FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Išla sam na "Seks i grad" turu u Njujorku da provalim zašto koji đavo volim "Seks i grad"

Zašto bi Nemci želeli da idu u obilazak lokacija iz „Seksa i grada"? Zašto bi iko to radio? Zašto bih ja to radila?
1.10.15

„Seks i grad", ta nadaleko čuvena i obožavana serija HBO-a o ženama, modi, orgazmima, zabavljanju i Njujorku (ne obavezno ovim redosledom) ne prikazuje se već 11 godina. Da je Keri Bredšo stvarna osoba, sada bi imala 48 godina. Čak je i od drugog nastavka filma „Seks i grad" prošlo pet godina. Ta franšiza je mrtva, a zajedno sa njom umro je i snoliki svet Menhetna krajem devedesetih godina, kada su ljudi smeli da puše u restoranima i mogli sebi da priušte da žive u stanovima dovoljno velikim da u njih stane ogromna kolekcija cipela, i da se izdržavaju pišući oko 500 reči nedeljno.

Reklame

Ali serija i dalje živi u našim srcima i sećanju, naravno, ali i na poslovnom planu, preko HBO Go, i u obliku obilaska klutnih lokacija iz serije, za koji tvrde da će vam omogućiti da „doživite iskustvo četvrti MiPe, gde su devojke često boravile". Uprkos ovoj rogobatnoj rečenici i groznoj, izmišljenoj skraćenici za četvrt Mitpeking, obilazak je toliko popularan da kada sam nedavno, u petak popodne, pokušala da kupim karte za njega (koje koštaju oko 50 dolara), saznala da su ture i za nedelju u 11 ujutru i za još jednu, samo za one koji govore nemački, već rasprodate.

Zašto bi Nemci želeli da idu u obilazak lokacija iz „Seksa i grada"? Zašto bi iko to radio? Zašto bih ja to radila? Kratak odgovor je da mi zaista nedostaju ženske prijateljice otkako sam se vratila u Njujork. Kada sam otišla iz grada, imala sam 22 godine, živela sam sa najboljom drugaricom, i pravile smo pizdarije koje su često bile gotovo apsurdne. Kada sam se u dvadeset petoj godini vratila, ponovo sam živela s njom, ali je sada tu bio i njen dečko, i način života nam je bio toliko različit da sam se osećala gotovo kao uljez u njenom novootkrivenom domaćinskom životu. Ubijala sam vreme tako što sam visila sa ekipom koja se, što je možda zabrinjavajuće, sastojala skoro isključivo od batica. Neko vreme, jedini razgovori koji sam vodila s nekim, a da nije bio o sportu, su bili razgovori tokom kojih sam sa jednom drugaricom ismevala „Seks i grad" koji smo gledale u vreme večere. Kako je vreme prolazilo, naš ironijski pomak je iščezao, i ja sam najozbiljnije počela da pratim seriju, i to sama. Nisam mogla tačno da artikulišem zašto mi se „Seks i grad" dopadao, ali možda će moje kolege hodočasnici u obilasku lokacija iz serije moći to da mi objasne. U najgorem slučaju, pomislila sam, barem ću biti okružena estrogenom.

Reklame

Autobus za obilazak u tri popodne, u kom sam na kraju završila, je očekivano bio popunjen sredovečnim ženama – tip ljudi koji bi izgovorili nešto kao, „Ja sam baš prava Samanta" – ali bio je tu i pristojan broj studentkinja, pa čak i osam muškaraca (svi su bili muževi ili momci).

„Gospodo, jeste li sigurni da niste zalutali", zezala ih je naša živahna domaćica. „Ovo nije obilazak lokacija iz 'Sopranosa'".

____________________________________________________________________________

Pogledajte i dokumentarac: Kineske elitne telohraniteljke

_________________________________________________________________________

O tome se radi kada je u pitanju „Seks i grad": to je popularna serija, čak i kulturni kamen temeljac za brojne generacije žena, ali nije baš da su je smatrali za dobru seriju. Niti je pominju u istom kontekstu sa često nasilnim i prestižnim serijama u kojima dominiraju muškarci, kao što su „Sopranovi", „Žica", „Brejking bed", „Dedvud", „Igra prestola" ili „Mad men". A nije namenjena ni toj ciljnoj grupi – „Seks i grad" ima grublje momente, kao i dramu, ali uvek je na ivici farse ili limunade, ili je mešavina obe te stvari. Takođe nije ni dobro ostarila, zbog šokantnog nedostatka raznolikosti, insistiranju na klišeima kada su polovi u pitanju, pored drugih zločina. Danas je teško zamisliti seriju u kojoj bi prošlo da neko ljude naziva „trandžama", kao što je Samanta radila tokom čitave treće sezone, na primer, ili kada Keri priča da voli svoje „tozla iz geta", što je učinila u jednoj epizodi, pričajući o svojoj pločici sa svojim imenom na lančiću.

U busu je bilo kao na devojačkoj večeri na kojoj se žene međusobno ne poznaju, nije im dozvoljeno da piju alkohol i konstantno im govore da se dobro provode.

Ali i pored svih problema, ja sam zavolela „Seks i grad", kao što je i Keri usisala njena neizbežna, silovita privlačnost ka Zverki. Priznanje da ti se ova serija dopada izaziva određenu vrstu srama: suviše je bazična ili treš, ili previše devojačka – ako voliš „Sopranove", niko te neće optužiti da idealizuješ mafijaše, ali ako voliš „Seks i grad", svi će pomisliti da voliš da piješ „kosmopolitan" i da kupuješ preskupe cipele. Ili barem imam takav osećaj.

Mada, nisu sve žene u autobusu nosile firmiranu garderobu – ekipa je nosila trenerke i farmerke, bila je sastavljena uglavnom od turista koje nije nimalo zanimalo da žive na Menhetnu, a kamoli da učestvuju u uglavnom nekažnjenim seksi avanturama kao Keri i njena banda. U busu je bilo kao na devojačkoj večeri na kojoj se žene međusobno ne poznaju, nije im dozvoljeno da piju alkohol i konstantno im govore da se dobro provode.

Reklame

Kada je bus krenuo iz Kolomubs Serkla u centar Menhetna, domaćica nam je pustila video na LCD ekranu koji je visio s plafona. U njemu je nimfomanka s dijagnozom i stručnjak za odnose s javnošću, Samanta Džons, upravo imala seks sa mnogo starijim gospodinom. Kada je krenuo u kupatilo, njoj se smučio život.

Bilo je očigledno da su ovu scenu puštali da bi probili led. „Ponavljajte za mnom", govorila nam je domaćica. „Mlohavo dupe. Mlohavo dupe. Mlohavo dupe. Svi smo počeli to da ponavljamo, i zvučali smo kao u nekako još više poremećenoj sceni iz „Frikova", u kojoj ponavljaju „jedan od nas".

Kada smo se opustili dovoljno da bismo mogli da razgovaramo o fiktivnom karanju, komedijašica je počela da nam iznosi plan za taj dan. Kao što je obećano na sajtu, „doživećemo iskustvo MiPe i obići mesto na kome je održana probna večera za venčanje Keri i Zverke, kao i bar koji drže Stiv i Ejdan".

U baru ćemo zastati i pozirati sa „kosmoima", koji za „Seks i grad" predstavljaju ono što motocikli predstavljaju za „Sinove anarhije". „Znam da ideja da pijete nešto ružičasto nije preterano bliska vama muškarcima", ponovo začikava naša domaćica. „Ali samo pomislite: na kraju obilaska vas čeka fino, hladno pivo. To može da bude vaša mantra: pivo, pivo, pivo".

U tom trenutku njene komedijaške tačke, morala sam da se zapitam: šta ja tražim ovde? Ja nosim samo farmerke, jedva uspevam da skupim pare za stanarinu, i ideja da se momci ljube s devojkama mi je odvratna – što će reći, nisam Keri, Miranda, Samanta ili Šarlot. Ne mogu čak ni previše da se suprotstavljam kritici koja opisuje dame iz „Seksa i grada" kao bljutave, opsednute muškarcima i ne preterano dobre jedna prema drugoj.

Kosmoi su posluženi u „Onilu" tokom obilaska 2008. Fotografija: Mario Tama/Getty

Ali u obilasku ćete čuti da je „Seks i grad" uglavnom fenomenalna i zabavna serija o glamuroznim damama koje žive u Njujorku, najglamuroznijem gradu na svetu! Kada smo ušli u Vest Vilidž, rečeno nam je da obratimo pažnju na poznate ličnosti. Naša domaćica nam je rekla da se Suri Kruz često igra na igralištu pored kojeg smo prošli, i ostatak obilaska će biti posvećen TMZ fazonima u stilu, „gde Ričard Gir voli da jede". Dok sam ja tu živela, nikada nisam srela nijednu poznatu ličnost, ali skoro kao po komandi, pojavila se slavna ličnost u obliku Džesija Ajzenberga, koji je stajao na ćošku, odsečen od sveta uz pomoć svojih „Epl" slušalica.

A bilo je i skretanja s puta. Prvo smo zastali kod jednog seks šopa u Vilidžu, gde smo imali „priliku" da kupimo vibrator „Rebit", sa popustom od jednog dolara, ali niko iz autobusa nije obavio tu kupovinu, možda zato što ne vole da kupuju seksi igračke pred neznancima, i da ih onda nose sa sobom u bar. Onda smo otišli do zgrade gde su čuvene stepenice ispred Kerinog stana, i rekli su nam da možemo da fotografišemo, ali izdaleka, da ne bismo uznemiravali ljude koji tamo žive. Zatim smo zastali kod „Majkla Korsa", gde su nam dali popust od deset odsto, ako potrošimo 300 dolara tokom desetominutnog boravka.

Reklame

Njujork bitnih mesta iz „Seksa i grada" je Njujork te serije – u toj verziji grada, Louer Ist Sajd je još uvek kul, druge opštine su zabranjene, a javni prevoz je i dalje za niže klase (U jednoj epizodi „Seksa i grada" Keri je upala u toliki finansijski škripac da je morala da se vozi autobusom, što je prikazano kao ponižavajuće žrtvovanje).

„Ko se od vas ikada vozio metroom", pitala je naša domaćica, a nekoliko ljudi je podiglo ruke. „Ko od vas se nikada ne bi vozio metroom"? Ovo retoričko pitanje se pretvorilo u upozorenje gospodi u autobusu da paze na svoje novčanike ako ikada siđu u tunel.

„Danas na Menhetnu više uopšte nije neuobičajeno da koktel košta 20, 25 dolara", kaže domaćica, sada već masno lažući.

Hiperbola o velikom, zlom, skupom gradu se nastavlja dok idemo ka „Onilu", baru u maloj Italiji koji je bio lokacija Stivovog i Ejdenovog bara u seriji. „Danas na Menhetnu više uopšte nije neuobičajeno da koktel košta 20, 25 dolara", kaže domaćica, sada već masno lažući. „Ali mi smo napravili posebnu pogodbu sa 'Onilom', pa će vas „kosmopolitan" koštati svega 10 dolara".

Uprkos propagandi – u mom kraju piće košta dva i po dolara, hvala na pitanju – boravak u „Onilu" mi je omogućio da učinim nešto što sam od početka želela. To je bila prilika da pitam ljude zašto su došli i šta su time dobili.

Pijuckajući preskupi „kosmo", upoznala sam se sa Sebastijanom i sa Aleks, parom iz Francuske koji žive u Australiji, ali su došli čak u Njujork da odu u ovaj obilazak, u sklopu svog medenog meseca, jer toliko vole tu seriju. Tu je bila i grupa studentkinja sa Aljaske, a jedna od njih je tvrdila da joj je omiljeni lik iz serije stanovita „Melinda". Tu su bili i Džin i Dženin, koji su iz Filadelfije, i obožavaju turističke obilaske, u koje redovno odlaze, po celoj zemlji. „To je sjajan način da upoznaš neki grad", kaže mi Dženin.

Zašto su uopšte zavoleli „Seks i grad"? To je bilo jedino što nisu mogli da mi kažu – svi su slegali ramenima i govorili da je zabavna, ili „ne znam, jednostavno je dobra". „Seks i grad" inspiriše fanove, a ne fanatike. Ova serija je osmišljena za jednokratnu upotrebu, namerno je ljigava i dramatizuje neke prilično banalne savete o romantičnim vezama. U njoj nema mnogo dvosmislenosti, literarnih referenci, a nasilje je pre emotivno nego fizičko, što je izdvaja od većine današnjih TV serija priznatih od kritike. Ali pored sve te priče kako su sadašnje televizijske serije „novi romani" ili šta god, lepo je vratiti se u dane kada je neka serija mogla da bude samo izgovor da se družiš sa par prijateljica – što, uzgred, televizijske serije nikada nisu uspele ljudski da prikažu.

Pored svog površinskog sjaja, „Seks i grad" suštinski govori o tome koliko je ženama teško da steknu jednostavnu sigurnost zdravog odnosa s partnerom, da se skrase i žive stabilan život pun ljubavi i prijatelja. Možda deluje zabavno živeti bezbrižan životu u „MiPe", trošiti 50 dolara na koktele i 40 hiljada dolara na cipele, i nikada se ne voziti metroom, jer si se obogatila pišući priče o seksualnim avanturama svojih prijateljica. Ali Kerin svet je kao Njujork za turiste – lepo mesto za polusatnu posetu, ali u kome nikada ne bi živeli.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram