FYI.

This story is over 5 years old.

DROGE

Lažni LSD u Srbiji

Ako kupite LSD od kog vam trne jezik, ispljunite ga. To nije esid.
27.1.16

Oduvek me je interesovala psihodelija. Još pre srednje škole me je interesovalo o, ili bolje rečeno  na čemu to pevaju Bitlsi ili Dorsi i odlučila sam da jednog dana i saznam, ali ne još tad. Kad sam krenula u srednju školu, počela sam aktivnije da se interesujem za halucinogene supstance, sa ciljem da ih probam ukoliko procenim da su dobre i bezbedne. Mislim da sam skoro ceo prvi razred gimnazije provela viseći na narkomanskim okupljalištima na Internetu poput bluelightadrugs-foruma i erowida. Čak sam povremeno posećivala i naš vutra.org forum, iako je bio baš smor. Inače, vutru sam htela da probam jer je delovala bezopasno i dostupno i u međuvremenu sam počela i da duvam nakon što sam sam nagovorila celo društvo da to moramo da probamo – bila sam  ona osoba koja kvari decu – ali iskreno, moje srce je ipak pripadalo psihodeliji.

Reklame

Upijala sam sve na šta sam nailazila i oduševljavala se sve više, pa sam čvrsto odlučila da do toga nekako moram da dođem. U tom periodu smo smo bili toliko mladi i neiskusni da ni za travu nismo imali stalnog dilera, ali hej, nada umire poslednja. Zahvaljujući toj nadi sam mesecima bila motivisana da čitam o psihodeličnim tripovima i učim kako to sve ide. Čitala sam šta god mi je dolazilo pod ruke (čak i Kastanedine pseudoantropološke knjige) – od  Straha i prezira u Las Vegasu, preko tih narkomanskih foruma, pa do naučnih istraživanja o halucinogenim drogama. Mislim da sam u tom periodu postala vrlo dobro upoznata sa tematikom, ali samo u teoriji. Znala sam da je LSD mnogo potentniji od psilobicina, otkrila sam da je u Srbiji legalno uzgajati San Pedro – kaktus koji sadrži meskalin (aktivnu supstancu kod pejotla) – čak sam ga i kupila ali sam se usrala da su mi prodali neki otrov od kog ću umreti (samim tim izgubiti svaku priliku da doživim psihodelično iskustvo) pa sam ga poklonila baki; znala sam i da bih uz dovoljnu količinu određenog sirupa za kašalj mogla da se nadrogiram dekstromorfanom i haluciniram, znala sam otprilike i kako se priprema Ayahuasca, ali tragedija cele situacije je bila što nisam znala kako da dođem do ičega od toga (izuzev sirupa za kašalj, koji je delovao ipak suviše dosadno).

Foto via Flickr user

Toliko sam želela da haluciniram i „otvorim vrata percepcije" kako bih spoznala nekakvu „Istinu" da sam jednom, nakon što sam na sciencedaily.com videla članak o tome kako se halucinacije mogu pojaviti i usled predoziranja kofeinom, posvetila sam ceo jedan dan pijenju kofeina iz svih izvora na koje sam nailazila kako bih dostigla te doze (ne samo da nisam halucinirala, nego sam zaspala već u 22h, jebiga). Ukratko, moglo bi se reći da sam stvarno jako, jako želela da doživim već jednom psihodelično iskustvo.

Pročitajte i: Upoznajte jedinog doktora na svetu koji sme da leči svoje pacijente LSD-ijem

Uprkos brojnim pokušajima, par godina nisam nikako uspevala da dođem do ikakve psihodelične droge. Ubedila sam društvo barem da duvamo, pa smo to povremeno nabavljali, ali niko nije prodavao LSD. Ne znam da li dilera LSD-a ima zaista baš malo, ili mi nismo bili dovoljno dobro povezani, ali jednostavno nismo uspevali da dođemo do toga. U trećem razredu smo na jednoj žurci nenadano došli u posed jedne sličice koju smo podelili na tri dela. Osetila sam sinesteziju (muzika je imala oblik trougla), ali nisam primetila nikakve vizuelne efekte i smorila sam se. Posle toliko traganja, dosadilo mi je i odustala sam od aktivnog traženja LSD-a. Onda se potpuno neočekivano – godinama nakon mojih opsesija, tj. pre par meseci – pojavila potencijalna šema.

Znala sam da se kojekakve druge supstance proturaju kao LSD, pa sam htela da proverim pouzdanost izvora. Na kraju sam zaključila da jeste kredibilan, jer sam pored njegovih reči imala i potvrdu drugih da on baš tu supstancu jako često konzumira, a nije ni izgledao kao prevarant. Sve što je opisao da mu se događalo je bilo u potpunosti u skladu sa efektima LSD-a. Kupila sam 20 sličica po duplo jeftinijoj ceni (ne samo za sebe, naravno!) i radovala se tom tripu. Zapravo, moja nekadašnja žudnja za LSD-om me je valjda istrošila, pa se sada nisam radovala ni upola koliko bih očekivala da bih se radovala kada bih imala kod sebe ceo jebeni album LSD-a – ali jesam se radovala što se to konačno dešava.

Reklame

Ove godine sam prvi put u životu proslavila Prvi maj, praznik rada – i to kako i dolikuje, radeći. Nas troje smo nedeljama unapred čitali sve i svašta sa ciljem da izvučemo maksimum iz ovog iskustva. Bili smo obazrivi. Razmotrili smo potencijalne opasnosti, poput mogućnost da dođe do lošeg tripa. Pošto sam videla na forumima da se pomoću antipsihotika mogu zaustaviti loši tripovi, nabavila sam neki antipsihotik. Dogovorili smo se da ni u jednom trenutku niko od nas troje ne ostaje sam. Generalno govoreći, bili smo prilično odgovorni i spremni. Uzeli smo svi po jednu sličicu i stavili je na desni ili ispod jezika (tako se najefikasnije upije). Uopšte nije lako namestiti kvadratić manji od malog nokta na desni i zadržati ga tu, naročito imajući u vidu da je bilo vrlo bitno i sa koje je strane okrenuta sličica, kao i to da smo ih tu držali pola sata. Meni je najviše vremena trebalo da počnem da osećam efekte, pa sam uzela sam još, pripisujući svoju rezistenciju antidepresivima (koji zaista mogu da povećaju toleranciju na LSD).

U nekom trenutku sam počela da primećujem blage vizuelne promene, pa sam uzela još; zapravo, svi smo uzeli još. Bilo je savršeno. U nekom trenutku smo uzeli nekakvu enciklopediju o istoriji ljudske civilizacije, listali je i komentarisali da li je i zašto nešto zaslužilo da bude u toj knjizi, divili se fascinantnom otkriću nule – konkretizaciji apstraktnog „ništa" u vidu nekakvog broja (a brojevi inače prebrojavaju samo ono što postoji), itd. Verovatno sada zvuči manje pametno nego što je tada zvučalo. Generalno smo se osećali jako lepo. Pošto smo vizuelne halucinacije u nekom trenutku svi već uveliko imali, razmenjivali smo iskustva („e, jebote, ovaj poster menja boju", „vidi saaaaaaaat" itd) i jednostavno uživali u prizorima. Stihovi „Igra rokenrol cela Jugoslavija, sve se oko mene ispravlja i savija" su dobili novi, zabavniji i sveukupno jasniji smisao. Oslanjajući se na činjenicu da se od LSD-a praktično nemoguće predozirati, gutala sam te sličice kao bombone – pojela sam ukupno četiri cele i još jednu trećinu.

Foto via Flickr/ korisnik Wally Greeninker

Kada nas je baš uhvatilo, totemizovali smo moju kapu za plivanje. U pitanju je kapa drečavo roze boje na kojoj se nalazi mačka u astronautskoj uniformi, obojena na neku psihodeličnu foru. Ja sam zaista nameravala da je koristim kao kapu za plivanje – ali nakon ovog iskustva, jedino što je imalo smisla uraditi s tom kapom jeste uramiti je i okačiti na zid. Ta Mačka, kako sada pišemo njeno ime, imala je bitnu ulogu u našem putovanju. Ne vredi da objašnjavam, biće mi teško da pronađem prave reči za opisivanje stanja u kom vidiš suštinu života u kapi za plivanj, a i vi biste se smorili čitajući to sve. Nakon nekoliko sati, popustio nas je trip, pa smo odlučili da smotamo buksnu. Mačka se ponovo aktivirala u „de si pošo" stilu – podsetila nas je da je i dalje tu. Ne u potpunosti, ali mnogo toga se vratilo, pre svega vizuelo. Gledali smo album art za The Machine – Moons of Neptune dok smo istu stvar slušali i divili se ritmičnim promenama oblika na slici. Ne bih da pričam o razočarenju koje sam osetila kada sam narednog dana videla da sve potpuno miruje. I ranije je bilo mirno, ali morala sam da proverim. I dan danas osećam neku specijalnu povezanost sa tom pesmom (i album artom). Stvarno je bilo predivno. Psihodelično iskustvo zaista jeste toliko posebno i značajno koliko se o njemu priča. Nakon ovoga mislim da mogu da kažem da sam položila prvi ispit iz psihonautike sa dobrom ocenom.

Iako smo u sklopu provera pre kupovine čitali mnogo o supstancama koje se podvaljuju kao LSD, zaključili smo da se to nama neće desiti. Sećala sam se kroz maglu da postoji neka droga koja deluje skoro isto kao esid, s tim što, za razliku od esida, izaziva trnjenje u ustima (i smrtonosno je opasan). Međutim, s obzirom na to da je pisalo da je ta droga prisutna (u svetu) tek od 2010., automatski sam otpisala svaku mogućnost da ta supstanca bude uvaljena bilo kome U SRBIJI. Valjda sam toliko želela da se drogiram, pa sam najopuštenije iskulirala trnjenje desni koje sam osećala po uzimanju sličice. Narednog dana nas je uhvatio neki neizdrž pa, smo ipak proverili sve to oko trnjenja i zaključili smo da smo verovatno zapravo konzumirali 25i-NBOMe, supstancu o kojoj se ne zna skoro ništa, i od koje su ljudi navodno umirali širom sveta. Nije poznato ni od koje doze se umire, ali sam videla sam da su ljudi umirali i od količina koje su nešto malo veće od one koju sam ja uzela.

Reklame

Guglajući sve moguće vezano za 25i-NBOMe, saznala sam da je ta supstanca zakonski prepoznata u Srbiji – nalazi se na pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci od 2015. Nema mnogo zemalja u svetu koje ovu supstancu klasifikuju kao drogu. Nisam mogla da verujem da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uopšte zna za 25i, a kamoli toliko dobro da je stavi na neki spisak. Znači, kod nas najverovatnije postoji pun kurac ovog neispitanog i potencijalno smrtonosnog sranja koje se najopuštenije prodaje kao esid; da bude još gore, niko ne zna ništa o tome. Kad kažem „niko ne zna ništa o tome", hoću da kažem da nisam našla ništa o 25i-NBOMe ni na kakvim domaćim forumima, niti na blogovima, a ni po portalima se o tome nije pisalo – s izuzetkom ovog hrvatskog članka. Verovatno čak ni mnogi dileri ne znaju da to nije esid. Svi smo čuli za Magic Dragon i brašno u heroinu, ali za lažni LSD niko ne pita i o lažnom LSD-u niko ne govori.

Uspomena na praznik rada 2015. je pozitivna i stvarno mi je drago što sam to doživela, ali osećam i neku apstraktnu zahvalnost svojoj tadašnjoj finansijskoj situaciji – računajući na nesmrtonosnost LSD-a, sigurno bih pojela više toga da sam imala više para. Da li bih probala opet? Ne. Jednostavno: ne. Postoji stvarno malo stvari u životu koje „neću nikad više" i 25i je među prvima na spisku. Mislim da možda imam i neke dugoročne posledice u vidu jako blagih vizuelnih iluzija kada sam neispavana. Nekad na osnovu toga zaključim da je vreme za spavanje. Mnogo puta sam se zapitala da li su te perceptivne promene postojale i pre, samo što nisam znala da ih uočim – ili zaista i mesecima nakon uzimanja ovih sličica imam posledice. Naginjala sam ka prvoj opciji sve dok mi prijatelj, koji je jeo isti ovaj (lažni?) esid, rekao da ima „blage halucinacije, kao sa početka tripa". Kada je neispavan. Iako sam mislila da sam bila jako odgovora i oprezna, Na BO Me taj NBOMe.

PREPORUČUJEMO: Skejt scena južne pruge kroz četiri generacije vozača

Ispod svih racionalizacija i lažnih uteha, verujem da bi laboratorijski test pokazao da su te sličice ipak bile natopljene 25i-NBOMe-om, a ne LSD-om. Ne znam kome bih u Srbiji mogla da pošaljem uzorak na ispitivanje, niti da li bih zbog toga trpela neke zakonske posledice. Uprkos svemu, jedna prevara me neće odvratiti od psihonautike i planiram da nastavim potragu za nekim poštenim esidom, ali ne uskoro.

Za one koje je mrzelo da čitaju ceo članak: ako kupite LSD od kog vam trne jezik, ispljunite ga. To nije esid – za više informacija pročitajte ceo članak!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu