Šta treba da znate ako ćete noćas pratiti izbore u Americi

Ako ste među onih 93 odsto stanovnika Srbije koji kažu da bi glasali za Donalda Trampa da im je to dozvoljeno, sigurno vas ne brine što bi Amerika mogla da se pretvori u pseudofašističku državu koju vodi milijarder demagog. Ako ste muslimanske veroispovesti, iz bilo koje zemlje na svetu, mogli biste da se zabrinete da možda nećete moći da posetite Ameriku i to vrlo uskoro.

Cela halabuka oko današnjih predsedničkih izbora u Americi znači da će mnogo više ljudi u svetu ostati do kasno u noć - ili do rane zore - da bi saznali ko će pobediti. Ako ste među njima, evo nekoliko sati koje morate da znate.

Za razliku od izbora u drugim delovima sveta, Amerikanci poskakuju od sreće što mogu da objave koji je kandidat pobedio u kojoj državi, pa čak i ko će biti predsednik čak i pre nego što svi glasovi budu prebrojani. Dok se broje, javnost se obaveštava u realnom vremenu kako koji kandidat napreduje ili nazaduje, a njuz kanali "daju" određenu državu određenom kandidatu. Doduše, nekad u tome pogreše, kao što se desilo na izborima 2000. godine. Ponekad se desi da, na primer, Fox News saopšti da je jedan kandidat pobedio u nekoj državi, a CNN tvrdi da još uvek nije sve gotovo.

Tokom pretodna dva izborna ciklusa, gledaoci u Evropi su imali sreće. Obama je 2008. proglašen za pobednika u pet ujutru, ali se već negde posle ponoći činilo da je Mekejnov put ka Beloj kući gotov. Četiri godine kasnije, sve je takođe bilo gotovo pre svitanja, kada je bilo jasno da je Obama pobedio u Ohaju, iako je u isto vreme strateški analitičar republikanaca Karl Rouv za Fox News poricao ovaj rezultat, pa se sve razvlačilo do vremena kad možda već treba da krenete na posao ili u školu, sedam ujutru, kada je Romni konačno priznao poraz.

Ove godine možda nećemo imati toliko sreće. Prvo, zavisi od anketa kojima verujete, ali kandidati deluju bliže nego na prethodnih par izbora. Prema sajtu koji analizira javno mnjenjeFiveThirtyEight, Florida, Nevada i Severna Karolina pružaju iste šanse kandidatima, što znači da će morati da se prebroji više glasova ako rezultat bude tesan. Takođe, na sajtu se predviđa da postoji devet odsto šansi da će u bar jednoj državi morati ponovo da se prebrojavaju glasovi.

Drugo, iako TV mreže mogu da proglase pobednike čim urednici zaključe da imaju dovoljno informacija, izbori nisu gotovi dok kandidat koji je izgubio ne prizna poraz, a pobednik ne održi pobednički govor - a, kao što smo već čuli, Donald Tramp može da dovede ceo cirkus u pitanje:

TV mreže će već od ponoći početi da proglašavaju pobednika po državama, tako da ne bi bilo loše da navijete budilnike i odremate do ponoći.

Nemojte da se opredelite za neku od ozbijnih televizija, poput BBC-ja i drugih javnih servisa. Njihovo praćenje izbora je uvek staloženo, trezveno i pažljivo - upravo sve suprotno od onog što želite od američke izborne noći. Prebacite se na CNN, gde će sigurno smisliti nekog novog hologramskog Volfa Blicera u sumanutoj mešavini filma Minority Report i finala Superboula, sa puno histeričnih grafikona i skoro pa uspaničenim voditeljima.

Samo pogledajte ovo ludilo:

Pošto ste sigurno kompjuterski i internetski pismeni, proverite Showtime kanal, na kome će Stiven Kolber voditi ceo prenos. VICE News će biti prisutan na Jutjubu, a mi ćemo voditi live blog na VICE.com. Naš kanal Munchies je osmislio izbornu igru u opijanju da vam ne bude dosadno tokom noći, a Motherboard poziva sve one kojima su se smučili izbori da razmenjuju tvitove sa legendarnim autorima i najboljim poznavaocima tehnologije.

Pogledajte VICE News strim na Jutjubu:

Jedina dva prava kandidata znate ko su, ali za razliku od glasanja u drugim zemljama, ovde se ne radi samo o brojanju pojedinačnih glasova, ili koliko je ljudi glasalo za kog kandidata. Izbor predsednika nije obično takmičenje u popularnosti.

Umesto toga, u Americi se koristi takozvani sistem "izbornog koledža" po kome svaka država ima određeni broj glasova, jednak broju predstavnika u Kongresu, plus još dva. Tako, na primer, Kalifornija ima 55 izbornih glasova, a Montana samo tri. Ukupno postoji 538 izbornih glasova, tako da je kandidatu potrebno 270 da pobedi. No, ne radi se o proporcionalnom sistemu: ako Tramp, na primer, pobedi u Floridi 51 odsto prema 49 odsto, dobiće sve glasove sa Floride. U nekoliko država je sistem još složeniji, ali ne brinite o tome, ipak je ovo samo kratak vodič, a ne beleške za ispit.

Baš kao što u nekim izbornim sistemima postoje takozvana "sigurna poslanička mesta", za nekoliko država je potpuno sigurno ko će pobediti. Oklahoma, na primer, glasa za republikance na već deset prethodnih izbora. Zato su kandidati zaista zabrinuti samo oko takozvanih "swing states" , državama u kojima glasanje može da ode na obe strane, što znači da tokom izborne noći treba da obratite pažnju samo na dešavanja u njima.

Možda ste čuli priče o "putu do 270", ali to su samo različite kombinacije država u kojima kandidati treba da osvoje glasače da bi pobedili na izborima. Na primer, jedan of puteva do 270 glasova za Klinton znači da mora da pobedi u Floridi, kao i u svim državama gde se predviđa da će lako pobediti. Ali postoji i drugi put do 270 glasova čak i ako izgubi Floridu, ali pobedi u Nevadi, Severnoj Karolini, Nju Hempšajru i Pensilvaniji.

Puno je različitih teorija o tome u kojim državama različiti kandidati "moraju da pobede", baš kao što je i puno različitih puteva do Bele kuće. Većina se, ipak, slaže da je Florida, sa 29 izbornih glasova, država neophodna Trampu da bi pobedio. Ostale na koje treba obratiti pažnju su Pensilvanija, Mičiigen, Severna Karolina i Virdžinija, prelomne države koje nose značajan broj glasova. Očekuje se da će neke države, poput Arizone i Teksasa, glasati za Trampa, ali postoji i mala šansa da bi Klinton mogla da pobedi ako puno Hispanoamerikanaca izađe na glasanje. Ako se to desi, republikanci su potpuno sjebani.

Tu je i glasanje za Kongres, u kome će republikanci verovatno zadržati kontrolu, i Senat, mnogo moćniji dom za koji je rezultat neizvestan. Ako Tramp pobedi na izborima i republikanci zadrže kontrolu nad Senatom, desiće se, kažu, skoro pa nezapamćena situacija. Jer, Senatori mogu samo da lupaju pečate na Trampove nominacije za Vrhovni sud, a biće mu mnogo, mnogo lakše da radi šta god mu padne na pamet.

No, o tome ćemo misliti sutra.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu