Kako Savez za Srbiju uspešno i temeljno puca u svoje opozicione noge

Osnivačka skupština Saveza za Srbiju

Savez za Srbiju, i pre nego što je zvanično osnovan početkom septembra 2018. godine, podelio je opozicionu javnost – bar onu građansku, kojoj je retorika večitog omiljenog opozicionara Vojislava Šešelja i njegovih kolega iz Srpske radikalne stranke neprihvatljiva. Dok se još samo načelno, i kroz medijske spekulacije, govorilo o prisustvu populističkih desno orijentisanih stranaka u Savezu postavljalo se pitanje da li za takve stavove ima mesta u opozicionoj zajednici na koju je pozvao Dragan Đilas, koji se sa 19 odsto glasova na poslednjim beogradskim izborima izdvojio kao “lider opozicije”.

Tada je deo građanske javnosti upozoravao da ne postoji nijedno opravdanje, niti bilo koji cilj u kom bi demokratski orijentisane stranke ušle u koaliciju sa strankama poput Dveri ili “Zdrava Srbija” Milana Stamatovića. Međutim, 2. septembra osnovan je Savez za Srbiju, a među osnivačima našle su se, upravo, sporne partije.

Deo javnosti progutao je knedlu i prihvatio opravdanje upakovano u “usaglasili smo se oko zajedničkih ciljeva – stvaranja atmosfere u kojoj je moguće održati fer izbore, demokratskog razvoja društva i zaustavljana samovlašća jednog čoveka”, a posle toga “kud koji mili moji” i Savez za Srbiju zamenio je na tronu Sašu Jankovića, još jednog u nizu kratkotrajnih lidera opozicije.

Videos by VICE

Međutim, Savez, manje od dva meseca nakon što je osnovan, delovanjem i izjavama pojedinih članova sebi puca u kolena. Neprimerene izjave i potezi predstavnika stranka koje čine Savez – a od kojih se isti nije dovoljno glasno i jasno odrekao – udaljavaju potencijalne glasače, a onima, koji su sa strane sumnjivo posmatrali ovu neprirodnu koaliciju desnice, centra i levice samo potvrđuje da političkoj sceni Srbije nije potrebna stranka ili savez nalik onom u vladajućoj koaliciji, već sušta suprotnost, koju ujedinjena opozicija za sad ne nudi.

Vojni kamp za decu

Problematični ispadi predstavnika Saveza za Srbiju, počeli su i pre nego što je on zvanično osnovan. U završnoj fazi formiranja Saveza, u trenutku kada se znalo da će u njemu naći predsednik stranke “Zdrava Srbija” i opštine Čajetina Milan Stamatović, sa Zlatibora je stigla vest o vojnom kampu za decu organizovanom uz pomoć instruktora iz Rusije i penzionisanih pripadnika policije i vojske koji su klince “obučavali da se brane”.

Opština Čajetina, nije bila organizator, ali je dala je dozvolu za održavanje “Omladinsko-patriotskog kampa Zlatibor 2018.” – koji je zatvorio MUP Srbije – a Stamatović je, i pored oštre reakcije javnosti, izjavio da se nimalo ne kaje zbog podrške.

Samo petnaestak dana kasnije na osnivačkoj skupštini Saveza, među deset lidera stranaka, našao se i Stamatović. Vojni kamp i obučavanje dece ratnim veštinama nisu adresirani kao problematični. Bio je to prvi faul.

Poziv na silovanje

Nakon svečanosti u Centru Sava, Savez je započeo svoje opoziciono delovanje, i prvih mesec dana, uz stranačke aktivnosti, lideri su se fokusirali predstavljanje Saveza građanima u vidu tribina i konferencija. Međutim, nije protekao čitav mesec bez incidenta. Tadašnji presedavajući Savezom, predsednik Udruženih sindikata “Sloga” Željko Veselinović je, u krajnje neprimernom i nedopustivom, obračunu sa političkim protivnicima na svom Fejsbuk profilu pozvao na silovanje premijerke Srbije Ane Brnabić.

– Baš me briga što je Ana Brnabić fikus premijer lezbejka i to nikad nisam komentarisao, ali što tako zla, podmukla neznalica, član trilateralne komisije i predsednik UO Naleda sada staje na stranu narkomančine i ubice Želja Mitrovića braneći Pink i Zadrugu, kritikujući ministra kulture kome kaže da mu nije posao da zabrani rijalitije nego da treba narod da ih gleda bez obzira na Sodomu i Gomoru koji neki polusvet debila svakodnevno tamo primenjuje… E pa draga fikus premijerko želim ti da te jednom isti taj Mitrović zatvori u Zadruzi u četiri zida bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam – napisao je Veselinović na svom FB profilu.

Nedugo nakon što je javnost reagovala na Veselinovićevu izjavu, on je status na Fejsbuku izbrisao i okačio izvinjenje koje je neformalni lider Saveza Dragan Đilas prihvatio uz stav da ne postoji način da se Veselinović zbog te izjave isključi iz koalicije.

Poziv na vešanje

Strasti su se ponovo stišale, Savez se posvetio pripremi za lokalne izbore u Lučanima i taman kada smo pomislili da su naučili lekciju, u javnosti se pojavio video u kom Srđan Nogo predstavnik Dveri, članice Saveza, poziva na vešanje Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, zbog, ni manje, ni više, lažne vesti.

Nogo je izjavio da je, prema njegovim saznanjima, Ana Brnabić već parafirala Dablinski sporazum sa EU o migrantima, i da, “ukoliko je parafirala ovaj sporazum, ona treba da bude obešena istog časa na Terazijama. A pored nje obešen i Aleksandar Vučić”.

Ovog puta predstavnici Saveza reagovali su oštrije, osuđujući izjavu Srđana Noga. Njegova matična stranka saopštila je da će članovi Glavnog odbora pokreta Dveri pokrenuti disciplinski postupak i “druge potrebne mere” protiv Noga ograđujući se od njegovog poziva na linč.

Dragan Đilas je u saopštenju za medije poručio da “poziv na vešanje ne predstavlja politiku Saveza za Srbiju”, dodajući da su u prošlosti poruke o vešanju Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, ali i predsednika Borisa Tadića dolazile iz “radikalskog i naprednjačkog tabora”.

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac na Tviteru je objavio:

Nogo, koji je na Predsedništvu Dveri glasao protiv ulaska pokreta u Savez za Srbiju, mogao bi da bude prvi koji će platiti politčku cenu neprimernih izjava u okviru Saveza.

Međutim, ono što upada u oči je matrica po kojoj se Savez “pere” od izleta svojih članova: “oni jesu pogrešili, ali… bilo je u afektu/to je retorika suparničke strane”. Ovakvo prebacivanje lopte na drugu stranu političkog terena je nešto čime Aleksandar Vučić barata već godinama unazad, i pokušaj Saveza da na greškama svojih funkcionera učini isto ne pomaže u pridobijanju glasača, već ga svrstava u ravan sa onima protiv kojih su se ujedinili u toj, sad već više nego očigledno, neprirodnoj koaliciji.

I zato, ako Savez ne želi da postane još jedan od “lidera opozicije” koji su istom brzinom nestali kojom su se i pojavili – poput Saše Radulovića, i njegovog imenjaka Jankovića – mora da pokaže određenu zrelost i stvarno kazni svoje funkcionere zbog neprimernih izjava i delovanja, jer svaki sledeći “pucanj” za njih bi mogao da bude fatalan.