Fotografije iz arhive Wu-Tang Clana

FYI.

This story is over 5 years old.

Fotografija

Fotografije iz arhive Wu-Tang Clana

Rad Edija Očera jedan je od najlepših fotografskih dokumenata koje je Wu ikada imao, uhvaćenih u trenutku kada je grupa bila na vrhuncu.

Sve fotografije su vlasništvo Edija Očera

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE France

1993. godine, Enter the Wu-Tang (36 Chambers) je ugledao svetlost dana. Negde u to vreme, i par sati pre njihovog prvog nastupa u UK, britanski fotograf Edi Očer se sastao sa Wu-Tang Clan-om. Tada je proveo par sati sa njima i bio je fasciniran, a zatim se skoro čitavu deceniju vraćao i fotografisao ovu grupu.

Edijev rad je jedan od najlepših fotografskih dokumenata koje jeWu ikada imao, uhvaćenih u trenutku kada je grupa bila na vrhuncu. Razgovarao sam sa njim o tome kako je došlo do svega toga.

Reklame

VICE: Gde i kada si počeo da fotografišeš Wu-Tang Clan?

Edi Očer: Redovno sam ih slikao tokom devedesetih, i ranih dvehiljaditih. Prve fotografije sam napravio 1993, možda 1994. To se događalo tokom njihove prve turneje u UK, ubrzo po objavljivanju albuma Enter the Wu-Tang (36 Chambers). Unapred sam kupio kartu, i čuo sam da će svaki od članova stići sopstvenim avionom. Otišao sam u sedište diskografske kuće RCA Records u Londonu, koji su se starali o izvođačima kuće Loud, i tamo sam bukvalno naleteo na njih.

Kul. I odmah im je bilo okej da ih slikaš?

- Ćaskao sam s njima i sprijateljili smo se, što je značilo da su mi dozvolili da uđem u njihov autobus za turneje i da odem s njima u Kentish Town Forum, da ih slikam tokom tonske probe. Stvar je u tome što uopšte nije bilo tonske probe – samo su stajali ispred, bacali kamanje na vozove u prolazu, pušili i kulirali. Ju-God je vežbao svoj stil tigra.

U svakom slučaju, uspeo sam da uslikam Wu, osim RZA i Ol Drtija. Mislim da Kapadona u to vreme nije bio njihov član, pa sam znao da moram da uhvatim devet emsijeva. Do kraja dana sam ih uslikao sedam. Kasnije te večeri, prisustvovao sam predivnom haosu tog prvog koncerta.

Kapadona

Na kraji si ipak slikao Ol Drti Bastarda.

- Da, ali to je bilo par godina kasnije – 1997. To je bilo u doba kada su objavili Forever, kada sam takođe ponovo slikao Method Man-a, U-God-a i njihovog producenta DJ Mathematics-a. Te nedelje su bili na naslovnoj strani londonskog Time out-a.Soni Takar, tadašnji Wu-ov menadžer proizvodnje, postarao se da album izbije na prvo mesto top liste – platio je pravim ljudima da urade ono što je potrebno, i oni su to i uradili. Nadao sam se da ću tada slikati i RZA, ali on se nije pojavio. I koliko god da je bilo sjajno, i dalje nisam mogao da kažem da sam slikao ceo Wu.

Reklame

Ali kasnije jesi.

- Da, upoznao sam se sa RZA 1998. godine, a Kapadonu četiri godine kasnije. Tako da mi je trebalo devet godina, od 1993. do 2002, da fotografišem deset emsija.

RZA kao Bobby Digital

Možeš li da mi ispričaš nešto više o fotografiji na kojoj je RZA obučen kao superheroj?

- RZA je na snimanje došao u ulozi. Ušetao je u prostoriju kao Bobi Digital. Da budem iskren, ja sam u to vreme bio veliki fan Kool Keith-a i mislio sam da je RZA previše imitirao Keith-ov alter-ego. Mislim da je imao sjajnu reakciju na Robija Analoga. U svakom slučaju, RZA je osmislio tu ličnost superheroja, samo uz pomoć kostima, i na taj način je proširio horizonte hip hopa. Želeo sam da proširim hip hop kulturu na umetničke prostore i knjige velikog formata.

Koliki je tvoj fanatizam za Wu-Tang?

- Ja sam muzički kolekcionar – naročito vinila. Oko polovine moje kolekcije čine savremena izdanja, a druga polovina su klasici. Devedesetih sam potpuno uronio u hip hop kulturu. Istog dana kada je objavljen Enter The Wu-Tang (36 Chambers), A Tribe Called Questsu objavili Midnight Marauders i, iako su se ta dva albuma poprilično razlikovala, bilo je interesantno koliko su Wubili uticajni. Zlatno doba hip hopa je zanimljivo, zato što su pokrivali toliko različitih vrsta muzike, sve pod jednom zastavom.

Method Man

Pričaj mi o ovoj slici Method Man-a, sa tim uvrnutim očnim kapkom.

- Method Man je uvek imao neki trik u rukavu. Tog dana je posebno prštao od ideja, i želeo je da mi pokaže novi trik. Razvio je to još više u spotu za Bring the Pain.

Reklame

S kim si se najbolje slagao?

- Method Man je najvelikodušniji. Čak i kada je loše raspoložen, njegova dobra narav isijava iz njega.Ol' Dirty je bio najduhovitiji, iako je njegov humor bio prožet tragedijom. Ghoust je takođe sjajan – mešavina ODB-a i Meth-a. Svi oni su neverovatni ljudi. Čak i kada ih se sada setim, deluju mi kao nekakvi bogovi.

Ol 'Dirty Bastard

Šta osećaš kada sada vidiš ove fotografije – skoro dve decenije kasnije?

- Kada ih sada pogledam, podsetim se šta mi je bila namera kada sam ih slikao, a to je bilo da nađem novi pravac u hip hop fotografiji. I sećam se političkih prilika u našem društvu; kako se na te ljude u nekim zajednicama gledalo kao na opasnost, a u drugima su bili heroji. To su ljudi čija je kreativnost, kao i ono što su radili iz razonode, bili kriminalizovani i demonizovani, ali su takođe inspirisali više narednih generacija.

Ove slike su izuzetno lepe, naročito kada uzmemo u obzir uobičajenu hip hop fotografiju. Šta si želeo da postigneš ovim fotografijama?

- U to vreme sam želeo samo jednu stvar – da napravim definitivnu grupnu fotografiju ultimativne hip hop supergrupe. To je bio izazov. Motalo mi se po glavi da pokušam da se ubacim i napravim fotografije za omot njihovog novog albuma. Želeo sam da napravim skladnu celinu koja bi na najbolji mogući način predstavljala grupu. Ne mogu a da ih ne posmatram u pomalo religioznom kontekstu, pa su se moje ideje za njih bili molitvenici, ikonografija, i njihova kanonizacija u okviru hip hopa. I posle 20 godina, vreme je pokazalo da je Wu-Tang večan.

Reklame

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

U-God

Raekwon

Inspectah Deck, Masta Killah i Method Man

Ghostface Killah, Divine

Printovi foto-sešna sa Wu-Tang Clan-om