Foto via Flickr user Tomas
Po čemu biste voleli da vas pamte?Ako bi se, nekoliko stotina godina u budućnosti, ljudi sa planete Zemlje, ukoliko bude postojala tada, prisetili vašeg imena, po čemu biste želeli da vas pamte? Po vašim dobrim delima? Po umetnosti koju ste stvarali? Po ljubavi koju ste delili?Ili po vašem govnu koje su pronašli? Mislim, bukvalno, pravom govnetu?Sada možete da razumete kakav bol razdire biskup Jensa Bišeroa. Čovek nema ni Vikipedija stranicu, a brzinsko guglanje pokazuje da je, uglavnom, zaboravljen. Ali tu je nauka. Nedavno su naučnici ponovo otkrili značajnu količinu izmeta iz tog doba. Neviđeno su uzbuđeni zbog toga, jer im kaka otkriva hrpu različitih činjenica o tome šta su stanovnici Danske jeli svakodnevno u 17. veku. A još više su se obradovali kada su utvrdili da se radi o Bišeroovim govnima.Kakav efekat za pamćenje! Ali stvarno, ako bolje razmislite, Bišero čini neviđenu uslugu čovečanstvu. Preko sopstvenog izmeta.Priča počinje davne 1937. godine, kada su naučnici otkrili dobro-očuvan komad izmeta u toaletu biskupove palate tokom rušenja zgrade u danskom gradu Alborgu. Izmet je tek nedavno pregledan, kada je nekom palo na pamet da bi detaljnije proučavanje moglo da pomogne utvđivanju puteva imigracije u Dansku između 1450. i 1650. godine - ali i da otkrije šta je činilo redovnu ishranu meštana.Govno (ili govna?) su iskopana iz budžaka skladišta i, eto, ispostavilo se da nose u sebi gomilu informacija. Arheobotanista Peter Mose Jensen iz Muzeja Mosgard izjavio je da je detaljno proučavao svu tu kaku: "Jednostavno sam je rastavio, izuzetno pažljivo", izjavio je za lokalnu TV stanicu. A ono što je pronašao: tragove planinskih kupina, borovnica i heljde - i tako utvrdio sastojke ishrane tadašnjih stanovnika Danske.Dok su detaljno proučavali nalaze, naučnici su takođe zaključili da je izmet najverovatnije potiče iz tela Jensa Bišeroa, na osnovu toga što je bio biskup Alborga od 1963. godine, do smrti 1708.Govno, kažu naučnici, "jeste zaista jedinstveno". Jakob Oernbjerg sa Univerziteta u Arhusu, izjavio je za TV2 News. "Ja sam, kao istoričar, veoma, veoma zadovoljan."Oernbjerg, očigledno, ima odličan smisao za humor koji je zadržao i pri istraživanju. Kaže da je "biskupov grumen", kako su nedavno dali nadimak kaki, pomogao naučnicima da istraže istoriju "kroz zadnja vrata"."Ovo govance je delić priče o našoj zajedničkoj istoriji o tome kako je Danska postala ono što danas jeste", rekao je on.Možemo li da vam predložimo da, kad sledeći put zasednete na prestolu u klonji, zamislite da će nuklearni holokaust zakucati svaki čas na vrata, baš tu i baš odmah? A onda, scenu kako neki ljudi-gušteri iz budućnosti naći taj izmet i utvrditi da je baš vaš.I vi bste onda mogli da postanete besmrtni - baš kao i dobri stari biskup Bišero.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame