Svaštara

Vraćaju se školske kecelje? Evo šta kažu oni koji su ih nosili

U našoj zemlji su školske uniforme dugo bile obavezne, a dok su ih jedni obožavali, drugi su ih spaljivali.
03 Novembar 2016, 10:18am

Ministarstvo prosvete je ovih dana pokrenulo pitanje povratka obaveznih školskih uniformi u obrazovni sistem. Za sada je ideja u začetnoj fazi, a pre svega zavisi od promena zakona, ali i od roditelja učenika koji će biti anketirani o ovom pitanju.

Ako sve protekne po planu, već od sledećeg septembra bi svi osnovci u škole mogli da krenu uniformisani. Kako nam je objasnio Oliver Repanović, sekretar O.Š. "Nikola Tesla" u Vinči, njihova škola je ove godine uvela uniforme za prvake "kako bi se, između ostalog, izbrisale socijalne razlike."

Savetnica Ministra prosvete Dragana Milovanović je priznala da ovaj potez može biti nepopularan određenim delovima populacije, ali da "se na taj način smanjuje vršnjačko nasilje, što i jeste jedan od fokusa, zato što smo postali sredina u kojoj je taj problem izuzetno zastupljen".

Za sada je ministarstvo školama poslalo instrukcije da anektiraju roditelje učenika po ovom pitanju, a tek nakon prvih rezultata će se odlučivati da li će škole biti vlasnici uniforma koje će deca iznajmljivati ili će uniforme biti privatno vlasništvo učenika.

A dok se roditelji ne izjasne o uniformama, mi smo želeli da saznamo kako nekadašnji učenici, koji su nosili školske uniforme, pamte školske dane.

Biljana Andrić (50) nam je otvoreno rekla da je mrzela uniformu i da su tog mišljenja bili svi sem 'štrebera'.

- Oni su ih nosili upeglane, a mi namerno pocepane, flekave. Devojčice su krišom skraćivale suknje. Uvek sam je nosila na dnu torbe, pa je uvek bila izgužvana. Na kraju godine smo je ritualno cepali i spaljivali u školskom dvorištu. Nismo je voleli jer nam je bila neka vrsta ograničenosti i oduzimanja slobode, objasnila nam je ona.

Bisera Tegeltija, '65. godište, O.Š. "Nikola Tesla", Beograd

foto: lična arhiva sagovornice (prvi red, druga sa leva)

Kako vam se sviđalo što morate da nosite uniformu?

U prvim razredima nisam ni razmišljala da li volim ili ne, ali sam vrlo brzo počela da izbegavam i "zaboravljam" uniformu. To mi je bila tortura.

Da li su u vašoj školi sve uniforme bile iste?

Ne, postojali su razni modeli. Neki učenici su imali čak i šivene uniforme. Samo je bilo važno da su tamno plave. Neko je stavljao belu kragnu, neko je zakopčavao na dugmiće školsku kecelju, a neko je imao uniformu u obliku tunike koja se navlačila preko glave.

Da li su postojale 'fensi' uniforme?

Kako se menjala moda, tako su se menjali i oblici školskih uniformi, al' ja nisam čeznula ni za jednom od njih, već sam želela da se oslobodim te obaveze. Već u četvrtom razredu sam prestala da je nosim.

Gde su se kupovale?

Bilo je u robnim kućama i u prodavnicama u gradu: Betex, Atex, Robne kuće Beograd.

Šta se dešavalo ako se ne pojavite u školi bez uniforme?

Nisu mi dali da se slikam bez nje, pa sam morala da idem u drugo odeljenje da pozajmim.

Ima li smisla danas uvoditi uniforme zbog suzbijanja socijalnih razlika?

Ne, socijalne razlike se uvek primećuju. Da li bi socijalno ugroženima poklanjali te uniforme, postavlja se pitanje. Ponekad pomislim da bi mi sad, u ovim godinama bila od koristi uniforma da ne moram da razmišljam šta da obučem ujutru kad se spremam za posao.

Ana Popović, '76. godište, St Mary Abbots School, London

foto: lična arhiva

VICE: Da se sećaš kako si se osećala kada si saznala da moraš da nosiš uniformu?

U tom periodu, najvažniji događaj u životu je polazak u školu, a sa propisanim bojama, uniformom, a naročito kravatom, ne samo da si mnogo važan, nego, pre svega, odrastao. Obožavala sam da je nosim.

Da li su sve uniforme bile iste?

Nisu sve uniforme bile iste, devojčice su obavezno nosile suknje (siva ili teget), a dečaci pantalone istih boja. Takođe smo mogli da biramo između bele i svetloplave košulje, sivog ili teget džempera i belih ili sibih dokolenica.

Gde su se kupovale uniforme?

Koliko se sećam, u robnoj kući, a kravate smo, mislim, dobili u školi.

Ima li smisla danas uvoditi uniforme zbog suzbijanja socijalnih razlika?

Mislim da ima smisla. Pored suzbijanja socijalnih razlika, bar ne razbijaš glavu i ne maltretiraš roditelje pitanjem 'Šta da obučem? Imaš uniformu i ćao.

Gordana Marjanović , '57. godište, O.Š. "Branko Parać"

foto: lična arhiva

Kako ste se osećali kada ste nosili uniforme?

U početnim razredima smo bili ponosni na njih jer su označavale naš status đaka za razliku od klinaca koji ne idu u školu. Često smo nosili i pionirske marame jer smo pripadali školi koja je najbliža rezidenciji predsednika Tita koga smo dočekivali sa zastavicama pri njegovim povratcima sa mnogobrojnih putovanja.

Da li su postojale različite uniforme?

Uniforme su bile vrlo slične. Dečaci su nosili samo žakete sa kragnicama na zakopčavanje, sa dva džepa, a devojčice su nosile tzv. "kecelje" koje su zapravo bile kao radne haljine koje se oblače preko odela. Devojčicama je bilo dozvoljeno da nose ukrašene kragnice kojima je bila dodavana neka tračica ili čipkica. Devojčicama nije bilo dozvoljeno oblačenje pantalona.

Osim kupovnih, da li su se i privatno pravile uniforme?

Bilo je dozvoljeno da pored kupovnih đaci mogu nositi i privatno šivene uniforme pa je izgled zavisio i od veštine šnajdareki ili mama, baba.

Kako su srednjoškolci reagovali na obavezu nošenja uniformi?

U sredjim školama su uniforme više smetale i svi su želeli da ih se otarase. Kontrola je u mnogim srednjim školama bila stroga, profesor ili direktor je stajao na vratima škole, sačekivao učenike i vraćao ih kući po uniformu ako su je "slučajno" zaboravili. U nekim gimnazijama je i dalje bilo zabranjeno nošenje pantalona za devojčice, kao i šminkanje, farbanje kose,"trajna ondulacija", bizarne frizure i lakiranje noktiju na rukama.

Da li ima smisla danas uvoditi uniforme u škole?

U mnogim državama je to pitanje tradicije, a ne samo kamufliranja socijalnih razlika. Čini mi se da i u Hari Poteru svi nose uniforme u nekim prilikama, pa eto.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu