Kako Grk iz Amerike vidi domovinu tokom krize

Dualnost mog životnog puta čini moj vizuelni identitet izuzetno fluidnim. Adolescentne godine sam proveo u Grčkoj, ali otkako sam odrastao, živim u SAD. Zbog moje pozadine na svet gledam iz dve potpuno drugačije perspektive, kultorološki i društveno. Takve okolnosti su uticale i na to da uđem u određenu krizu identiteta. Moje kulturne i socijalne vrednosti su uvek u izazovu. Odlazak iz domovine nije bila moja lična odluka, ali trenutne fotografije su jezik kojim se služim.

Vizuelnim jezikom pokušavam da definišem sopstvenu kulturnu dihotomiju i moj rad ima veliku važnost u tome kako reprezentujem sebe.

Moj poslednji projekat sam nazvao "Motherland". U poslednje četiri godine, dok se grčka kriza intenzivirala, slike očaja, neizvesnosti i budućnosti bez nade bombardovale su popularne medijske platforme. Neke od ovih fotografija su me sekle poput žileta, s obzirom na to da sam pola života proveo u Atini, a pola po šarenolikim brdima Pensilvanije. Ipak, te fotografije su me zanimale kao neko ko je sa tog prostora, ali najviše zbog toga što sam fotograf. Da li je Grčka to zaista postala? Atina je nekada bila centar demokratije, civilizacije i umetnosti, a sada tera starije ljude da stoje u redu za obrok? Mislim da fotografi u medijima previše insistiraju na trenutnoj situaciji, a vizuelno tu ima mnogo toga više. Snaga tih fotografija se ne dovodi u pitanje, ali činjenica je da se biraju tako da odgovaraju određenoj medijskoj platformi. Odnosno, mediji prezentuju samo delić grčkog društva u ovim teškim vremenima. Moja odluka da zaobiđem ono što je evidentno i vizuelno repetitivno, zasniva se baš na tome što svi to rade.

U principu, moj pristup fotografijij počinje od pravila da fotografišem kao "iz mog dvorišta". Pokušavam na sve načine da tu tešku društveno-privrednu situaciju predstavim tako da ima i dozu nade, humora, ponosa i časti, po kojoj je grčka kultura poznata. Pokušavam da na fotografijama transformišem društvo čijeg sam nekada bio deo. Dok sam hodao ulicama kojima sam nekada koračao dok sam bio mlad, osećao sam se nekada i kao vanzemaljac, ali prirodno sam imao osećaj sigurnosti i pripadnosti. Suvišno je reći da je trenutna situacija posledica korumpiranog sistema.

Kao i vreme oporavka od krize, moje vizuelno putovanje će takođe trajati duže nego što se očekuje. Većina fotografskih projekata se rade uglavnom na nekoj ličnoj bazi, ali za mene ne postoji ništa ličnije od ovoga. On predstavlja značajan deo onoga što sam suštinski.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu