Čudnovati svet Linuksa, od Srbije do kraja sveta

Voleo bih da je moj motiv za korišćenje Linuksa nekakva sajberanarhistička ideologija, loženje na  seriju Mr. Robot ili makar potrebe koje bi najviše odgovarale mom enciklopedijskom znanju informacionih tehnologija. Na moju žalost nije tako, ja sam samo osrednji korisnik računara koji ne ume ni da ukrade komšiji pass za WiFi a Mr. Robot je neopevana glupost. Stvarni razlog je bio vrlo prizeman - Linuks je besplatan i ne moram nikome plaćati nikakve licence, nema kazni ako me uhvati inspekcija sa kompjuterom bez nalepnice. Ušteda prilikom pokretanja samostalnog posla bila je značajna, a pri tom se inspektorima mogu nasmejati u lice.

Ostale prednosti - mali broj virusa, stabilnost, ekonomičnost na računarskim resursima što omogućava da i dalje koristim stari kompjuter koji ne bi mogao ni da se pokrene na novom Windowsu i mogućnost prilagođavanja nekim mojim željama - samo su plus na taj osnovni motiv.

Kako je Linuks open source projekat, što znači da svako, bar u teoriji, može da ga menja i pokušava da napravi nešto bolje. Naravno, za to je potrebno mnogo znanja i rada pa se najčešće kao osnov za distribucije uzima nekoliko osnovnih i najpouzdanijih izdanja, uglavnom Debian, ali postoji još nekoliko jako bitnih. Za samo nekoliko godina korišćenja Linuksa, susreo sam se sa poprilično šarolikim svetom distribucija. Pojedine izdaju računarske kompanije kao što je Canonical, izdavač Ubuntua, možda i najpopularnije verzije Linuxa. Druge, opet, izdaju grupe ili pojedinci, računarski entuzijasti i zaljubljenici. Postoje i distribucije koje, za svoje potrebe, prave zvanični organi pojedinih država. Njihovi motivi su priča za sebe.

Probao sam nekoliko neobičnih distribucija, ne zato što sam nekakav stručnjak - daleko od toga. Prepustio sam se avanturističkom putu kroz ovaj svet, otkrivajući distribucije koje su mi bile zanimljive, neobične, egzotične, pa čak i bizarne. Nalazio sam ih na internetu, napravio LiveUSB i krenuo u akciju.

Prva koja mi je pala na pamet je ChaletOS, koja se jedno vreme nalazila na listi 50 najpopularnijih distribucija na sajtu distrowatch.com. Ovaj operativni sistem je namenjen ljudima koji prelaze sa Windowsa na Linuks, da bi im se olakšala tranzicija sa jednog na drugi. Poslednja verzija ChaletOSa je imala pozitivne kritike na internetu.

Interesantna je zemlja porekla: Srbija. Molim? Neko iz Srbije je napravio distribuciju Linuxa koja je toliko dobro kotira? Kako da to ne proveriš? I zaista, distribucija je ok, sve je tu što bi trebalo da bude, ikone su originalne, ima dosta mogućnosti za igranje sa izgledom i što je najbitnije, radi ono čemu je namenjena, korisniku Windowsa olakšava prelaz na Linuks. Dobro, to što se meni taj koncept podražavanja Windowsa ne sviđa je drugi par cipela, ljudima koji su novi u toj priči će biti koristan. Svaka čast autoru.

Printskrin autor

Sledeća srpska distribucija je TRIOS, delo ljudi oko zajednice Free and opensource Serbia. Kao i ChaletOS, TRIOS  koristi Xfce desktop okruženje. Osnova sistema je Debian, s tom razlikom što su autori TRIOSa odlučili da urade mnogo više od menjanja samog izgleda. Rezultat je primetno brži operativni sistem. Čak je i live instalacija sa USB diska radila savršeno. Odlična i ozbiljna nezavisna distribucija koja ima potencjal da bude legitiman operativni sistem koji će se i dalje razvijati ostaje samo pitanje koliko će autor imati entuzijazma i vremena da se i dalje bave time. Sve pohvale. Opet, mislim da se početnici sa Linuxom neće najbolje snaći na TRIOS-u.

Serbian je operativni sistem na srpskom jeziku i na ćirilici. Kao i TRIOS, osnova mu je Debian i otuda igra rečima. Uprkos tome što sam u startu bio skeptičan, Serbian je dobra i brza distribucija koju je radio neko ko se razume u tematiku. Problem je u samom konceptu da sve bude prevedeno na srpski, na primer da se settings naziva postavke, i tako za svaki božiji pojam na računaru. Svakome ko je navikao na standardne engleske termine na računaru će to biti naporno. Svakako da to nije operativni sistem za početnike na Linuxu. Isto tako, font je neprimeren računarima i mislim da bi bilo mnogo bolje da su se opredelili za neki moderniji ćirilični font.

Sva tri besplatna srpska Linuxa su u stvari dobre distribucije. Njihov koncept vam se može I ne mora sviđati, stvar ličnog ukusa. Lepota I jeste u tome da se u moru ponuđenih distribucija  opredelite za onu koja vam najviše odgovara. Moj favorit među srpskim distribucijama je TRIOS.

Dobro, pošto sam proučio domaće aktivnosti, krenuo sam u istraživanje onih koje sam nazvao "neobičnim", pa čak i "bizarnim. Astra Linuks je, na primer, operativni sistem ruske Vojske, bezbedonosnih službi i ostalih ne tako običnih korisnika. Ideja je bila da se napravi operativni sistem koji bi, uz poseban modul, zadovoljio njihove bezbedonosne potrebe. Ne znam koliko je to u skladu sa činjenicom što ga je moguće skinuti sa sajta i probati. Imena različitih izdanja nose imena gradova heroja iz Drugog svetskog rata, poslednja se zove Orel. Dobra strana je što se prilikom podizanja sistema možete opredeliti za ruski ili engleski jezik, pa ne morate da se podsećate starih lekcija ruskog iz osnovne škole. Astra Linuks je brz i lak za korišćenje. Doduše, izgled autorima baš i nije bio među prioritetima, pa malo liči na Windows 7. U stvari,  Astra Linuks je ružan kao lopov, ali kao što rekoh radi odlično. Ima li boljeg auta od Moskviča?

Česta je situacija da neka od zemalja koja nema baš najbolje odnose sa Zapadom ili se percipira kao "suprotna strana" ima svoju verziju Linuksa za upotrebu u pojedinim zvaničnim službama - na primer, Severna Koreja ili Kina. Ipak, ni mornarica Sjedinjenih Američkih Država nije bila previše opterećena tim problemima kada je birala operativni sistem za svoju flotu podmornica. Kompjuteri flote koja ima dovoljno nuklearnog naoružanja da na planeti Zemlji izazove nuklearnu zimu rade na verziju Red Hat Enterprise Linuksa. Takođe, to je jedna od retkih distribucija koja se plaća.

Sledeći na mom USB-u je Apartheid Linuks, verzija 14.88 Alfred Rozenberg. Ako pokušate da je skinete sa uobičajenih mesta, znajte da nije toliko popularan, pa vas čekaju sati i sati svlačenja programa od usamljenog kanadskog vernika u nadmoć bele rase. U opisu Linuksa ovih savremenih fašista stoji još da je antiforensic, čime, navodno, korisniku pruža što veću anonimnost na internetu, pa je i veb pretraživač Thor. Ako ste slučajno pomislili da ime obešenog nacističkog ratnog zločinca i brojevi 14.88 predstavljaju samo legitiman politički stav, tu je sva serija ponuđenih pozadina da vas razuveri. Kukasti krstovi, čelični krstovi, keltski krstovi, fašistički snopovi, južnjačke zastave i gomila slične ikonografije je ponuđena za ukrašavanje ekrana. Tu je i link ka forumu za podršku i predloge korisnika. Naravno da je u pitanju topik na Stormfrontu. Neće to meni više na USB.

Ali ako vam je do anonimnosti na internetu, ne morate se zezati sa neonacistima, tu je Tails. Rad je mnogo brži i prijatniji nego sa Apartheidom, plus je neopterećen ideologijom. Bogatiji je programima, češće i bolje se održava i mislim da bi prosečan internet paranoik imao više sigurnosti kada bi onlajn rešavao teorije zavere koristeći tu distribuciju.

Ako ste osamdesetih godina bili zaluđenici za stripove, sigurno ste se susreli sa kultom hinduističke boginje Kali. Iako su priče o žrtvovanjima ljudi verovatno preuveličavanja, zlokobna aura njenog imena poslužila je kao odlična ideja za naziv Linuksa namenjenog testiranju bezbednosti računarskih mreža, digitalnoj forenzici ili, jednostavnije rečeno, hakovanju. U stvari, Kali je, manje-više, običan, malo uređen Debian. Specifičnim ga čini gomila hakerskih programa koja ide uz operativni sistem.  Doduše, moraćete se pomučiti dok ne steknete potrebno znanje da bi koristili sve te programe. Paradoks je što će te u tom slučaju kao od šale naći dobro plaćeni posao u nekoj IT firmi. Što bi se onda zezali sa hakovanjem i rizikovali bukagije? Kakav god da je vaš motiv, Kali je prava stvar za vas, ali vi to već znate.

U stvari, postoji desetak distribucija čija je namena slična nameni Kalija: BackBox, Parrot Security… Ma, snaći ćete se već.

Nažalost, neke distribucije kao što je Hana Montana Linuks ili Džastin Biber Linuks doživele su samo po jedno izdanje oko koga su se potrudile neke šaljivdžije. Sa druge strane, Ubuntu Satanic Edition, sa prigodnim pozadinama i death metal muzikom, trajao je nekoliko godina. Nepoznati Belzebubov poklonik je digao ruke od njega 2013. godine.

Još uvek se drže hrišćanski, muslimanski i budistički Linuksi, kao i obilje religioznih programa za njih. Svaki sa svojim svetim knjigama, kalendarima i molitvama predstavljaju čudan spoj tradicionalnih religija i moderne tehnologije.  Samo, računar nije pravo mesto za veru i taj koncept, iako će trajati, osuđen je na margine Linuks zajednice.

Možda je pomalo tužna činjenica da svega nešto više od 2 odsto personalnih kompjutera na svetu radi na Linuksu, naročito ako se ima u vidu popularnost Androida - sistema zasnovanog na Linuksu. Pošto koristi jednu od varijanti njegovog kernela, korisnici ne bi imali većih problema da se snađu u nekoj od standardnih distribucija.

Moje srce je odavno kupljeno. Ovo putovanje svetom Linuksa me je samo uverilo da nemam nikakvu potrebu da se vraćam na Windows.

Glavna fotografija: Flickr user Ian Burt

Još na VICE.com

U seriji Mr. Robot stvaran svet je prikazan kao antiutopija

Vizije budućnosti: opsesija Volta Diznija boljim sutra

SFRJ industrija video-igara

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu