Svaštara

Pričali smo sa tipom koji je napravio aplikaciju za napade panike

Prvi pravi napad panike doživeo sam dva dana pre venčanja.
12.3.16
Foto: privatna arhiva sagovornika

U Srbiji sve je više mladih koji boluju od anksioznosti i napada panike, što je uglavnom posledica stresa i brzih i velikih promena, zbog kojih je čovek doveden u situaciju da se naglo prilagođava na nove uslove.

Kod mene je sve to počelo uz blage vrtoglavice i nervozu, dok bih sedeo u kafiću. Kafiće nikada nisam doživljavao kao prijatna mesta – ma koliko njihov enterijer i klijantela bili prijatni – pa su mi se, valjda zbog toga, upravo tamo i dešavale ovakve neprijatnosti. Recimo, dosad mi se nikada nije desilo tako nešto u kafani; tamo jedino dobijam napade povraćanja, kada preteram sa manastirkom.

Reklame

Ipak sve ovo nije bilo tako ozbiljno.

Prvi pravi napad panike doživeo sam dva dana pre venčanja, kada sam pošao kod tadašnje šefice da tražim slobodne dane. Stigavši negde nasred hodnika, osetio sam, pre svega, probadanje u grudima, a zatim mi je čitavo telo utrnulo. Nisam mogao da se pokrenem. Ostao sam bez daha, a snažna vrtoglavica bacakala mi je zamućeni vid tamo-amo.

Kafiće nikada nisam doživljavao kao prijatna mesta – ma koliko njihov enterijer i klijantela bili prijatni – pa su mi se valjda zbog toga upravo tamo i dešavale ovakve neprijatnosti.

Jebote, da li mi neka viša sila, utaljena sa kapitalistima, ne dozvoljava da uzmem slobodne dane? Da li ću da otegnem papke neoženjen? Hoću li kao pseto umreti u firmi? Sve to mi je prolazilo kroz glavu u tim trenucima. Šalim se, nije. Ono što mi je prošlo kroz glavu, bila je misao da sam doživeo prokleti srčani udar, pa sam dozvao prvog kolegu koji se tu bio našao i rekao mu da pozove hitnu pomoć.

On je to i učinio, a zatim me je odvukao do kancelarije u prizemlju zgrade, gde su mi dali šećer i vodu. Ruke su mi toliko drhtale da nisam mogao čašu da prinesem usnama. Realno, usr'o sam se. Ekipa hitne pomoći je veoma brzo stigla, ali je meni delovalo kao da putuju iz druga galaksije.

U ambulantnim kolima mi je urađen EKG, izmeren pritisak, koji je bio nešto viši nego što bi trebalo, a kada sam im rekao za dva dana treba da stanem pred matičara, oni prsnuše u smeh, ispaljujući fore tipa: "Ma ti si se utrontao od ženidbe", "Što se ženiš kad se plašiš" i slično. Dali su mi bensedin da krknem, uz savet da odmaram.

Reklame

Naposletku sam uzeo te slobodne dane i sve je bilo super do bračnog putovanja. A onda – opet! U Pragu, čim bih ispustio ženu iz vidokruga, počelo bi da mi se manta u glavi i svaki put bi me preplavljivao talas bezrazložnog, ali veoma intenzivnog straha. Kasnije sam saznao da ljudi koji imaju ovakav problem, obično posežu za takozvanim "sigurnim osobama", što je u mom slučaju bila supruga.

Stanje u koje sam bio zapao teško je opisati. Osećao sam umor – mogao sam da zaspim kadgod – vrtoglavice i trnce koji mi prolaze kroz telo. Mislio sam da se nikada neću vratiti u pređašnje stanje. Nemajući pojma šta mi se dešava i misleći da sam životno ugrožen, uradio sam sve moguće analize kod raznih specijalista i na kraju se ispostavilo da je moj problem psihološke prirode.

Napad panike vreba u svakom punom autobusu, u svakom kafiću, u svakom redu u supermarketu, na svakom koncertu i uopšte na mestima gde ima mnogo ljudi.

Jedan od zajebanijih napada panike, desio mi se na premijeri filma Interstelar. Toliko sam se uznemirio da sam molio ženu da izađemo iz bioskopa pre početka filma. Naposletku sam se umirio, mada, jebešmumater, kakav je film, trebalo je zaista da izađem.

I dalje mi se s vremena na vreme dešava da zapadnem u takvo stanje, ali sam vremenom naučio da se nosim sa tim: skrenem misli sa svog psihofizičkog stanja gledajući u ekran telefona ili jednostavno pravim neke planove. To donekle pomaže.

Psihoterapeut iz Niša, Žarko Petrović, pre nekog vremena se dosetio i osmislio aplikaciju za borbu protiv napada panike i anksioznosti. Do sada je ova aplikacija za android skinuta više od 7,000 puta, pa sam rešio da popričam sa Žarkom o njoj, kao i samoj borbi protiv ove nelagodnosti, koja može ozbiljno da naruši kvalitet života.

VICE: Otkud ideja za ovakvu aplikaciju?

Reklame

Žarko Petrović: Pošto se ja bavim psihoterapijom i završio sam bihejvioralno-kognitivnu terapiju čiji je sastavni deo telesna koncepcija vezana za anksioznost, palo mi je na pamet da takozvani "standarni paket mera za suzbijanje anksioznosti", može lepo da se razvije u aplikaciju. Na taj način bi ljudi mogli sami, kod kuće ili gdegod da se nalaze, da se na vrlo jednostavan način, uz vežbu, izbore sa ovim problemom.

Ova aplikacija može da posluži ne samo kod onih koji imaju anksiozni poremećaj, već i kod problema vezanih za studiranje i kod nekih drugih situacija.

Kako bi trebalo da se korist i kada?

Aplikacija sadrži dve vežbe i u psihoterapijskom smislu, trebalo bi da se vežbaju dve nedelje po dva puta dnevno. Dakle, pre svega bi trebalo da se vežba, a kasnije se primenjuju po potrebi. Stvar je vrlo subjektivna. Ne reaguju svi jednako, tako da će različitim ljudima, različite vežbe disanja biti bolje. Zato aplikacija i pruža izbor, kako bi svako mogao da proceni šta mu najviše odgovara.

Kada se vežbe nauče, onda nema potrebe za korišćenjem aplikacije.

Baš sam to hteo da te pitam: šta bi trebalo da se radi u slučuju da napad panike nastupi na mestu gde je zabranjeno korišćenje telefona, kao što je to slučaj sa bioskopom ili pozorištem?

Pa, upravo to: naučene vežbe se mogu aplicirati, to jest, primenjivati na bilo kom mestu. Recimo, vežba ravnomernog disanja, može da se radi u bilo kojoj situaciji i na bilo kom mestu, apsolutno neprimetno.

Aplikacija nudi i subjektivno ocenjivanje uznemirenosti, šta je to zapravo?

To sam ja dodao. Smatrao sam da je to veoma bitna stvar. Čovek će na taj način moći da prati rezultate sopstvenog rada. Pa ako imaš spisak kako si radio i kako napreduješ, činjenica je da onda mnogo brže dolaziš do rezultata.

Reklame

Dakle, pratiš pre rada subjektivni doživljaj i posle rada. Na osnovu toga, rezultati se beleže u delu gde je chart, odnosno grafikon, te imaš uvid u to kako napreduješ iz dana u dan. Što više radiš, trebalo bi da anksioznost bude sve manja i manja.

Imaš li uvid u to koliko ljudi koristi tvoju aplikaciju?

Između pet i deset hiljada ljudi koristi ovu aplikaciju. Poslednji put kada su koderi gledali, bila je skinuta oko sedam hiljada puta, a aktivno je otprilike tri i po, do četiri hiljada korisnika.

Planiraš još nešto?

S obzirom na to da je aplikacija besplatna, ja nemam nikakvu materijalnu korist od toga, a razvoj aplikacije košta. Videću kako se bude stvar razvijala. Imam ideju za neku aplikaciju za arahnofobiju, odnosno, strah od paukova, ali problem je u tome što veliki broj ljudi koji ima taj problem, ne želi da ga reši.

U planu je i aplikacija za IOS, pošto za sada postoji samo za android. I uskoro izlazi platforma na mom sajtu, preko koje će ove vežbe disanja moći da se koriste i sa desktopa.

Hvala, Žarko.

Žarko me je uverio da je anksioznost moguće u potpunosti pobediti, stoga smartfonove u ruke i napadnite napad panike ovom besplatnom aplikacijom.

Fotografija: Vlasništvo autora

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu