​Uholaže su retke i uobražavamo da ih imamo, ali zbog njih deremo kožu

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Australia

Pre jedno tri meseca, momku koga ćemo zvati Majkl su propisani lekovi za njegov poremećaj hiperaktivnosti i nedostatka pažnje. Uzima ga triput nedeljno, neredovno, i onda ga napadaju bube. Pojavljuju se kada predugo miruje, ili je izložen jarkoj svetlosti ili glasnom zvuku. On zna da nisu stvarne, ali jedino što može da učini je da pokušava da ih ignoriše.

Lek se zove „vivans" i sadrži dekstroamfetamin, koji su u Drugom svetskom ratu piloti borbenih aviona vojske SAD uzimali da ih „podigne". Prve večeri kada se to dogodilo, Majkl je sigurno uzeo dozu od 30 miligrama i legao na spavanje. Posle nekog vremena mu se na koži javio pulsirajući, golicavi osećaj, kao da mu nešto puzi po čitavom telu.

I ranije je imao taj osećaj, ali ovog puta se uspaničio. Pocepao je posteljinu i počeo da traži bube. Isprva nije otkrio ništa, ali kada je malo bolje pogledao, našao je malu, providnu bubu, veličine jednog milimetra. A onda ih je otkrio još. Onda su počele da gamižu posvuda, a neke su bile tamnije od drugih, kao sneg na televizoru.

_________________________________________________________________________

Pogledajte dokumentarac o zavisnicima sintetičke marihuane u Engleskoj, Spice Boys

_________________________________________________________________________

„Posle nekog vremena sam odustao", kaže on. „Bio sam umoran, i samo sam legao u krevet. Gmizanje se nastavilo i trebalo mi je sat vremena da zaspim. Budio sam se nekoliko puta sa gadnim svrabom, pa sam znao da su i dalje tu. To se nastavilo još tri dana, istim intenzitetom".

Majkl ništa nije preduzimao nedelju dana, a onda je pozvao nekoga da mu pogleda krevet i uveri ga da nije poludeo. Kada ta osoba nije otkrila ništa, on joj nije poverovao, i u potrazi za odgovorom se obreo na internetu, gde je saznao za psihozu koja se naziva Ekbomovim sindromom. Ekbomov sindrom, ili „zamišljena parazitoza" je redak oblik neuroze, zbog koje čovek iskreno veruje da je preplavljen bubama. Da bi se rešio tog osećaja, Majkl je ponovo otišao kod lekara, koji mu je prepisao lek na bazi meta. I dalje ga napadaju bube, ali on se trudi da ih ignoriše.

Na ulici, Ekbomov sindrom je poznatiji kao „uholaže" ili „met stenice", i vezuje se za okorele narkomane koji uzimaju metamfetamin. Ali nisu svi oboleli do Ekbornovog sindroma na metu, kao što ni svi oni koji uzimaju met ne pate od njega. Dok sam pisao ovaj članak, danima sam pokušavao da nađem nekog lokalnog narkomana koji ima uholaže, i na kraju sam odustao. Na kraju sam potražio na netu, i tako sam našao Majkla, koji živi u Kaliforniji. Prema Džeku Neglu, bivšem narkomanu koji radi kao menadžer za procenu korišćenja droge u „Dejhebu", klinici za odvikavanje koja je specijalizovana za zavisnike od metamfetamina, koja se nalazi na sat vremena vožnje od Melburna, to uopšte nije iznenađujuće. On lično može da vidi koliko su bube retke, a čak i kada je bio spečeni narkoman i lopov, nikada ih nije imao.

On je danas čist već četiri godine i četiri meseca. Njegov posao je da dovodi narkomane na lečenje, ali svaki put kada se na nacionalnim televizijama pokrene kampanja panike od metamfetamina, kao kod nedavne inicijative australijske vlade u čijem promotivnom spotu se vidi žena kako zariva nokte sebi u kožu, stvari postaju malo teže.

„To odvraća ljude od toga da potraže pomoć", kaže on. „Jer mnogi ljudi dolaze ovamo i razgovaraju sa mnom, i misle da nemaju problem zato što nemaju bube. I dalje imaju posao. I dalje imaju porodicu. Možda imaju mentalnih problema, ali oni misle da nemaju problem".

Kada neko dobije bube, ume da bude komplikovano da se to shvati. Dr Nikol Li, asistentkinja profesora u Nacionalnom centru za obrazovanje i obuku o zavisnosti na Univerzitetu Flinders, rekla je VAJSU da u rizičnu grupu spadaju samo oni koji uzimaju mnogo meta, pet puta nedeljno, barem šest do osam meseci. Ali izvan tog obrasca, doktori mogu samo da nagađaju šta se dešava u mozgu.

Dr Li je objasnila da to možda ima veze sa delovanjem dopamina na prefrontalni korteks i limbički sistem u mozgu. Ove dve oblasti obično „komuniciraju" jedna s drugom dok analiziraju sve što se događa u okolini. Njih takođe pokreće dopamin, koji se luči svaki put kada osoba radi nešto lepo. Sve što preostane se reciklira i sledeći put ponovo upotrebi.

„Ono što znamo o drugim oblicima psihoza je to da visok nivo dopamina povećava psihotične simptome", kaže dr Li.

Dr Li kaže da metamfetamin preplavljuje mozak dopaminom, ali blokira njegovu sposobnost recikliranja ostataka. Ne postoje tačne brojke, ali procenjuje se da metamfetamin uvećava količinu dopamina i do 1200 puta više od normalnog lučenja, i njegovo uzimanje u dužem vremenskom periodu izaziva raspad sistema i prekida komunikaciju između ta dva dela mozga.

Teško je doći do statistike koliko je Ekbomov sistem proširen među korisnicima metamfetamina. Isto važi i za statistiku o tome ko je najugroženiji, ali na osnovu onih koji dolaze u kliniku, Negl veruje da su žene podložnije bubama. Ako ništa drugo, on kaže da su žene sklonije tome da steknu neki poremećaj opsesivnog češanja kože, što on pripisuje opsednutosti društva lepotom.

„One ugledaju bubuljicu ili osip na ruci ili licu, i počinju da se cede i češu, ne shvatajući šta rade", kaže on. To je terorija koja je izgleda potkrepljena rezultatima barem jedne sveobuhvatnije studije o Ekbormovom sindromu, po kojima je rizik po žene veći.

Šta god da je slučaj, i dr Li i Džek ističu da veoma malo narkomana koji uzimaju metamfetamin dobiju bube, i koristiti ih kao meru za zavisnost ili za taktiku zastrašivanja u kampanjama je glupo i štetno. Ta hiperbola one koji su tek počeli da uzimaju met odvraća od razgovora o potencijalnoj štetnosti po zdravlje, dok je s druge strane već dovoljno teško naterati narkomane da priznaju da su narkomani, i bez toga da se odabrana grupa tvrdokornih zavisnika uzima za lažni standard. Zavisnost, kao što Džek voli da kaže onima koji dolaze na kliniku, nije samo uzimanje droge, već i način života.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu