Kaučsurfing je način da upoznaš ljude mačke u Beogradu

Nisam čula za termin kaučsurfing, ali sam uvek bila za upoznavanje ljudi… i pivo. Kada me je, pre osam godina, tadašnja docimerka pozvala da se pridružim njoj i kaučsurferu iz Australije na piću i šetnji po Beogradu – nisam mogla da odbijem.

Dok smo išle da se nađemo sa njim, Maja mi je usput objasnila da je couchsurfing sajt na kom napraviš nalog i tražiš besplatan smeštaj kod lokalaca iz zemlje koju posećuješ. Sa domaćinom (hostom) uglavnom se dogovoriš za jedno do tri noćenja, a, u znak zahvalnosti za besplatan smeštaj, poneseš neku sitnicu iz svog grada, skuvaš večeru ili platiš piće kada izađete negde.

Videos by VICE

Gde bismo se nas dve našle sa nepoznatim tridesetogodišnjim Australijancem u Beogradu – nego Kod konja. Odmah smo ga prepoznale: dredovi do pola leđa, ranac pored nogu i kafa za poneti u ruci. Imala sam sreće, moje prvo „kauč“ iskustvo bilo je sasvim ok. Išli smo na svirku, blejali na Kališu, a noć završili u (ruku na srce) polupraznom Povetarcu. Sutradan smo šetali unaokolo po Beogradu i igrali frizbi.

Kada je otišao, otvorila sam nalog i pošela sa kaučovanjem.

Prve tri godine mog hostovanja živela sam po studentskim domovima i nisam mogla da dovodim surfere i surferke da spavaju kod mene. Nalazila sam se sa njima u gradu, pili smo pivo, išli u klabing ili na ćevape (a najčešće sva tri). Kada sam se preselila sa cimerima u stan, počeli smo da hostujemo ljude na po nekoliko noći.

Surferi su većinom dvadesetogodišnjaci, opušteni, željni da vide pravi Beograd sa svim prednostima i nedostacima, spremni na šta god njihov host isplanira.

U slučaju da host i nema mnogo slobodnog vremena da šeta ili izlazi sa njima – nije problem. Surferi umeju sebi da organizuju vreme ili se nađu sa drugim hostovima koji su stavili meet for a drink kao hosting opciju umesto accepting guests.

U poslednjih godinu dana sam aktivnija sa hostovanjem nego ranije – ugostila sam surfere i surferke iz Turske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Francuske, Slovačke, Bosne i Japana.

Od svih surfera u proteklih godinu dana, najbolje sam se skontala sa Brazilcem, piscem, koji je pola života proveo u prašumi i kao kućne ljubimce držao lenjivce, mravojede i majmune. Visili smo po Beogradu, tražili najbolje grafite, gledali Game of Thrones i obilazili kafane u Skadarliji. Ne znam kako, ali uspeo je da se napije od tri rakije. Nekako je uspeo da se dotetura u stan i otrezni turskom kafom.

Pročitaj i: Beograđanin sam na dva točka kroz Ameriku za 40 dana

Brazilac je jedini sa kojim se i dalje dopisujem sa vremena na vreme. Ostale uglavnom posmatram kao jednokratne prijatelje: provedemo nekoliko dana zajedno, trudimo se da iskoristimo svaki trenutak da se što bolje zabavimo i posle svako na svoju stranu, puni utisaka i kul doživljaja.

Kao host imala sam samo jedno negativno iskustvo. Do sada. Možda je dotični Kanađanin jednostavno čudak, možda ima specifičan smisao za humor, a možda se jednostavno nismo kapirali.

Dogovorili smo se da se nađemo u Pančevu na rege festu pre nekoliko godina i on se sve vreme pretvarao da je mačka. Prava mačka. Mjaukao je, grebao ljude i tražio nekog da mu gleda u tarot karte koje je poneo. Bila sam presrećna što mu nisam obećala prenoćište. Mislim da bi moja tadašnja cimerka izbacila iz stana i mene i Garfilda zajedno.

Pošto sam hostovanjem skontala kako surfovanje funkcioniše i skupila dovoljno pozitivnih referenci (koje su bezbednosni sistem na sajtu), rešila sam da se i ja oprobam kao surfer. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno. Ići u nepoznatu zemlju i spavati kod ljudi sa kojima si razmenio par poruka zvuči, u najmanju ruku, suludo. Couchsurfing sajt ima stvarno dobro razvijen sistem refernci, ali kao osoba koja često gleda horore, kroz glavu su mi prolazili svi mogući scenariji. A i naravno da sam za hostove uvek birala ljude sa najčudnijim opisima na profilima: „udario me je grom“, „hranim ajkule u gradskom akvarijumu“, „radila sam kao akrobata u cirkusu“ i slično.

Prvi put sam sa dve drugarice surfovala na Aljasci. Naš host je imao preko 90 pozitivnih referenci i bio je jako predusretljiv. Vodio nas je gde god smo htele, dao nam je mape, ključ od stana i napravio večeru.

Sa mnom se penjao po planinama, dok su drugarice spavale.

Sa njima je pio pivo i votku, dok sam ja spavala.

Vodio nas je u pab gde cure mogu da dobiju besplatno piće ako okače brus o plafon i ostave ga tamo. Da li smo to uradile – nije bitno.

Poslednjeg dana hostovanja nas je upoznao sa još dvojicom surfera, putujućih muzičara, iz Kalifornije i svi zajedno smo krenuli na kratak road trip po Aljasci.

Sa Aljaske sam kaučsurfovanjem krenula na Havaje. Host u Honoluluu mi se na prvu loptu uopšte nije dopao. Njegov stan i prostorija u kojoj je trebalo da spavam nisu bili kakvim ih je opisao na sajtu. Zahvalila sam mu se na dobroj volji, ali sam mu rekla da ipak idem u hostel. No hard feelings.

Poslednji put sam surfovala na Floridi. Host, Dan, bio je zoolog i u skladu sa tim imao je kuću punu, pa, svega: zmija, guštera, tarantula, pasa, mačaka… Sve moguće životinje na jednom mestu. Uključujući i poneku bubašvabu.

Malo je reći da se nisam naspavala te noći, sve vreme sanjajući zmije i bube.

Ujutru, dok smo pili kafu u dvorištu i rešavali njegove ljubavne probleme (uspešno su rešeni, venčao se sa tom curom šest meseci kasnije i još su zajedno), shvatila sam koliko je smešno što sam tripovala zbog zmija i buba, ali bila sam srećna što odlazim dalje.

Od tad nisam surfovala. Nije da nisam želela. Probala sam da nađem hosta u Irskoj, ali se to ispostavilo kao veliki problem zbog proslave Svetog Patrika kada sam naravno želela da idem u Dablin, kao i ostalih nekoliko hiljada turista i surfera. Na kraju sam odustala od tog puta i otišla na drugu stranu.

Trenutno štedim pare i planiram da napravim jedan mali Euro trip„. Nadam se da će moji novi hostovi biti kompatibilni sa mnom i da neće mjaukati na prolaznike.

Mada, sad kad pogledam sa ove distance, bila mi je to najzabavnija noć u Pančevu ikad.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu