Strip-crtači o svakakvim ilustracijama koje su im naručivali fanovi

Kad kažete Comic-Con, većina ljudi pomisli na veliku konvenciju u San Dijegu, kostimirane fanove , slavne goste , i najave za predvidljive filmove o superherojima . Pravi stripovi – po kojima je događaj dobio ime – izgubljeni su u čitavom spektaklu. Ipak, postoje hiljade konvencija posvećenih stripovima širom sveta, od kojih većina ne liči na ljudski zoo vrt koji se svake godine okuplja u San Dijegu .

Na ovim skupovima, ljudi se bave konkretno stripovima. Znojavi fanovi mogu da kupe kolekcionarska izdanja i da upoznaju svoje omiljene autore. Crtači za stolovima prodaju printove svojih popularnih radova, ili crtaju originale koje im kupci na licu mesta naruče. Ako vam ovo zvuči kao savršen scenario za nenormalne interakcije, potpuno ste u pravu. Većina naručenih ilustracija je prilično normalna, iako ume da dosadi crtanje nečijih dosadnih članova porodice ili sisate Harli Kvin . Pa ipak, neke narudžbine su sasvim lude i direktno inspirisane raznim fetišima.

Većina autora ne zarađuje dovoljno od same prodaje stripova, pa su prinuđeni da na ovakvim skupovima crtaju po narudžbi da bi opstali. Bitan deo jednog umetničkog života je ilustrovanje bizarno detaljnih scena koje su osmislili potpuni neznanci, pa smo zato pokušali da saznamo najgore i najluđe primere koji su im ostali u pamćenju.

Tom Fauler, crta i piše Rick & Morty

Nekad se desi ona situacija gde te toliko oderu za hotel i ostalo da moraš malo da zaradiš za stolom. A onda kad ti neko zatraži da nacrtaš nešto nenormalno, možeš ili da odbiješ, ili da predložiš nešto drugo, ili da ćutiš i odradiš jer ti treba novac.

Jednom prilikom kad sam bio tako kratak s kintom, nisam ni znao šta će biti kad sam prihvatio narudžbinu. Trebalo je da nacrtam dva X-Men lika, Roug i Saurona. Sauron je kao neki pterodaktil negativac iz antarktičke divljine. Pristao sam jer nije zvučalo neobično, ali tek kad je izvukao fotografiju kao referencu shvatio sam šta se dešava. U to vreme u X-Men priči Roug nije nosila skoro ništa, a imala je možda 17-18 godina. Naravno, hteo je da liči na porno zvezdu, tek pokoja krpica da joj visi sa tela. Scena je trebalo da prikaže kako je Sauron nju hipnotisao pa mu je sad robinja. Jedno od onih klasičnih metaforičnih marvelovskih silovanja. Marvel stripove su tada čitali klinci pa nisu mogli da se bave konkretno silovanjem, ali često su se dešavale scene gde ženski lik prosto nema izbora. Ja sam mu nacrtao što sam manje pohotnu scenu mogao. Rogue je bila okrenuta leđima, imala dosta odeće, izgledala kao normalna tinejdžerka, a Sauron joj je prilazio iz mraka. Dao sam sve od sebe da na tu ilustraciju lik neće moći da izdrka, to je najveća satisfakcija koju jedan autor stripa može sebi da priredi.

Tristan Džons, crta ALIENS: Defiance

Jedan čovek je tražio da nacrtam njega, što obično u startu odbijam, ali hteo je da izgleda kao Džek Skelington (ne znam tačno kako je to mislio, valjda deblji i sa više kose). U Ghostbusters ulozi, trebalo je da isteruje duh njegove majke (imao je njenu fotografiju) iz Džekovih sanki.

Jedan drugi (a često traže te seksi varijante) hteo je sliku samog sebe kako praktično ejakulira na sise Dženin iz Ghostbusters. Samo umesto baš da drka, trebalo je da koristi jednu od onih mašina iz drugog dela koje ispaljuju onaj mulj, dok jednom rukom pokazuje rogove, a Dženin da baš uživa.

Ja izbegavam ta čudna sranja kad god mogu. Dovoljno je čudno crtati stripove.

Keri Poter, crta Juniper

Jedna žena me je pitala da li bih bila spremna da skiciram njenog originalnog lika. Rekla sam da nema problema, samo mi treba referenca. Poslala mi je mejlom sliku svog lika… bila je golišava furry, neka mešavina miša i vuka. Objasnila mi je da joj se nije svideo originalni dizajn, htela je da joj to ja bolje odradim.

Navela je tačno koje izmene bi želela da vidi, a ja sam pristala. Platila je, pa sam joj rekla da se vrati za pola sata. Glavni zahtev je bio da lik nema tako kockastu njušku kao na originalnoj slici. Nikakav problem. Ali ispostavilo se da nije tako lako nabudžiti malu mišju njuškicu na veliko vučje lice. Nimalo nije podsećalo na miša. Nikako nisam uspevala da to izvedem; shvatila sam da će taj dizajn, ako je uopšte moguć, zahtevati konkretna i detaljna uputstva. Vreme je isticalo, a ja sam se trudila da sakrijem golišavi crtež od dece koja su prolazila pored štanda. Nekako sam završila, bilo je to najbliže što sam mogla, ali kad se ona vratila po narudžbinu bacila je pogled, zahvalila mi se, i otišla. Nije rekla da li joj se sviđa, nije se nasmešila. Delovalo mi je kao da sam uzela pare samo da bi mi bilo neprijatno dok radim i da bih je na kraju razočarala. Tu sam odlučila da u stvari nije vredno vremena, truda, i razočaranja crtati originalne karaktere.

Keti Farina, strip-crtač

Kad sam imala 18 godina i tek počinjala da prodajem svoje radove na lokalnoj konvenciji, jedan lik mi je prišao i pitao da li crtam po narudžbi. Delovao je OK, pa sam pomislila što da ne. Imala sam razne Digimon proizvode na stolu, pa je pitao da li može nešto vezano za Digimone. Rekla sam načelno da može, ali da mi kaže tačno šta. Nažalost, tu je krenuo u dugo obrazloženje ljubavi koju oseća prema Vimonu, da bi na kraju naručio da mu nacrtam kako Vimon guzi malog Gokua iz DBZ , ali da je Goku u isto vreme i svinja (nešto kao Oolong iz DBZ). Toliko me je iznenadilo da nisam znala šta da kažem osim „ne, hvala". Onda je rekao OK, može samo normalan Vimon, na šta sam pristala. Nacrtala sam ga markerima i poslala mu skeniranu sliku posle konvencije – kao što smo se i dogovorili. Platio je, a ja sam mislila da se transakcija tu završila.

Nekoliko meseci kasnije, počeo je agresivno da zahteva fizički original crteža. U to vreme sam već bila na koledžu, a crtež je ostao u kući mojih roditelja. Čovek je postao toliko agresivan da sam blokirala njegovu mejl adresu i ponadala se da će to biti dovoljno.

On je onda otvorio drugi mejl i počeo sa njega da mi šalje poruke jedno godinu dana. Nažalost, nisam stigla da se organizujem, proverim da li je originalni crtež uopšte ostao kod mojih, i uzmem ga do sledeće konvencije. On se naravno pojavio na mom štandu, pitao gde je njegov crtež, pitao da li sam sad možda spremna da nacrtam scenu koju je originalno tražio, i zatim otišao. Kroz isti proces smo prolazili tri sledeće godine, da bih NAJZAD nekako uspela da se organizujem, nađem to glupo parče papira, i uručim mu ga.

Neviđeno me je smarao. Posle sam prestala da radim narudžbine na konvencijama, a na tu konkretnu konvenciju više i ne idem.

Endi Belanžer, crta i piše Southern Cross

Torontom kruži jedna čuvena priča, a ja sam tamo počeo da se bavim ovom poslom. Izvesni tip je imao svesku prepunu naručenih radova vrlo poznatih strip-autora, a svi su imali istu temu. Kad bi prišao, rekao bih nešto u smislu „Hoću crtež Vonder Vuman, ali da bude gola i prelivena lepkom." Onda mu mi kažemo „Znači samo gola žena u lepku?", a on kaže „Neee, mora da bude Vondi!", a mi kažemo „Ako je gola, po čemu da se zna?", a on kaže „Pa dobro, ostavi joj tijaru na glavi."

Nema koga taj nije imao u svojoj svesci. Mnogima je sve to zvučalo čudno, ali kad vidiš koji su sve poznati autori liku izašli u susret, neprijatno ti je da ga odbiješ. Platio bi uredno, ali ipak je zvučalo nenormalno. Priča se gadno završava – jednom prilikom je došao na neku konvenciju i samo stajao pored dnevnog boravka za decu. Čip [Zdarski] i ja smo prišli da ga pitamo šta to radi, Čip ga je izbacio i više ga nikad nismo videli!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu