FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Šta sam naučio od svojih usranih cimera

Postati dobar cimer je kao da nosiš pomoćne točkove u borbi da postaneš pristojna i dobro prilagođena osoba. Evo šta sam naučio od svojih bivših usranih cimera o tome kako da ubuduće budem dobar cimer.
16.3.15

Photo by Michael Rababy

Sinoć sam cedio voće u 3 ujutru, uprkos tome što sam znao da svi moji cimeri spavaju i nesvesno se pripremaju za još jedan dan na svojim besmislenim radnim mestima koja ima isisavaju dušu. Svejedno sam to uradio. Pustio sam da blender tandrče, i baš me je bilo briga da li ću da probudim sve stanare u našem stanu od 110 kvadrata, u koji smo nekako uspeli da naguramo četiri odrasla čoveka. Nisam želeo da budem pakostan, ali najiskrenije, njihova dobrobit mi nije pala na pamet pre nego što sam to uradio. S druge strane, oni mesecima nisu izneli đubre, tako da je sve ovo u stvari krajnje uobičajeno.

Od 2012-te godine, jedna trećina radno sposobnih odraslih ljudi živi sa bar još jednom odraslom osobom sa kojom nije u braku. To je možda zbog toga što prosečan uzrast za stupanje u brak u Americi postojano raste (trenutno je to 29,2 godine za muškarce, i 27,1 za žene), a mladi ljudi kao što sam ja jednostavno sebi ne mogu da priušte da žive sami.

Reklame

Život sa cimerima definitivno ima svoje finansijske pogodnosti (barem ako živite sa ljudima koji zaista plaćaju kiriju na vreme), a ima i dobre društvene strane: podaci govore da su ljudi koji žive u zajednici manje skloni depresiji i suicidalnim mislima. Ako ništa drugo, to znači da imaš nekoga sa kojim možeš da organizuješ maratonsko gledanje epizoda serije „Kula od karata", što je znatno manje depresivno nego da provodiš sate i sate gledajući Netflix sasvim sam.

Ali imati cimera ume da bude i jebeno iritantno. Ja sam imao neke užasne cimere (jedan je imao običaj da ostavi nepojedene MekNagetse između jastuka na kauču, a jednom je skočio kroz prozor dok je tripovao na 2C-I-u), a i ja sam zauzvrat bio naporan za suživot. Nekada bih mesecima zaboravljao da kupim toalet papir, i umeo sam da ignorišem narastajuću gomilu prljavih sudova u sudoperi mnogo duže nego što je pristojno, a mama me posećuje češće nego što bih to mogao da opravdam.

Postati dobar cimer je kao da nosiš pomoćne točkove u borbi da postaneš pristojna i dobro prilagođena osoba. Teško je, ali je bitno. I pošto je imati cimera za većinu nas neminovnost, moramo da naučimo da se slažemo jedni s drugima. Evo šta sam naučio od svojih bivših usranih cimera o tome kako da ubuduće budem dobar cimer.

Drži svoje prijatelje blizu, ali ne toliko blizu

U redu je da ti svrate prijatelji, ali vodi računa da ne zloupotrebe gostoprimstvo. Ako si priveo nekoga, potrudi se da ispratiš tu osobu pre nego što narednog jutra moraš da kreneš na posao, da je tvoj cimer ne bi zatekao kako sipa njegove „Kepten kranč" pahuljice i pita da li imate mleko od badema.

Reklame

Takođe, obratite pažnju s kim se družite. Na primer, da li često provodite vreme sa ljudima koji vam ne govore svoja prava imena, ubijaju vreme pušeći sintetičku travu i pričajući o numerologiji, i nije im dozvoljeno da vide svoju decu? Ako je tako, možda bi trebalo da idete vi kod njih, ako ćete da provedete nekoliko sati pod lupom gledajući novčanicu od jednog dolara.

Niko ne voli tvog kućnog ljubimca više od tebe

Tvoj ljubimac, tvoja odgovornost, s toga, nemoj da se praviš da ne vidiš gomiletinu životinjskog izmeta koju je napravila Izi, pošto je pojela pola kile đubreta, zato što si ti zaboravio da je nahraniš. Očisti jebenu kutiju sa peskom. Ne očekuj od svojih cimera da pokupe to sranje, ili da se staraju o tvom ljubimcu dok ti provodiš vikend kod svojih. Tebi je tvoj ljubimac svetla tačka u životu, ali svima ostalima, on je samo krznena vreća prikačena na usta i sraćkalicu.

Na primer, trenutno u našem stanu boravi jedan grebator od mačora koji će da se popiša na bilo koji komad odeće ostavljen na podu kupatila, i koji voli da se uvlači u veš mašinu kada mu je dosadno, i najviše se brinem da je jednog dana ne pokvari.

Fotografija: Michael Rababy

Sa cimerima je isto kao sa seksualnim partnerima, ključ je u komunikaciji

Ponestalo vam je toalet papira, a ti si ga kupio poslednja četiri puta? Pa, zašto to jednostavno ne kažeš? Kada živiš s nekim, moraš da budeš otvoren i iskren oko toga šta želiš, i šta ti je potrebno. Ne ostavljaj pasivno-agresivne poruke na frižideru, očekujući da neko zna šta si zaista hteo da kažeš. Jer neće znati.

Reklame

Ako te prisustvo polupojedenog grčkog jogurta starog nedelju dana izluđuje i navodi na masovno ubistvo, samo reci. Kaži mu da ti je muka da čistiš za njima, jer će u suprotnom možda njima dosaditi tvoj nadrkani stav o svemu, i najbolje je da sve te akumulirane frustracije izađu na videlo.

Ako imaš problema s tim da skupiš snagu da kažeš svojim cimerima šta ti smeta, ugledaj se na terapiju za parove i pričaj o tome kakva osećanja kod tebe izaziva taj problem. Na primer: „Kada si nedelju dana ostavio prljave sudove u sudoperi, poželeo sam da zarđalom peglom sam sebi izvršim lobotomiju". Vidiš? Komunicirati je lako!

Nisi ti kriv ako vam ne uspe

To što ti je neko dobar prijatelj, ne znači da će biti dobar cimer, i samo zato što živite zajedno, ne znači da će da vam bude ugodno. Moja cimerka, sa kojom sam živeo prošle godine u ovo vreme, mi je bila bliska prijateljica, pre nego što mi je rekla da joj je iznenadni nalet vetra oduvao ček za kiriju iz ruke dok je izlazila iz tramvaja, i da ga se dokopao neki beskućnik. Nepotrebno je reći da tog meseca nije platila kiriju, i da posle toga nismo još dugo živeli zajedno.

Još jedna priča: Jedan moj prijatelj je živeo sa nekom devojkom koju je upoznao preko Craigslist-a. To je bila fina, liberalna devojka umetničkog tipa, koja je studirala sociologiju. Imala je dva ši-cua: majku, i najmanje štene koje je majka oštenila nekoliko meseci ranije. Moj prijatelj i cimerka su neko vreme živeli zajedno u relativnom miru, dok jednog dana nije ostavio otvorena vrata, dok je donosio neke stvari iz Sejfveja. Mama pas je istrčala kroz vrata i za tili čas kolima ju je pregazio komšija.

Vraćajući se iz bakalnice, devojka je prisustvovala celoj groznoj nesreći i bila je potpuno – i razumljivo – uništena. Kada je završio sa izraženim izvinjavanjem, spakovao je sve svoje stvari, i istog dana se odselio. Poenta je u tome da se ponekad dogodi neka stvarno užasna stvar, koja dalji suživot dvoje ljudi može da učini zaista teškim. Tako da ili pređeš preko toga, ili se iseliš.

Imati užasne cimere od tebe čini boljeg cimera

Prvo ću da istaknem sledeće: ja nisam najbolji cimer na svetu, ni po kojem kriterijumu. Ali to što sam u prošlosti imao neke zaista grozne cimere me je, ako ništa drugo, osvestilo po pitanju toga šta ne treba da radiš kada kohabitiraš sa nekim (uprkos incidentu sa blenderom). Zaista se trudim da se prema svojim cimerima ophodim s poštovanjem koje očekujem i od njih, i to je definitivno dobitna kombinacija.

Skoro svi ljudi sa kojima sam živeo su se mučili sa različitim stepenom zastoja u razvoju, učeći da budu zreliji i manje sitničavi. I uspećemo, na kraju, do kada ćemo verovatno zarađivati dovoljno da konačno živimo sami.