Još jedan homofobični napad u Beogradu

Najnovija žrtva homofobičnog fizičkog i verbalnog napada je aktivista Boban Stojanović, iz organizacije Parade ponosa, koja se održava za manje od mesec dana.
22.8.16
Foto: Lazara Marinković

Šta je zločin iz mržnje?

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela- kaže član 54a Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Ili prostim rečima, kada te neko mrzi jer si gej, Rom, musliman, žena, transrodna osoba ili pripadnik druge nacionalnosti, pa te iz te mržnje napadne, povredi, ubije, ošteti imovinu, to je zločin iz mržnje. Homofobija, transfobija, ksenofobija i druga oboljenja u direktnoj su sprezi za zločinom iz mržnje.

Najnovija žrtva homofobičnog fizičkog i verbalnog napada je aktivista Boban Stojanović, iz organizacije Parade ponosa, koja se održava za manje od mesec dana.

- Danas, nesto iza 15 sati u centru grada, napala su me dvojica nepoznatih mladića starih oko 30 godina. Najpre je jedan počeo da dobacuje "eno ga onaj peder", a onda mi je prišao i udario me pesnicama po nadlaktici. Počeo je i da mi se unosi u lice i traži potvrdu da li sam peder. Uspeo sam da se sklonim a on je nastavio da ljudima koji se nalaze u blizini pokazuje na mene i govori da sam peder - priča Stojanović za VICE.

Kao LGBT aktivista, Stojanović je jedan od retkih autovanih javnih ličnosti, zbog čega je godinama unazad na meti - što na ulici, što na društvenim mrežama, pa čak i na pragu spostvenog doma.

Foto: Lazara Marinković

Kao posebna otežavajuća okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, ovaj član je u naš zakon uveden još 2012. Pa ipak, do 2016. godine, nije izrečena nijedna presuda zločina iz mržnje, a ovakva dela se skoro svakodnevno dešavaju. Žrtve mržnje i nasilja koje ide uz nju najčešće su Romi i LGBT osobe, kažu u organizacijama za zaštitu ljudskih prava.

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM kaže da je neophodna mera borbe protiv nasilja i sistematično prikupljanje podataka slučajeva napada motivisanih mržnjom. U spetembru 2015. godine, VICE je pokušao da dođe do broja evidentiranih napada na LGBT osobe u Srbiji. Na žalost, po rečima Anite Mitić iz Inicijative mladih, ne postoji mogućnost da se utvrdi tačna statistika i da bi te informacije ili približne podatke trebalo da ima policija.

Oficir MUP-a za vezu sa LGBT građanima, Aleksandar Stojmenović, tada je rekao da evidencija u vezi sa prijavljenim nasiljem nije predviđena zakonom i da Uprava za analitiku MUP-a vodi internu statistiku ovih slučajeva. VICE je istom prilikom uputio zahtev Upravi za statistiku o prijavljenim slučajevima nasilja nad LGBTI populacijom i, godinu dana kasnije, odgovora još nema.

Možda nikada nećemo znati da li će oni isti koji su prebili i polomili nos jednom mladiću u Beogradu pretući još nekog. Pitanje je da li će napadači na četiri lezbejke u kafiću SFRJ u centru Beograda nekada biti adekvatno kažnjeni. Da li će moj prijatelj koji je u roku od nekoliko meseci prebijen jednom na ulici, a jednom ispred sopstvene zgrade dok se vraćao kući, izlečiti duplirani vid i mucanje koji su se javili nakon fizičkih povreda i da li će njegovi napadači odgovarati za zločin iz mržnje.

Nameće se pitanje zbog čega još uvek nema ni jedne presude za zločin iz mržnje prema LGBT osobama, iako zakon postoji, kao i ljudi koji prijavljuju ovakve napade?

- Tu ima puno problema. Ponekad se na suđenjima desi da okrivljeni kaže sa nije znao da je to sto je izrekao krivično delo i onda mu se to uzme kao olakšavajuća okolnost. Ima puno sličnih situacija - kaže Stojanović.

On smatra i da ne postoji odluka države da se homofobičnom nasilju stane na put kroz prisutup koji će na nedvosmislen način staviti do znanja da to ne može.

- Moj je utisak da se i sudije plaše huligana i da pokušavaju da budu objektivni, što često ide na štetu žrtvama nasilja. Procesi traju predugo, a mi koji svedočimo izlažemo se ponovnoj viktimizaciji - objašnjava on i dodaje da, iako su u radu sa policijom napravljeni neki koraci, pravosuđe ostaje najveći problem.

Svakodnevica hiljada naših sugrađana obeležena je strahom da će ih neko napasti, pretući i pretiti im smrću jer mrzi sve što je drugačije: izgled, boju kože, s kim idu u vlastiti krevet. Vreme da država vlastite uvedene mere i zakone konačno i sprovodi odavno je prošlo, dok se broj žrtava sistemskog nečinjenja svakodnevno uvećava.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu