Zašto na Floridi vole smrtnu kaznu

Floridi ne manjkaju stvari koje mogu da te ubiju. To je prestonica udara groma i ujeda ajkula, kao što ju je Orlando Setinel korisno prozvao. Tu su i aligatori. Ali pored ovih prirodnih fenomena, Florida je jedno od mesta u Americi gde su pogubljenja veoma na ceni.

Sunčana država ima 389 osuđenika koji čekaju pogubljenje – više od bilo koje druge, osim Kalifornije, prema informacionom centru za smrtnu kaznu. Ono što još više zabrinjava je i to što je Florida ubedljivo na prvom mestu sa samo 26 pomilovanih. „Kada sve to saberemo, Florida je najgora od najgorih", kada je u pitanju najstroža kazna, kaže Mark Eliot, direktor organizacije Floriđani za alternativu smrtnoj kazni .

S druge strane, u Americi podrška smrtnoj kazni u poslednjih 40 godina nikada nije bila manja, prema istraživanju Pjua, obavljenom prošlog proleća. Činjenica da DNK dokazi mogu da oslobode ljude koji su odavno pogrešno osuđeni mnoge je navela da posumnjaju u efikasnost kaznenog sistema, i po čitavoj zemlji se menjaju zakoni u skladu sa promenom javnog mnjenja. U januaru je Vrhovni sud – koji je i dalje zagovornik smrtne kazne u apstraktnom smislu – presudio da je protokol izvršenja smrtne kazne na Floridi neustavan.

Ali umesto da ukinu smrtnu kaznu, političari na Floridi trenutno raspravljaju o novim razlozima kojima bi mogli da opravdaju ubijanje osuđenika. Što prosto nameće pitanje, zašto su, u državi koja je jezičak na vagi i često se smatra za barometar za ostatak zemlje, zvaničnici toliko odlučni u tome da zadrže smrtnu kaznu.

Bob Dekl, profesor prava na Univerzitetu Floride, kaže da je smrtna kazna deo kulture u toj državi otkako on zna za sebe. Prvo je izvršavana vešanjem, a od 1923. godine, na električnoj stolici. Deklov deda je bio šerif u Junion Kauntiju na severu Floride u doba Prvog svetskog rata, kada su se državna pogubljenja još uvek obavljala na lokalnom nivou. Matori je jednom prilikom pritisao prekidač na jednom zatvoreniku, u čemu nije posebno uživao, po Deklovim rečima. Ali takav je bio lokalni običaj – barem do 1941, kada su lokalne šerife zamenili maskirani dželati.

Stvari su se rešavale tako do 1972, kada su sudije Vrhovnog suda, većinom glasova od 5 prema 4, donele odluku da je smrtna kazna okrutna i neuobičajena – i često zasnovana na rasnoj pristrasnosti. Florida je bila prva država koja je kasnije te godine donela novi zakon u nadi da će zadržati smrtnu kaznu, ali moratorijum na nacionalnom nivou je trajao sve do presude Vrhovnog suda iz 1976, u slučaju Baklija protiv Valea. Državni zvaničnici su bili nestrpljivi da vrate smrtnu kaznu, u skladu sa osvetničkom pravom koja preovladava na dalekom jugu, kao i sa nekim shvatanjima koja su svojstvena samo Floridi.

„Na Floridi je uvek postojalo shvatanje da imaš obavezu da odbraniš svoju čast tako što ćeš se osvetiti za nepravdu koja ti je naneta", jednom je Tampa Bej tajmsu rekao Robert Snajder, profesor američkih studija na Univerzitetu južne Floride. „Nekakav zverski duh čuči duboko u srcima ljudi na Floridi".

Taj zverski duh je izrodio kazneni sistem koji je ozloglašen po svom ležernom pristupu kada je o pogubljenjima reč. U većini država, porote moraju jednoglasno da se slože oko pogoršavajućih faktora zbog kojih bi preporučili da optuženi bude pogubljen. Florida je jedna od samo dve države u kojoj je dovoljna prosta većina, i jedna od samo tri u kojima sudija ima ovlašćenje da donese drastičnu odluku da neko bude pogubljen, čak iako porota to ne traži.

Izlišno je reći da je red za pogubljenje na Floridi kilometarski.

25. maja 1979, tridesetogodišnjak Džon Spenkelink je bio prva osoba koja je poslata na Staru varnicu kada je ponovo uključena. Prema Tampa Bej tajmsu, Spenkelinku, koji je osuđen za ubistvo svog cimera, su pre nego što su ga smestili na stolicu dali dve čašice viskija. Na desetine muškaraca – i dve žene – su poslati u smrt tokom narednih decenija. Šta više, učestalost pogubljenja ljudi je postala pitanje građanskog ponosa; 1986, gradonačelnik Tampe Bob Martinez se kandidovao za guvernera i u kampanji obećao da će račun za struju Floride skočiti ako on bude izabran.

Međutim, do kraja devedesetih, zbog brojnih kvarova, nametnulo se pitanje da li je električna stolica okrutan i neuobičajen način kažnjavanja ili ne. U martu 1997, država je pokušala da na električnoj stolici pogubi Pedra Medinu, ali mu se glava ubrzo zapalila, dok su se svedoci borili za dah. Jedan službenik je isključio stolicu dok je Medina, koji je bio mentalni bolesnik i verovatno nedužan, još uvek disao.

Političari su se ipak hvatali za slamku, pokušavajući da opravdaju smrtnu kaznu. Državna senatorka Džini Braun-Vejt, koja je bila svedok jedne naročito jezive elektrokucije, rekla je da je krv koja je pogubljenom curila iz nosa na njegovoj košulji ostavila trag raspeća, za šta je pomislila da je možda božji znak da je ta egzekucija imala blagoslov.

2000. godine, Florida je napokon počela da daje zatvorenicima mogućnost izbora između Stare varnice i smrtonosnih injekcija. Od tada je samo jedan čovek tražio električnu stolicu.

Na Floridi je 7. januara izvršeno prvo pogubljenje ove godine u Americi. Ali u utorak je Vrhovni sud države odložio naredno, dok zakonodavci pokušavaju da zadovolje sudije u Vašingtonu. Tamo se verovatno neće razgovarati o rasnim pitanjima o kojima se raspravljalo sedamdesetih godina, u slučajevima na Vrhovnom sudu, iako su statistike o smrtnim kaznama gledane u rasnom kontekstu zapanjujuće (U izveštaju iz januara, čiji je autor profesor Univerziteta Severne Karoline, otkriveno je da na Floridi nikada nijedna bela osoba nije bila osuđena na smrt zbog ubistva crne osobe).

Što se njega tiče, Dekl – koji je lično bio svedok tri pogubljenja na Floridi – kaže da su druge države donele strožije zakone o smrtnoj kazni, kada je pre više decenija ponovo uvedena, sa posebnom namerom da odvrati Vrhovni sud od toga da je ponovo ukine. 43 osuđenika koji čekaju pogubljenje na Floridi su podneli direktne žalbe i kazna će im možda biti ublažena na doživotnu robiju, u skladu sa presudom iz januara.

„Ovo je metež koji je mogao da se izbegne da je Vrhovni sud pre četrdeset godina rekao, 'Čekajte malo, ovo nije u redu'", kaže Dekl o problematičnom floridskom zakonu. „Na kraju će iznaći novi mehanizam da nametnu smrtnu kaznu, i veoma je verovatno da će ljudi koji čekaju pogubljenje imati ponovna saslušanja za presudu. I možda će 40 godina od danas Vrhovni sud doneti odluku da je i to bilo neustavno".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu