​Klima se pogoršala u 2014, a jesu li ljudi nešto naučili?

Ova godina će, po svemu sudeći, biti najtoplija otkako se vrše merenja temperature, smatraju zvaničnici Svetske meteorološke organizacije. Podaci prikupljeni do oktobra pokazuju da je 2014. toplija od 2010, koja je bila toplija od 2005, a ona, opet, od 1998… I tako dalje, jasno vam je. Poslednja relativno hladna godina bila je 1909. pre više od jednog veka. I svakako ne očekujte još jednu sličnu za bar još par vekova.

"Još uvek nepotpuni podaci za 2014 samo potvrđuju da je 14 od 15 najtoplijih godina zabeleženo u 21. veku", izjavio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro. "Nema zaustavljanja globalnog zagrevanja."

Dakle, šta se dogodilo našoj planeti ove godine? Evo nekoliko najvažnijih stvari.

Ekstremno vreme je sada uobičajeno

Ove godine je suša izazvala značajne promene u rečnom sistemu Kolorada, u Centralnoj dolini u Kaliforniji, u Brazilu, u Centralnoj Americi, u Australiji i u Kini. Procenjuje se da je suša u Kaliforniji najgora u poslednjih 1,200 godina. U Sao Paolu, gde je kombinacija ogoljavanja šuma oko Amazona, manjak kiše i loše upravljanje dovelo do najgore hidrološke krize u poslednjih 80 godina, sada se prave planovi kako da se izvuče voda iz blata. Teške poplave pogodile su Veliku Britaniju u kojoj je zabeležen najvlažniji januar otkako se mere temperature. Meteorološka služba je povezala poplave sa neuobičajenim ponašanjem vodenih i rečnih tokova. U februaru su u Sočiju, u Rusiji, održane najtoplije Zimske olimpijske igre.

U većem delu Sjedinjenih država, nezapamćena hladnoća vladala je naslovnicama. Skovan je termin polarni vorteks da bi se opisale verovatno najniže temperature do sada zabeležene na Srednjem zapadu. Skoro da je nelogično da globalno zagrevanje doprinosi ovim ekstremnim periodima hladnoće – na jezeru Superior led je opstao sve do juna – ali to je svet u kome živimo: skoro uvek je prevruće, sem ako nije prehladno.

Nedavna istraživanja pokušala su da povežu "obrasce blokiranja", to jest, oblasti u kojima toplo ili vlažno vreme traje nedeljama, i slične ekstremne primere sa promenom prirode strujnih tokova reka, što je novija teorija o kojoj se vode burne rasprave. Ali šta god da je uzrok svega ovoga, jasno je da danas atmosferu čini duboko različit hemijski sastav nego što je to bio slučaj pre sto godina. To što vidimo stvari koje ne možemo odmah da objasnimo ne treba da nas zapanjuje.

Bila je ovo godina koju su obeležili "jebote, čoveče" trenuci: na primer, svetski okeani nikada nisu bili topliji.

OKEANI SE ZAGREVAJU UZNEMIRAVAJUĆOM BRZINOM

Klimatski problemi na duge staze takođe su novost ove godine. Na Antarktiku je više leda nego ikad do sada, što je fenomen koji naučnici bar delom pripisuju promenama u rečnim tokovima na južnoj hemisferi. Izdata su i nova, oštra upozorenja o brzini topljenja glečera na Antarktiku, a oni su, kao što znamo, vodeća sila za porast nivoa mora na svetu. Novinar koji prati klimatske promene Kris Muni nazvao je vesti sa Antarktika "jebem ti globalno zagrevanje upozorenje."

Bila je ovo godina puna "jebote" trenutaka, na primer, svetski okeani nikada nisu bili topliji, i bez dodatnog podsticaja El Ninja, iako je tropski Pacific flertovao sa uraganom skoro cele godine. Velike su šanse da će El Ninjo najzad stići 2015, čime bi sledeća godina mogla da bude još toplija od ove.

To što okean sada može da izazove rekordne temperature bez El Ninja je sumoran novi detalj , ali verovatno i ne toliko iznenađujući s obzirom da su efekti staklene bašte i ispuštanje gasova, kao i njihova koncentracija u atmosferi dostigli rekordne visine u 2014. April je bio prvi mesec u poslednjih najmanje 800 hiljada godina u kome je zabeleženo više od 400 jedinica ugljen dioksida u atmosferi. Stopa porasta takođe raste: 2014. godina nam je dala najviši stepen ispuštanja gasova u istoriji čovečanstva, verovatno zbog neprekidnog privrednog rasta Kine i sve većeg korišćenja fosilnih goriva na Zapadu.

ALI LJUDI KONAČNO OBRAĆAJU PAŽNJU NA SVE OVO… MOŽDA

Verovatno ste već čuli različite varijacije ovih statističkih podataka. Naučnici nam govore o klimatskim promenama već dugo, dugo vremena. Ali ove godine je postalo mnogo jasnije da nam je vreme da ih konačno saslušamo. Ako je 2013. bila godina kada su naučnici jasno i glasno rekli da je globalno zagrevanje koje izazivamo mi, ljudi, "nesumnjivo", kako je rečeno na Međunarodnom panelu posvećenom klimatiskim promenama – onda je 2014. definitivno godina kada je stvarnost udarila šamar i političarima i građanima širom sveta. Nadam se.

U septembru je pesnikinja, majka i stanovnica Maršalskih ostrva Kathy Jetnil-Kijner uputila dirljivi poziv svetskim vođama okupljenim na Klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Njujorku, samo par sati nakon što je više od 300 hiljada ljudi izašlo na ulice ovog grada u najvećim demonstracijama posvećenim klimatskim promenama u istoriji. Njeni stihovi su, ako je verovati prisutnima na sednici, izazvala suze mnogih državnika.

IMA NADE ZA BUDUĆNOST

Duboko ispod svega ovog se, smatram, krije naznaka preokreta.

Veliko iznenađenje u naporima da se ozbiljno pozabavimo globalnim zagrevanjem bio je dogovor između Sjedinjenih država i Kine u novembru za koji su mnogi rekli da se radi o "prekretnici u svetskog klimatskoj politici". Kina je po prvi put najavila da će učiniti sve da dostigne "vrhunac" emisije ugljenika 2030. godine — što je presedan koji je, čini se, uneo novi dah života u do tada zaustavljene globalne klimatske pregovore. Ima nagoveštaja da i Indija razmatra sličnu objavu. Možemo da raspravljamo da li su ovi ciljevi dovoljno ambiciozni da zadrže svet ispod dogovorenog nivoa od dva stepena Celzijusa rasta (skoro svakako nisu), ali se makar nazire tračak mogućnosti da bi svetska privreda možda mogla da se promeni i odbaci zavisnost od ugljenika. I pored njihovog pokliča "Nisan naučnik", čak i Republikancima postaje jasna tvrdnja da je ozbiljna akcija u vezi sa klimatskim promenama neophodna.

Umirujući mitovi koje pričamo sami sebi – da možemo da preokrenemo globalno zagrevanje bez promene životnog stila, ili da će neki čudak genije izmisliti način da se jeftino i efikasno proizvede čista energija – moraće prvi da nestanu. Umesto njih, moraćemo da izgradimo viziju sveta u kome će ljudi želeti da žive a koji je u skladu sa privredom koja uopšte ne koristi ugljenik. Kako bi to izgledalo još nikome nije jasno, ali je očigledno da će 2015. godina početi sa trunčicom više optimizma nego do sada.

NARAVNO, SVE I DALJE LEBDI U VAZDUHU

Za posvećenike klimatskim promenama, 2015. godina predstavlja poslednju ili prvu liniju fronta pred veliki skup u Parizu na kome bi trebalo da se postigne prvi svetski sporazum o klimatskim promenama, dogovor koji će premostiti dugovečni jaz između razvijenih i zemalja u razvoju – onih koji zagađuju i mesta koja će biti najteže pogođena u sve toplijem i divljem svetu. Kao i u većini geopolitičkih pitanja, Amerika ima nezasluženo snažan uticaj. Svaki globalni plan o klimatskim promenama ne može da bude zakonski obavezujući, smatra se, jer nema šanse da će ga američki Kongres odobriti. Čini se da su pregovarači konačno naučili lekciju iz neuspeha dogovora iz Kjotoa i Kopenhagena – da bi se postigao ambiciozni dogovor, mora prvo da dođe do dogovora.

Pregovori mogu uvek da propadnu, i u tom slučaju će ovaj tekst zvučti patetično naivan. Kao što smo do sada naučili, ništa nije sigurno kada se radi o politici klimatskih promena. Jedino što možemo da tvrdimo sa najvećom sigurnošću je da svet postoje sve topliji, sve brže.