DROGE

Bouvi, Elvis, Lemi: Ko se najgore hranio i drogirao

UPOZORENJE: Ne preporučujemo nijedan od ovih režima ishrane. Čisto naučno, pitamo se koji je najštetniji po zdravlje.
Hannah Ewens
London, United Kingdom
1.2.17
fotografija Auréola, via​ Flickr

Ima slavnih ličnosti o kojima se mahom zna šta su pili i čime su se drogirali. Na primer, Hanter S. Tompson je uzimao kokain za doručak, kažu – nekad i za užinu – da bi oko ručka prešao na esid. Bouvi je navodno jedno vreme živeo isključivo od kokaina, mleka, i ljutih papričica, dok se Lemi  hvalio time da stuče po flašu Džek Denijelsa dnevno.

Te urbane legende samo dograđuju reputaciju ovih umetnika, ali realno gledano – ničije telo ne može lako da podnese takav režim. Kakve su posledice gorenavedeni morali da pretrpe zabave radi, i kako su izdržali toliko dugo?

Da bismo odgovorili na ta pitanja, obratili smo se sledećim stručnjacima: Dr Henri Fišer, Volteface; Džordž Makbrajd, Volteface; Hari Šapiro, Druglink i Drugscope; Petronela Rejvenšir, Chelsea Nutrition.

ELVIS: PEPSI, SENDVIČI SA PUTEROM I BANANOM I SLANINOM, LEKOVI NA RECEPT

Elvis. Fotografija MGM Inc, via 

Teško je pobrojati šta je sve Elvis konzumirao u crnim danima, ali počnimo ovako: Toliko je Pepsi-kole pio da su mu je navodno prodavali na veliko i slali kamione za isporuku direktno u Grejslend. Dobro je poznato da mu je osnova dnevne ishrane bila „vekna od lažnog zlata", odnosno rolnica od 30 centimetara punjena slaninom, puterom od kikirikija, i džemom od jagoda. Ove veknice sadržale su po 8,000 kalorija, a on je pred kraj života jeo dve dnevno. Uz razne noćne užine sačinjene od hamburgera i prženica, dnevno je unosio oko 22,500 kalorija – devet puta više od preporučene količine za odraslog muškarca.

Na to treba dodati tablete: dijazepam, metakvalon, fenobarbital, etilhlorvinol, etinamat, kodein; stimulanti, opijati, sedativi i drugi lekovi protiv bolova kao što su dilaudid, kvalud, perkodan, i demerol. Pronađeni su recepti iz poslednjih sedam i po meseci Elvisovog života – od januara do avgusta 1977. – u kom mu je doktor prepisao bar 8,805 pilula, tableta, epruveta, i injekcija.

„Na neke od nas gluten deluje kao opijat – sličan heroinu ili morfijumu – smiruje i izaziva zavisnost," objašnjava Petronela Rejvenšir. „Ishrana bogata masnoćama, kao i šećerom i drugim ugljenim hidratima, ne samo što mu je trovala jetru i srce, veći crevnu floru: svi korisni mikrobi u njemu su se sparušili i uginuli. Na kratke staze to izaziva zatvor, malaksalost, nagle promene raspoloženja, depresiju. Na duge staze izaziva smrt."

Osim što je koristio hranu kao sedativ, uzimao je opijate na čije dejstvo je uticala gojaznost. „Što se tiče telesne težine, deblji ljudi su masivniji pa im je potrebna veća količina [droga] da iskuse željene efekte," kažu naši sagovornici iz Voltfejsa. „Sitnijim ljudima je lakše da se urade manjim dozama. Opet, kad osoba unosi ogromnu količinu kalorija, to utiče na metabolizam u smislu apsorpcije odnosno zadržavanja droge. U ovom slučaju – Elvisovom, ekstremnom – niko ne može da zna kako je droga delovala na njegov sistem."

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 5/5

„Uzimao je apere, daunere, i sve ostalo istovremeno. Rizik od prekomerne doze je ogroman, da ne pominjemo posledice odvikavanja," kaže Hari Šapiro. „Kad pokušaš da se skineš sa svega toga – ako ti telo to uopšte dozvoli – bićeš u paklenom stanju. Njega je ubio težak srčani udar, što je verovatno izazvala pre hrana nego tablete. Ne znam koliko je fizičkog bola trpeo, ali emotivni… gde da krene čovek koji je na vrhu?"

ERNEST HEMINGVEJ – SMRT POPODNE

 Ernest Hemingvej. Fotografija US National Archives and Records Administration, via

Ozloglašena pijandura, Hemingvej je mrzeo sve i svašta – Vilijama Foknera, ženski pol – ali je voleo apsint. Čak je izmislio svoj koktel na bazi apsinta i nazvao ga „smrt popodne". Pio ga je često, i mešao sa drugim pićima. Recept iz 1935 kaže ovako: „Sipati jednu čašicu apsinta u čašu za šampanjac. Dodati šampanjac sa ledom sve dok piće ne počne da se mlečno preliva. Piti polako, u serijama od tri do pet."

„Sam koktel je prilično dobar", kažu nam iz Voltfejsa, „ali ako ga je pio od ranog jutra i na prazan stomak, efekat mora da je bio ozbiljan. Apsint je izuzetno jako piće, u čaši je imao negde 70-80% etanola. Tolika konzumacija ukazuje na zavisnost od alkohola."

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 3/5

„Na duge staze, alkohol je opasniji od droga," kaže Hari Šapiro. „Heroin, na primer, sam po sebi ne nanosi tako veliku štetu kao što se misli. Za razliku od alkohola, ne udara ti na vitalne organe – jetru, mozak, bubrege, srce. Dok alkohol ili kokain ove organe užasno opterećuju – ubrzavaju rad srca, dižu pritisak. Tu je i briga o ugrožavanju duševnog zdravlja preko alkoholizma. A Hemingvej se, naravno, ubio."

LEMI: KOKA I ŽESTINA, SPID I CIGARETE

Lemi. Fotografija Alehandro  Páez, via Flickr

Kilmister se više od četrdeset godina hranio kola-viskijem i cigaretama na dnevnoj bazi. Njegov menadžer kaže da je pred nedavnu smrt malo usporio, ali i dalje je pio dve flaše vina dnevno. Opet, bar je jeo i donekle normalnu hranu – jedino povrće bili su krompir i pasulj – hladne špagete, hladne krompiriće, hladan biftek. Nije da nije hranljivo.

„Zdrava hrana ne može da poništi efekat droge, ali može da pospeši oporavak. U Lemijevom slučaju, hrana nije bila zdrava", kaže nam Voltfejs dvojac. „Što se spida i psihe tiče, zna se da amfetamin izaziva psihozu, na duge staze i u velikim količinama. Za svakodnevne konzumente, to je značajan problem. A ta viski-kola, tu ima dosta šećera, mada to ga očigledno nije previše brinulo sve dok mu nije otkriven dijabetes."

Na žalost, Lemi je umro od raka. To ne iznenađuje ni Fišera ni Makbrajda.

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 3/5

„Tako nešto obično može da se podnese u dvadesetim-tridesetim godinama, ali kad se zađe u pedesete-šezdesete, tada je već jako opasno", kaže Hari. „Spid i ostali stimulansi opterećuju vremešno telo. Sa druge strane, iako je Lemi mnogo pio i pušio, ubio ga je veoma agresivan rak. Dakle, tu su piće i duvan mogli samo da doprinesu problemu."

DEJVID BOUVI: KOKAIN, KAFA, MARLBORO, MLEKO, PAPRIČICE

Dejvid Bouvi (fotografija Auréola,  via Flickr)

Biograf Dejvid Bakli ( Strange Fascination: David Bowie: The Definitive Story, 1999.) kaže da se Bouvijeva ishrana 1976. godine svodila na ljute papričice, kokain, i punomasno mleko. Bouvi je posle izjavio da se gotovo ničega ne seća iz tog dela života, što i nije baš neka preporuka.

Bakli piše: „Dok je planirao sedeći album, Bouvi je sedeo za staklenim stočićem na kom su se nalazile knjige, beležnica, i hrpa visokokvalitetnog kokaina. Najviše je voleo da čita Psychic Self-Defense Diona Forčuna, delo koje autor opisuje kao 'savete za zaštitu od paranormalnih pakosti'. Tu se preporučuje da se prekine svaki kontakt za potencijalnim uzročnikom ovih natprirodnih zlomisli, što je paradigma za život sumnjičavog isposnika kakvim je Bouvi u to vreme živeo. Ipak, nije se pridržavao jedne od ključnih preporuka – 'kloni se droge', savetovao je Forčun."

„Kokain suzbija apetit, zato se hranio samo mlekom i sušenim paprikama – prosto nije osećao glad. Ništa ga nije motivisalo da prekrši dijetu koju je sebi nametnuo", kažu iz Voltfejsa. „U mleku ima masti i ostalih hranljivih materija, što znači da ga je verovatno dobro držalo. Bolje nego ništa. Kokain je tu, naravno, nanosio najveću štetu. Na mentalni sklop bi svakako uticalo svakodnevno korišćenje. Čak i posle jedne upotrebe, nekad se dešavaju napadi panike i paranoje. Ali ako se uzima po više grama svakog dana, postaje neizbežno da se pre ili kasnije ode u paranoidne fantazije."

Ovo se poklapa sa Bouvijevim ponašanjem opisanim u Baklijevoj knjizi.

A mleko i papričice? „Ta ishrana ga je sprečavala da ne umre od gladi, ali nudila je izuzetno malo vitamina, minerala, i aminokiselina," kaže Petronela Rejvenšir. „Sigurno mu je mnogo toga nedostajalo; gubio bi mišićno tkivo i generalno se loše osećao. Možda je mislio da su dovoljni proteini iz mleka i vitamin C iz paprika. Ne treba posebno isticati da hrana od koje se opstaje nije hrana od koje se zdravo živi. U mleku ima previše kalcijuma i nedovoljno magnezijuma – on je potreban da bi se održali energetski nivoi, ali i da bi se čovek opustio. Deficijencija magnezijuma bukvalno čini telo nesposobnim da se opusti, izaziva grčeve, srčane probleme, povišen pritisak. Takođe mu je nedostajalo B12 vitamina, neophodnih za varenje, zdrav san, i funkciju nervnog sistema."

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 3/5

Na duge staze tako niko ne bi mogao da preživi, ali Bouvi je ovom jelovniku pribegavao samo u jednom relativno kratkom periodu. „Iako je redovno koristio drogu, Bouvijev rak pluća izazvalo je hronično pušenje. Veća je šansa da te obore duvan i alkohol nego droga. Iako droga predstavlja veći rizik od prekomerne doze," kaže Hari, „piće i cigarete nanose veću štetu na duge staze."

STIVI NIKS: KURVOAZIJE, HAJNEKEN, TRAVA, KOKAIN

Stivi Niks (fotografija Eva Rinaldi, via)

Stivi Niks je baš, baš volela belo. Sama procenjuje da je potrošila više od milion dolara na kokain tokom godina. Njena biografija (Stevie Nicks: Visions, Dreams & Rumours) navodi da je takođe konzumirala konjak, pivo, i marihuanu u ogromnim količinama.

„Ovo je relativno uobičajena kombinacija. Jedno milion ljudi iz Velike Britanije redovno meša kokain, duvan, kanabis, i alkohol. Često se to viđa. Opet, verovatno ne gram koksa dnevno. U kombinaciji sa alkoholom, kokain ima jači i rizičniji efekat, ne baš sjajan po zdravlje. To je popularno uprkos riziku zato što alkohol spušta a kokain diže, pa tako može više da se popije. U jednom trenutku kokain popusti, i onda shvatiš da si popio mnogo više alkohola nego što inače možeš da podneseš. A ko pije i šmrče svakodnevno, kapacitet mu vremenom neizbežno raste.

Niks nije krila koliki joj je problem postala zavisnost, kojom se pozabavila tek pošto su je doktor upozorili da ovako rizikuje trajna oštećenja mozga i tela i da bi zbog moždanog udara mogla prerano u grob.

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 3/5

Iako je ovo izuzetno opasan režim, Stivi je na kraju uspela da savlada kokainsku zavisnost i danas je još uvek živa. „Telo se dosta brzo oporavi", kaže Hari. „čak se i ciroza jetre zaleči. Sasvim je moguće da i posle desetak godina na kokainu čovek oporavi bez ikakvih dalekosežnih posledica."

HANTER S. TOMPSON: SVE REDOM, BEZ PRESTANKA

Hanter S Tompson (fotografija Wikimedia user Rs79, via)

Najbolje je da samo prenesemo spisak iz prvog poglavlja knjige E. J. Kerola „HUNTER: The Strange and Savage Life of Hunter S. Thompson (1994.)

„Bar je unosio dosta hranljivih materija", kažu iz Voltfejsa.  „Nije kao kod Bouvija, kojem je nedostajala raznovrsnost hrane. Ipak, mnogo je ovo droge, makar samo to da je svakodnevno uzimao LSD. Kad si na psihodelicima, efekat se vremenom smanjuje, pa manje haluciniraš, odnosno tripuješ nego što to radi početnik ili neredovni korisnik. Ali dozu prosto možeš da povećavaš, jer se ne može overiti od esida. Može da se razvije tolerancija na svaku vrstu droge, što je kod Tompsona svakako bio slučaj imajući u vidu koliko je uzimao na dnevnoj bazi. Možda je bio prinuđen da bi izbegao krizu ili neželjene posledice. Verovatno da je samo sa tolikim količinama bio sposoban da iskusi ikakve pozitivne efekte."

„Užasno mnogo je i pio a posle se uspavljivao halcionom, što je dosta opasno, nekad i smrtonosno. Stanje jetre Hantera S. Tompsona verovatno je bilo podjednako misteriozno kao stanje njegovog mozga. Svaka čast koliko je uspeo da preživi u tom stilu."

Preživljavanju je i kod Tompsona a i kod ostalih u ogromnoj meri doprinelo bogatstvo. „Sigurno je imao medicinsku negu i osoblje na koje se oslanjao", dodaju iz Voltfejsa. „Većina ljudi koja konzumira drogu u tim količinama – ili znatno manjim količinama – ne živi toliko dugo, mahom zato što nisu u prilici da odu na lečenje u najbolje, najskuplje bolnice kad im zatreba. Mnogo je lakše biti narkoman pun k'o brod nego narkoman bez igde ičega."

Koliko je rizičan ovakav režim ishrane? 4/5

„Živeo je u potpunom hemijskom rastrojstvu", kaže Hari. „Iako nije umro direktno od posledica droge, sam se ubio. Ako si toliko urađen, ne znaš šta se dešava u stvarnom svetu. Nemoguć je proceniti koliku je štetu naneo svom telu, ali verovatno je bio i mentalno labilan. Kokain i kofein su mu uz to opteretili srce. Ne bih rado bio u blizini Hantera S. Tompsona – čovek na takvom koktelu droga je potpuno nepredvidljiv, i to više zbog psihičkog stanja nego zbog fizičkog."

Još na VICE.com

Odlazak legende: Lemija niko ne može da zameni

Lemi, Bouvi i sećanje na naše junake kao na ljudska bića

Deset godina posle smrti Hantera S. Tompsona, rasprava o samoubistvu i dalje traje

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu