Kako profesori u srednjim školama u Srbiji preživljavaju muziku na ekskurzijama

Ekskurzije u srednjim školama, za sve one koji su išli, predstavljaju nezaboravno iskustvo. Bilo da ste se prvi put uroljali i povraćali, ili smuvali ribu, tipa, bilo da je to bio prvi put da ste bez roditelja išli na neku destinaciju izvan naše lepe zemlje, ili da ste prisustvovali nezaboravnoj svađi ili tuči devojaka iz razreda zbog koje se i dan danas plašite žena kad su besne – ekskurzija za mnoge učenike predstavlja momenat kada mogu da se na kratko opuste i oslobode, makar samo zato što nisu pod direktnim nadzorom roditelja.

Ipak, čak i ako nema roditelja, profesori su tu. I možda vam to tada nije bilo važno, ali ti profesori, kao i u školi, manje-više sve primete. A s obzirom na to da iz godine u godinu vode učenike na ova putovanja, primećuju i kako se stvari menjaju.

Jedan od nezaobilaznih faktora kada se radi o postizanju dobre atmosfere na ovoj vrsti putovanja je definitivno muzika u autobusu. Učenici na putu do sada već udaljenih destinacija, na ekskurzijama koje traju, na primer, sedam dana, u ovom prevoznom sredstvu provode i po više desetina sati. A za sve to vreme, muzika mora da bude na nivou – sećate se verovatno istih tih devojaka, koje su se na krv i nož posvađale veče ranije, kako sutradan u autobusu zagrljene pevaju uz neki od vozačevih hitova, dok ekipa sa zadnjeg sedišta naizmenično nateže vinjak iz ranca i urla neku od lokalnih navijačkih pesama.

Ili je makar tako bilo dok sam ja išla u školu.

Ipak, pošto vreme prolazi, a stvari u ovom svetu se menjaju sve brže, odlučila sam da saznam kako ovih dana izgleda provod na ekskurzijama, prvenstveno u autobusu – a kako bih iz prve ruke to i saznala, kontaktirala sam neke od careva-profesora iz moje srednje škole. Pitala sam ih kako oni doživljavaju i preživljavaju autobus-ekskurzije ovih dana.

Jelena Minić

Profesorka geografije, razredna odeljenju II7 u Desetoj gimnaziji “Mihailo Pupin“

VICE: Koliko se muzika u autobusima na putu na ekskurziju promenila u odnosu na vreme kada ste prvi put vodili đake kao razredna?

Jelena: Baš smo, mislim pre sedam dana, o tome pričali u zbornici. Samo što smo stigli sa ekskurzije. Muzika u autobusu dosta se promenila od nekadašnjih narodnjaka, po malo popa i onih koji su bili “cool” i slušali po nešo od rocka – sve se svelo na neke elektronizovane glasove, Jala bratove i Bube Korelije, ako sam dobro zapamtila. Apsolutno mi nije jasno šta se tu peva i šta tu ima “dobro”. Po neki hit iskoči simpatičan, ali generalno – katastrofa.

Ko najčešće pušta muziku? Ekipa sa zadnjih sedišta ili oni koji sede bliže profesorima?

Svi puštaju muziku. Nose one zvučnike, preko Bluetooth-a, pa preko telefona… Ko ima jači zvučnik – taj pobeđuje. Na kraju se i njima smuči, pa se menjaju, malo ovi napred, malo oni nazad. Ludilo.

Koji “hit“ nikako ne možete da podnesete i zbog čega?

“Hit”? Meni je to sve isto i ne razlikujem pesme. Znam samo da moram da stavim slušalice i pustim svoju muziku zbog dekontaminacije sopstvenog sluha.

Na koje pesme učenici uvek podivljaju?

Nešto od Jale Brata, ili kako se već zove, i Senide “Mišići” – to je jedina pesma koju znam.

Da li su promukli od pevanja ili od drugih aktivnosti?

Promuknu od svega! I nespavanja i dranja – čitaj, pevanja – i ludovanja generalno.

Mihailo Stanojević

Profesor engleskog, nije nikome razredni starešina

VICE: Koja vrsta muzike je bila dominantna u autobusu kada ste poslednji put sa učenicima išli na ekskurziju i da li Vam se dopala?

Mihailo: Na ekskurzijama se, hvala Bogu, sluša isključivo seljana. Samo jednom sam bio na ekskurziji kao vođa puta, i muzika je bila vrhunska – Karleuša, Dara (tj. Radojka), Maya Berović, Coby, Jala i Buba i ostali izvođači bez kojih nijedna ekskurzija ne može da prođe.

Koji “hit“ iz autobusa na ekskurziji nikako ne možete da podnesete i zbog čega?

Svi hitovi mi se dopadaju. Ne postoji nijedna pesma sa ekskurzijskog repertoara koja mi ide na živac. Jedino što može da me iznervira je ako je vodič neki retard koji se zgražava kada čuje Stoju, Viki ili Karleušu (Viva la Diva!!!), pa onda smara kako neće da pušta taj šund, a ne shvata da je to, u stvari, evergreen!

Koliko se muzika u autobusu promenila od onda kad ste Vi išli na ekskurziju?

Nije se značajno promenila. U suštini, to je ista priča kao i pre 16-17 godina (jebote, koliko sam mator!) kada sam i ja išao na ekskurzije kao učenik.

Da li su Vam učenici ikada posvetili pesmu u autobusu i koju?

Nisu, ali nema ni potrebe da mi posvećuju pesme kad je bukvalno svaka moja! Sve ih znam, svaka me gađa u žicu i uz svaku izdominiram!

Tamara Milenković

Profesorka biologije, razredna odeljenju III5 u Desetoj gimnaziji “Mihailo Pupin“

VICE: Koliko se muzika u autobusima na putu na ekskurziju promenila u odnosu na vreme kada ste po prvi put vodili đake kao razredna?

Tamara: S obzirom na to da sam kratko vreme starešina (jedna i po generacija), apsolutno se nije promenila, samo su sada aktuelne neke nove Jale, Bale, Prije, Zaove i ostale specijalne jedinice.

Ko najčešće pušta muziku? Ekipa sa zadnjih sedišta ili oni koji sede bliže profesorima?

Ekipa sa zadnjih sedišta, definitivno.

Koji “hit“ nikako ne možete da podnesete i zbog čega?

Ne mogu da se odlučim za hit, ali recimo da ne podnosim sve što izadje iz usta srpske majke. Razlog? Ne podnosim zavijanje.

Na koje pesme učenici uvek podivljaju?

Divljaju na sve, ali ih najviše privlači seljana, i to najgora moguća. Rekla bih da je gospodin Željko Mitrović uništio mlade naraštaje.

Kada učenici najglasnije pevaju – kada se tek krene ili u povratku?

Svakako u povratku.

Da li su promukli od pevanja ili od drugih aktivnosti?

Tri osnovna razloga: od pevanja, nespavanja i alkohola.