Kako su mafijaški ratovi opustošili Siciliju osamdesetih

Članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Osamdesetih godina prošlog veka, grad Palermo na Siciliji prošao je kroz jedan od najstrašnijih perioda u svojoj savremenoj istoriji. Decenija je počela usponom klana Korleonezi i njihovog vođe Tota Rine, koji je postao jedna od najmoćnijih figura sicilijanske mafije – poznate i kao Koza Nostra ili Naša stvar.

Korleonezi su nastali u gradu Korleoneu u ruralnom delu Sicilije. Tokom 1960-ih i 1970-ih, novac su zarađivali trgovinom drogom, nailazeći na mnogo neprijatelja. Pod vođstvom šefa Lućiana Leđioa i njegovog naslednika Riine, klan je nastojao da preuzme kontrolu nad celom teritorijom Sicilije infiltrirajući se u druge mafijaške klanove i ubijajući njihove vođe.

Ovi atentati su postali poznati kao Drugi mafijaški rat ili Matanza (pokolj). Između 1981. i 1983. ubijeno je preko 1.000 ljudi – bosova mafije, njihovih pomagača, njihovih porodica; civila koji su se zatekli na pogrešnom mestu; vladinih zvaničnika. Nakon ubistava nekih istaknutih lokalnih sudija i karabinjera, tužilaštvo je odlučilo da centralizuje svoje istrage protiv mafije i stvori specijalizovanu radnu grupu za pronalaženje i hapšenje visokorangiranih mafijaša.

Takozvana grupa protiv mafije je uključivala Đovanija Falkonea i Paola Borselina, dvojicu tužilaca koji su se proslavili u prethodnim slučajevima primenom inovativnih istražnih tehnika. Radeći u bliskom kontaktu sa svojim kolegama, uspeli su da prikupe dokaze koji su doveli do podizanja optužnice protiv 475 mafijaša. Maksi suđenje je održano u zgradi suda, obezbeđenoj poput bunkera, između 1986. i 1992. godine i većina ljudi je osuđena. I Falkone i Borselino su ubijeni automobilima-bombama 1992. u razmaku od dva meseca.

Tokom ovog dramatičnog perioda, fotograf iz Palerma, Fabio Sgroi, koji je tada imao samo 20 godina, radio je sa novinskom agencijom Informazione Fotografica, koja je takođe sarađivala sa lokalnim novinama L’Ora. Sgroi nije bio fotoreporter – počeo je tako što je fotografisao pank underground scenu Palerma, čiji je deo bio. Ali zbog stalne atmosfere nasilja koja je vladala u njegovom gradu, često je dobijao nalog da snima istorijske zločine i sudske slučajeve.

Prošlog leta, fotograf je pogledao arhivu svoje trogodišnje saradnje sa L’Orom sa namerom da napravi knjigu. U novembru 2022. izašla je na italijanskom i engleskom jeziku – „Hronike novina L’Ora. Palermo 1985–1988”.

„Ovo je bio jedini put da sam bio fotoreporter“, rekao mi je Sgroi preko telefona. U to vreme novinari su radili sa pejdžerima, pošto nije bilo telefona. „Radili bismo u smenama: ujutro, popodne i uveče, osim ako nije praznik. I noćima, stvari se dešavaju u svako doba.” Nakon smene, fotografije su odmah razvijane. „Imali ste vrlo malo vremena da fotografije dostavite redakciji“, dodao je on.

Jedno od mesta zločina koje ga je najviše pogodilo bilo je ubistvo fudbalera Salvatorea Marina. Marino je uhapšen i ispitan 1985. nakon ubistva šefa policije Bepea Montane od strane mafije. Tokom ispitivanja, policija ga je navodno mučila i ubila pre nego što je bacila telo. „Pronađen je na plaži Sperone“, rekao je Sgroi. „Otkriveno je da ga nije ubila mafija, već policija u Palermu”.

Sgrojeve fotografije ne prikazuju samo jezive scene ubistva; knjiga takođe sadrži proteste, scene iz svakodnevnog života i političke događaje, kao kada su se porno zvezde Moana Pozi i Ćićolina kandidovale za funkciju u Italijanskoj radikalnoj partiji.

Naravno, Palermo je tada bio potpuno drugačiji. „Bio je to prilično sumoran i mračan grad“, priseća se Sgroi. „U 19 časova sve prodavnice su se zatvorile i ljudi su nestali. Atmosfera je bila veoma teška, teški mafijaški masakri.” Danas se čini da je grad izlečio većinu ovih rana. Ali, Sgroi je upozorio da se ovaj brutalni period istorije ne smatra nečim što pripada samo prošlosti. „Mafija nije zastarela“, rekao je. „Sada postoji druga vrsta mafije, koja je mnogo ćutljivija i povezana sa institucijama.

Pogledajte još fotografija u nastavku.