​Kako sam na svoju ruku depresiju lečio testosteronom

Ilegalno kupljen testosteron enantat; fotografija: Jon Nelson

Sa 19 godina otkrivena mi je akutna depresija. Sledećih 14 godina proveo sam u potrazi za Svetim gralom antidepresiva. Probao sam dvadesetak psihijatrijskih preparata, od svih dobro poznatih SSRI lekova (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) kao što su prozak i zoloft, do NDRI varijanti (inhibitori preuzimanja noradrenalina) kao što je velbutrin. Uzimao sam antipsihotike i atipične antipsihotike kao što je abilifaj, mada sam na ovom poslednjem izdržao samo dve nedelje jer me je toliko izmarao da jutrom nisam mogao da čujem alarm.

Bio sam na stabilizatorima raspoloženja, na antiaksioticima kao što su zanaks i ativan, na lekovima protiv ADHD kao što je aderal, plus još nekoliko terapija koje nisu zvanično odobrene. Lekovi koje sam probao ili nisu radili ništa, ili im je efekat bio kratkotrajan, ili su izazivali nepodnošljive propratne efekte (kao kad san na remeronu neprekidno povraćao puna tri dana).

Videos by VICE

Danas mi je trideset treća, a duševno zdravlje mi je početkom godine bilo nikad gore. Uprkos trostrukoj terapiji (paksil, velbutrin, lamiktal) depresija me je toliko mučila da nisam mogao da ostanem budan više od deset sati u cugu. Izgubio sam svo interesovanje za seks (U otvorenoj sam vezi sa dvoje ljudi, moj dečko Džef takođe piše za Vajs i može da potvrdi da mi se to nikad ranije nije dešavalo.) Izgubio sam volju za životom. Posao mi je bio neizdrživ. Nikad u životu nisam prošao kroz intenzivniji period depresije.

Negde u to vreme odlučio sam da uzmem stvar u svoje ruke; počeo sam da na crnom tržištu kupujem testosteron i sam ga ubrizgavam.

Još oko 25. godine, doktori su mi preporučili da testiram koliki mi je nivo testosterona, jer muškarci kod kojih je nizak obično manifestuju simptome nalik na depresiju: letargija, loše raspoloženje, manjak želje za seksom, manjak želje za bilo čim. Rezultati su pokazali da mi je testosteron bio 225 ng/dl, a donja granica je 200 ng/dl. Bio sam tu negde, ali zvanično ne ispod crte pa doktor nije hteo da mi prepiše testosteron.

Ovog februara, pošto me je razočarao još jedan koktel lekova, počeo sam ponovo da mislim o testosteronu. Tokom prethodne decenije, nizak T. bio je izuzetno kontroverzna dijagnoza. Farmaceutska industrija mogla bi da zaradi milijarde od lečenja ovog problema, ali rezultati studija koji ga povezuju sa depresijom nisu konkluzivni. Kod muškaraca preko 65 godina jeste ustanovljeno da „terapija testosteronom daje mala ali značajna unapređenja po pitanju simptoma depresije” Ali to je za starce, ne za ljude na početku četvrte decenije života kao što sam ja.

Rizici terapije testosteronom su dovoljno značajni da spreče lekare da je olako prepisuju. Injekcije testosterona mogu da izazovu srčane udare, neplodnost, probleme sa jetrom, policitemiju (zgrušavanje krvi), kao i da pogoršaju probleme sa disanjem u snu ili alergijskim reakcijama. Uz brojne druge rizike, svako bi razmislio dvaput.

„Neophodno je bolje istražiti posledice pada testosterona, i efekat unosa testosterona sa strane na te posledice”, kaže Dr. Kristijan Pajk, predavač na USC katedri za gerontologiju Leonard Dejvis. Po njemu, testosteron se neće prepisivati najširoj populaciji dok ne bude okončan opsežan proces istraživanja. Iako mi je rekao da je nizak T. „realan problem koji farmaceutske kompanije ozbiljno guraju” i da „postoje indicije da nizak testosteron povećava rizik od Alchajmerove bolesti, metaboličkih simptoma, dijabetesa tipa dva, i brojnih poteškoća vezanih za starenje.”

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Glasovi

___________________________________________________________________________

Početkom godine, svratio sam kod četiri doktora u Los Anđelesu u potrazi za jednim spremnim da mi bar ponovo proveri nivo testosterona. Jedan je rekao da nema dovoljno teorijskog znanja, dok su mi ostala trojica rekla da mi zdravstveno osiguranje neće pokriti troškove testiranja jer još nije prošle deset godina od prethodnog puta.

Bio sam u dubokoj depresiji, bez ikakvog svetla na kraju tunela, pa sam očajnički potražio bilo kakvo olakšanje. Ovog marta sam zaobišao doktore i počeo da sam lečim svoje duševne probleme. Rizik je bio ogroman. Ne bih to preporučio nikome.

Uobičajena doza u terapiji testosteronom je 200 miligrama nedeljno. Sintetički testosteron je anabolički steroid, baš onaj koji bilderi i sportisti koriste da bi povećali mišićnu masu, ali je doza niža. Ako bih prešao 400 mg svake druge nedelje, ušli bismo u teritoriju nedozvoljenog korišćenja steroida.

Znao sam bodibildere i sportiste koji su se bili odavno upoznati sa ovim lekom. Ipak, nisam želeo da izgledam kao mišićave kraljice LA gej scene. Motiv mi nije bila taština – hteo sam prosto da se osećam normalno.

Šokiralo me je koliko sam lako našao testosteron na crnoj berzi u LA. Prvu dozu sam kupio od poznanika jednog prijatelja. Tvrdio je da je „zdravstveni konsultant” i dilovao isključivo steroide.

Najteže mi je bilo da prebrodim strah od igle. Nedeljama sam gleda špric pre nego što sam ga uzeo u ruku. Tek usput me je plašila činjenica da neproverene droge vrlo lako mogu da budu smrtonosne.

„Može da se desi da ubrizgaš baterijski zagađen materijal, nema načina da se zna šta stvarno uzimaš”, kaže Dr Lari Lipšulc, urolog iz Hjustona čija su specijalnost problemi niskog testosterona i neplodnosti kod muškaraca. „Tu je čitav niz problema.”

Ali strah sam prevazišao već posle prve injekcije. Samo 24 sata kasnije, imao sam više energije i volje nego ikada u prethodnih deset godina. Osetio sam ponovo želju za seksom, kao i nadu da će mi se život promeniti na bolje.

Dok sam radio na ovom tekstu, pitao sam doktore Lipšulc i Pajk o poboljšanju raspoloženja, porastu libida i životne energije , odnosno šta bi moglo njih da izazove. Nisu želeli ništa da komentarišu bez rezultata mojih biohemijskih analiza i anamneze. Intervjuisao sam još jednog doktora ali on nije hteo da prokomentariše rezultate zbog potencijalnih zakonske odgovornosti. Iako mi nijedan lekar nije ponudio svoje stručno mišljenje, sasvim sam svestan da je moguće da poboljšanja koja sam iskusio nemaju nikakve veze sa sintetičkim testosteronom, koji na druge možda i ne bude delovao tako.

Testosteron enantat, sintetička verzija koju sam počeo da uzimam, svakako nije bio čarobni lek. Još uvek se dešava da teško ustajem iz kreveta, ali bar je ublažio fizičke simptome moje depresije i tako mi omogućio da se pozabavim onim psihičkim.

Naravno, ja nisam doktor. Ako patite od simptoma depresije, preporučujem vam da se obratite licenciranom medicinskom stručnjaku koji će se postarati za to da lekovima ne nanesete sebi više štete nego koristi. Svojeručno lečenje kakvo ja sprovodim može da bude izuzetno opasno. Ne bih se na to nikad odlučio da sam imao drugog izbora.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu