Fotografije dobrih vremena koja često zaboravimo
Fotografija

Fotografije dobrih vremena koja često zaboravimo

Fotograf iz Sidneja Aleks Džonston sakuplja fotke za vremensku kapsulu kad napuni 50 godina, iako ima tek 21 godinu. Ali nam se sviđa.
4.5.17

Verovatno još uvek niste čuli za Aleksa Džonstona, ali mi bismo voleli da jeste. Nećemo reći da je on sledeća-velika-stvar, zato što ko zna šta će biti, ali reći ćemo da je jedan od naših miljenika. Ima nečeg u ovim slikama; sve baš izgleda kao njegov rad, što je retko kad tek počinješ.

Aleks ima bolje manire od većine ljudi koje poznajem. On je fin onako iskreno, a ne na način: „Jao, to je baš lepo od tebe". Plus, sve košulje su mu tri XL, iako je krakat.

VICE: Kad si zvanično odlučio da ćeš da postaneš Aleks, fotograf?

Aleks: Počeo sam da fotografišem ozbiljnije 2015, ali ako pogledam unazad od kada fotkam, rekao bih da sam „fotograf" poslednjih par meseci. Toliko dugo pravim radove kojima sam zadovoljan. Mislim da mi je to uvek bilo najteže: da izgovorim „Ja fotografišem i ja sam fotograf." I dalje nisam siguran da li mogu to da opravdam.

Reklame

Uvek je zastrašujuće kad treba da podeliš svoj rad, zar ne?

Definitivno. Mislim da bez obzira na to da li će nešto da se desi, to će biti nešto čime ću se dugo baviti. Ali pretpostavljam da je to napredak i da je to dobro. Sve više se ubacujem u priču, sve više knjiga kupujem.

Da li želiš da budeš star čovek okružen fotoaparatima i knjigama, gomilama, na kojima nema prašine?

Da. Apsolutno. Time želimo dugo da se bavim. Želim da pamtim stvari. Živeo sam u Engleskoj kad sam bio mlađi, putovao sam u Afriku i na Srednji Istok. Tome je pokrenulo da fotografišem. Svest o tome da se verovatno nikada neću ponovo vratiti u te zemlje. Pomislio sam „bar mogu da fotografišem – možda fotografije neće biti dobre, ali ću moći da im se vratim kad budem imao 30 ili 50 godina."

Mislim da si dosta imao sreće zbog toga što si već „svoj", ta maslinasta ispranost fotografija je nešto baš prepoznatljivo za tebe.

Fotografije su mi izgledale dosta „zasićeno" i tad sam mrzeo taj izgled, ha. Posle sam radio dosta crno-belih fotografija, dosta istraživao, gledao tuđe radove. Mislim da sam u to vreme bio dosta inspirisan vojnim bojama, pa sam počeo da unosim te tonove. Zelenu sam prebacivao u maslinastu i radio sa dosta tamnih senki.

Imaš baš širok spektar u portfoliju – posmatračke stvari, iskrene stvari, pejzaže i pomalo modu. Šta ti je najbliže?

Verovatno portreti, sa njima sam počeo. Počeo sam sa fotografisanjem prijatelja. I imao sam sreće da imam par starijih prijatelja koji su mi podelili svoje znanje. To što imaš prijatelje koji te podržavaju je od velike pomoći.

Reklame

Fotografije Aleksa Džonstona su sve pomalo. Više fotografija možete pogledati na njegovom Instagramu.