćnih pravila. On je do sada iskorišćen zapravo samo jednom, ali statut postoji — tako da Predstavnički dom ili Senat moraju dotični zakon da usvoje a predsednik da ga potpiše — ali ako se to desi u januaru, bilo koje ponoćno pravilo može da se poništi uz pomoć tog specijalnog statuta.

A šta je sa naimenovanjima? Nije li verovatno da će neki ključni igrači u federalnim agencijama kao što je Ministarstvo pravde ostati? I zar ne može Obama da naimenuje gomilu ljudi koji će ostati u novoj administraciji, kao što je to uradio Džordž Buš mlađi?

Da, postoji fenomen koji je u krugovima federalne vlade poznat kao ” ukopavanje“, što podrazumeva prebacivanje politički naimenovanih ljudi u državne ograne. Politički naimenovani ljudi mogu biti smenjeni po želji, ali državni službenici moraju biti smenjeni tek posle prilično komplikovanog postupka. Nekada se desi ukopavanje. Postoje neformalne norme protiv toga, ali može da se desi. Desi se da imate osoblje na položajima koje verovatno ne podržava novu administraciju, ali jednom kad se nađe na tom položaju može da uspori ono što nova administracija želi da postigne. Ali, posle svega, ne može sprečiti da se to uradi.

Šta je sa pokretanjem novih istraga u vezi sa građanskim pravima u Ministarstvu pravde ili drugih sličnih izvršnih procesa?

Mogu se pokrenuti razne vrste istraga i zato što se one vode na najnižem nivou — na nivou državnih službi — nastaviće da se dešavaju manje ili više uobičajenim ritmom.

Ali ako ništa drugo, može biti nezgodno po novog predsednika da ih se reši, naročito ako se tiču osetljivih pitanja kao što su, na primer, zločini iz mržnje ili Islamofobija, zar ne?

To je dobar način da se to formuliše — bilo bi nezgodno rešiti ih se. Dobar skorašnji primer je onaj sa samog kraja drugog mandata Džordža Buša mlađeg pre nego što je predsednik Obama stupio na dužnost, kada je odeljak Ministarstva odbrane zadužen za glasačka prava otpočeo je istragu incidenta sa Crnim panterima u Filadelfiji. A Ministarstvo odbrane pod Obaminom administracijom odmah je obustavilo tu istragu. Dobilo je, međutim, nemalu količinu političke kritike za to što je to uradilo. Dakle, odlazeći predsednik može da postavi manje i kratkoročne prepreke novoizabranom predsedniku.

Konačno, kako će se odigrati situacija sa pomilovanjima, imajući u vidu priču o tome da će Obama pokušati unapred da zaštiti svakoga, od Hilari Klinton do njene saradnice Hume Abedin i Trampove insinuacije tokom izborne kampanje da će strpati Klintonovu iza rešetaka?

Prvo želim da razdvojim te dve stvari. Predsednik Obama je koristio svoje pravo na pomilovanje i poništenje kazni prilično često u poređenju sa skorijom istorijom kad su u pitanju ono što on smatra prestrogim kažnjavanjem sitnih prestupnika u vezi sa drogom. Samo prošle nedelje, mislim da je poništio više od sedamdeset takvih presuda. Očekujem veliki broj sličnih početkom januara.

Što se samog prava tiče, zakon dozvoljava da se neko unapred pomiluje. Izuzetno je kontroverzno, ali neki predsednici su to radili i prošlo im je. Dakle, ako bi predsednik Obama poželeo, on bi mogao unapred da izda ta pomilovanja za ljude kao što je Klintova. Ali, ponavljam, mislim da su izuzetno male šanse da se tako nešto desi — čisto zbog političke kontroverze koja bi oko toga nastala.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu