Naša Gospa sveta Smrt, verski pokret koji najbrže raste

Sećate se kao počinje prva scena u trećoj sezoni serije Čista hemija? To je ona ista epizoda u kojoj se upoznajemo sa „rodbinom", to jest onom dvojicom zajebanih ubica u odelima koji zadaju toliko nevolja Henku i Voltu. Prvi put ih vidimo kako izlaze iz elegantnog crnog mercedesa usred neke prašnjave meksičke selendre u kojoj lokalci puze prema jednom omalenom zdanju. Nakon par trenutaka, i njih dvojica ležu pored ostalih i počinju i sami da puze, sve dok ne stignu do jednog improvizovanog oltara prepunog sveća, poruka i cveća, ispred statue koja najviše liči na smrt sa kosom. Oni pored statue zakače cedulju sa crtežom osobe koju žele mrtvu – Hajzenberga.

To je oltar Santa Muerte, Naše Gospe svete Smrti. Njeni sledbenici pripadaju trenutno najbrže rastućoj svetskoj religiji.

„Ona ima između 10 i 12 miliona vernika, a javno se ispoveda tek dvanaest godina", kaže Endru Česnat, autor naslova Posvećeni smrti, prvoj knjizi na engleskom jeziku koja se bavi ovim kultom. Sve do 2001, Santa Muerte je bila obavijena velom tajne, a poklonici su sami pravili skrivene oltare u svojim domovima. Ali nakon što je Enriketa Romero otvorila prvi javni oltar ovoj svetici u Tepitu, gradskoj četvrti Meksiko Sitija, ovaj kult se munjevito proširio po čitavom Meksiku, Centralnoj Americi i onim gradovima u Americi u kojima živi velika zajednica Latinoamerikanaca, prvenstveno u Los Anđelesu i Hjustonu. Česnat je čak uspeo da pronađe sledbenike ove religije u Japanu, Australiji i na Filipinima. „U svetu trenutno ne postoji nijedan verski pokret koji bi mogao da se meri sa ovako brzim rastom", objasnio nam je.

Ali poreklo Santa Muerte pre Tepita nije sasvim poznato. Mnogi je smatraju izopačenom verzijom ili kombinacijom španskog kolonijalnog katoličanstva i astečkih verovanja u Miktekakihuatl, boginju podzemnog sveta. Veze sa katoličanstvom je lako razumeti, pošto i u obožavanju Santa Muerte postoje brojni rituali identični onima u Vatikanu, dok povezanost sa domorodačkim religijama ne deluje ni izbliza tako snažno – u svetu postoje brojne kulture koje obožavaju personifikaciju smrti u nekom od njenih oblika. Ali čak i ako su joj izvori nejasni, razlog zbog kog je kult zasnovan na smrti ponikao baš u Meksiku nije naročito teško odgonetnuti.

„U Meksiku je od 2006. godine ukupno 80.000 ljudi umrlo nasilnom smrću", rekao nam je Česnat. Zbog narko ratova koji trenutno bukte, jutarnje novine uvek osvanu posejane snimcima u boji obezglavljenih leševa. Sve nade da bi odlazak predsednika Felipea Kalderona i dolazak Enrikea Nietosa na njegovo mesto mogao da popravi postojeće stanje potpuno su nestale nedavnim smaknućem 43 studenta. „Ljudi traže zaštitu, a Santa Muerte poseduje reputaciju najmoćnije svetice."

Najveći oltar podignut ovoj svetici je 23 metra visoka statua u gradu Tultitlanu, u kom Enriketa Vargas vrši obrede venčanja i krštenja vernika. Vargas je ovaj oltar nasledila od sina Džonatana nakon što je 2008. godine brutalno ubijen. Upravo ova vrsta nasilja navela je mnoge da pomisle na drogu čim se pomene Santa Muerte. (Mnogi Amerikanci ionako su za nju prvi put saznali gledajući gorepomenutu epizodu serije Breaking Bad).

„Ne treba da čudi što su joj narko karteli naročito privrženi", kaže Česnat. „Koga je bolje zamoliti za još koji dan života ako ne samu Smrt?" A Santa Muerte pri tom odaje utisak velike moći koja se sasvim lepo uklapa u opšti mačizam narko dilera i krijumčara. „Jedan od nadimaka je i cabrona, što često znači 'kučka'. Zna ona da bude itekako zajebana." Ali pogrešno bi bilo misliti kako ispunjava želje samo kriminalcima.

„Jednom prilikom sam poželela da se ubijem", objasnila nam je Liliana, jedna od vernica iz Los Anđelesa. Muž me je toliko isprebijao da mi je iz života nestao svaki smisao. I tako sam jednog dana pozvala jednu drugaricu i rekla joj kako nameravam da se nagutam pilula i ubijem. Ona mi je onda ispričala za Santa Muerte". Ali da bi pomogla, ova svetica očekuje nešto zauzvrat: cveće, molitve, sveće, cigare, ponekad i novac. „Njoj data obećanja moraju se održati. Ako pogazite reč, ona vas kažnjava tako što više ne možete da nađete posao, što vas muče besparica ili bolesti i tome slično", dodala je Liliana.

Santa Muerte ima dve uloge u odnosu prema svojim vernicima: ona je svetica za sve sledbenike i njihov duhovni savetnik. „Kao svetica, ona vas štiti i vodi kroz život", rekao nam je Stiven Brag, koji je od 2010. sledbenik i ujedno i prvi čovek crkve Santa Muerte u Nju Orleansu. „Umesto da skrenete desno, vi skrenete levo i izbegnete saobraćajnu nesreću. I slične sitnice. Ali kad se radi o velikim stvarima, postoje tri zaveta i ja se obraćam njima." Ovo je trenutak kad se svetica pretvara u duhovnog savetnika čiju moć njeni sledbenici prizivaju kroz tri različito obojene sveće. Bela je za lečenje, mir i napredak. Crvena je za ljubav, posao i pravdu. A crna je za „mračnije sile", kao što je recimo zaštita od vradžbina. „Ako treba, ona će za vas da pomera planine", rekao nam je Brag.

Pri tom niste u obavezi da verujete isključivo u Santa Muerte. Ona u tom smislu ne zahteva koliko i hrišćanski Bog, čiji su vernici dužni da poštuju samo njega. U stvari, mnogi sledbenici Santa Muerte još uvek su katolici po veorispovesti, dok tri zavetne sveće čuvaju za neke uglavnom niske pobude. „Ljudi se osećaju komotnije kada od nje traže usluge koje pred katoličkim svecima ne bi smeli da pominju", objasnio nam je Česnat. „Ako recimo želite da vaša isporuka droge bezbedno stigne na svoje odredište, onda je lakše da pitate nju nego Devicu od Gvadalupe."

Naravno da sve ovo nije promaklo Katoličkoj crkvi. Predsednik vatikanskog Pontifikalnog saveta za kulturu Kardinal Ravasi je u maju 2013. godine zvanično osudio kult Santa Muerte, rekavši da je upitanju "svetogrđe protiv religije". Taj isti stav ubrzo se proširio i na biskupe širom Meksika. „Ne prođe mi nijedna nedelja a da ne pročitam u novinama kako neki od ambicioznih meksičkih biskupa odbacuju ovaj kult kao satanistički", prokomentarisao je Česnat. Ono što je posebno ironično u ljutitim reakcijama Vatikana je direktna veza između hrišćanstva i Santa Muerte.

Mnogi od detalja vezanih za rituale obožavanja Gospe – kao što su brojanice, sveće, pa čak i neke molitve – ili veoma podsećaju na hrišćanstvo ili su iz njega direktno preuzeti. Santa Muerte se čak najčešće i predstavlja u pozi Device od Guadalupe, samo sa odranom kožom. Ova bliskost naravno nikada ne promakne potencijalnim vernicima. „To je zbog lečenja", objasnio nam je Brag. „Kao kad se vratiš i sve vidiš iz druge perspektive." Ali i Katolička crkva svojski se potrudila da usmeri vernike pravo u okrilje Santa Muerte.

„U njenom slučaju ne postoje rasne, religiozne ili jezičke barijere", rekla nam je profesorka Sijelo, koja poslednjih trinaest godina predvodi jednu kongregaciju iz los Anđelesa. „Po onome što znam, radi se o jednom od retkih verskih kultova koji vas ne kritikuje zbog onoga što ste, kako izgledate ili čime se bavite."

LGBT zajednica je samo jedna od grupa koje trpe kritike i osude Vatikana, ali i većine drugih organizovanih religija. „LGBT i izvan religije čini samo mali procenat populacije", rekao nam je Brag. „Ali kad je reč o poklonicima Santa Muerte, procenat LGBT pripadnika je nešto veći."

Iako istopolni brakovi u Meksiku ne izazivaju ni izbliza toliko kontroverzi koliko u najvećem delu Sjedinjenih Država – u Meksiku su oni legalni još od 2007. godine i većina Meksikanaca nema ništa protiv istopolnih brakova – još uvek se oseća često prisustvo homofobije. U januaru je do zuba naoružana grupa policajaca oterala sa proslave Nove godine dva muškarca nakon što su se ovi javno poljubili. Među onima koji su aplauzom pozdravili ovako grubu primenu sile bio je i biskup Leopoldo Gonzales, po čijem mišljenju homoseksualnost „nije prirodna". Nedavno se dogodilo da je LGBT zajednica naprosto obasula Vatikan pohvalama tokom čitavog jednog dana pre nego što savet biskupa svejedno nije uspeo da izglasa neophodnu dvotrećinsku većinu potrebnu da zvanični stav postane taj da se prema „osobama sa homoseksualnim tendencijama mora ophoditi učtivo i s poštovanjem."

„Crkva odbacuje ove ljude jer su gej, biseksualni ili transpolni", objašnjava Brag. Eto kako oni završe ispred oltara Santa Muerte. Nemaju puno izbora. Ponekad osnuju sopstvene kongregacije. Jedan od poznatijih oltara nalazi se u Kvinsu, u Njujorku, u stanu Areli Gonzales, transeksualnog doseljenika koji je usled diskriminacije Katoličke crkve bio prisiljen da napusti Meksiko.

„Santa Muerte me je naučila kako da cenim i razumem ljude. Mnoge druge religije to jednostavno ne čine", objašnjava profesorka Sijelo. „Umesto toga vas uče kako se diskriminiše i obezvređuje. Mnoge od njih vam direktno poručuju da će vas ili odbaciti ili će se praviti da ne postojite ako ste gej. Ako se bavite prostitucijom, reći će vam da je to greh i kriminal. Ali u slučaju Santa Muerte ste slobodni."

Većina vernika Santa Muerte požuri da istakne kako pripadnici LGBT populacije ne čine većinu poklonika ovog kulta. Niti je to slučaj sa narko dilerima, prostitutkama, ili drugima koji se osećaju zapostavljeno li potisnuto na margine „normalnog" društva. U ovakvim kongregacijama vlada opšte šarenilo karaktera, polova, životnih stavova, pa čak i religija. Upravo zbog ovakve otvorenosti prema svima Santa Muerte će uvek imati svoje mesto među ljudima. Iako je život posle smrti glavna tema diskusija i u drugim verskim sektama, ako uopšte postoji neka poenta oko koje se svi njihovi vernici slažu, onda je to ona da smrt nikad nije izbirljiva.

„Smrt na kraju dođe po svakoga", kaže Brag. „Ona ne pravi razliku."