​Zašto mamurluci bole mnogo više kad zađemo u dvadesete

Postojao je jedan period u mom tinejdžerskom dobu kad sam bila neuništiva. Mogla sam da plešem i pijem sve dok se klubovi ne zatvore, a potom odem pravo na čas od osam ujutro i da budem dobro. A onda sam postala starija i došli su mamurluci. Vremenom se ono što je započelo kao blaga glavobolja i mučnina razvilo u nešto mnogo, mnogo gore. Ovih dana se čak i posle relativno pitome noći osećam kao da me je neko pretukao loptom medicinkom.

Dakle, zašto su sa godinama mamurluci sve gori? Pre nego što pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje, važno je razumeti kako alkohol uopšte dovodi do mamurluka.

Alkohol ima mnogo različitih dejstava na naše telo i nekoliko njih igra značajnu ulogu u izazivanju mamurluka — iako mnogi od njih i dalje nisu do kraja shvaćeni. Pokazalo se da alkohol skuplja krvne sudove u mozgu i potiskuje ispuštanje antidiuretičkog hormona, što dovodi do pulsirajućih glavobolja i dehidracije. On takođe iritira tkivo želuca, što dovodi do mučnine, povraćanja i povećanja nivoa posrednika zapaljenja kao što su prostaglandin E2 i tromboksan B2. Radi se o hemijskim jedinjenjima poznatim po tome da izazivaju mučninu, proliv i glavobolje.

To objašnjava zašto se osećate kao da ćete umreti, ali alkoholtakođe smanjuje proizvodnju glutamina, prirodnog stimulansa, zbog čega se osećate tako umorno. Ali zašto se sve to pogoršava kako starimo?

Kao nekadašnju apotekarku, doprinosi mamurluku koji me najviše zanimaju nisu direktni uticaji alkohola, već kako ga telo razgrađuje. U procesu oslobađanja tela od alkohola, jetra prva razgrađuje alkohol u nešto što se zove acetaldehid. Tu prvi put upadamo u ozbiljnu nevolju, pošto je acetaldehid 10-30 puta toksičniji od alkohola i poznati karcinogen. Ako se konzumira samo mala količina alkohola, jetra brzo dalje razgrađuje acetaldehid u bezopasni acetat. Ali zato što telo svakog sata može da obradi samo ograničenu količinu acetaldehida, preterano konzumiranje alkohola dovodi do njegovog taloženja, što znači oštećenje ćelija i tkiva, i nastanka efekata koji se vezuju za mamurluk.

Teorija je — a ona uopšte nije dokazana — da kako starimo, naša jetra postaje manje efikasna: broj ćelija jetre se smanjuje, a proređuje se protok krvi u organe. To znači da kad pijemo alkohol, jetra brzo nataloži acetaldehid i napravi haos po čitavom telu.

Sa godinama se takođe smanjuje sposobnost tela da proizvodi antioksidante koji će izaći na kraj sa toksičnim dejstvom alkohola. U kombinaciji sa fenomenom imunosenescenije (postepeno slabljenje našeg imunog sistema kako starimo), to znači da naša tela više ne mogu da zaleče zapaljenje i štetu koju je napravio alkohol tako dobro kao nekad.

Kako starimo, i drugi faktori počinju da igraju sve veću ulogu. Stariji odrasli ljudi verovatno neće spavaju tako dobro kao ranije zbog smanjene proizvodnje hormona sna melatonina, a to može samo još više da se pojača unošenjem alkohola. Sastav tela se takođe menja kako starimo, što dovodi do smanjenja mišićne mase i ukupne količine vode u telu i povećanja taloženja masti. Manje je verovatno da će alkohol biti distribuiran u masti za razliku od mišića (kao što znate, ulje i voda se ne mešaju), što u kombinaciji sa smanjenom količinom vode u našim krvnim sudovima znači veću koncentraciju alkohola u krvi. I konačno, kako smo stariji, želja za neprekinutim terevenkama jenjava. To znači da kad popijemo, nismo više tako tolerantni kao pre.

Dakle, šta možemo da učinimo da bismo smanjili mamurluk? Godinama se već priča o mnogim takozvanim "lekovima", uključujući ovaj savet da se pije sok od kruške pre nego što se pređe na alkohol, koji stiže ni manje ni više nego od australijskog CSIRO, nacionalnog zdravstvenog tela za istraživanje. Nažalost, mnogi od tih lekova su ili u preliminarnim fazama istraživanja (kao gorepomenute kruške) ili su potpuna budalaština. Štaviše, Britanski medicinski žurnal je 2005. godine objavio sistematski pregled nasumičnih kontrolnih testova kojima se istraživalo da li od mnogih potencijalnih lekova za mamurluk (uključujući propanalol, tropisetron, tolfenaminsku kiselinu, fruktozu, glukozu, boražinu, artičoku, indijsku smokvu i preparate na bazi kvasca) ima neke koristi. Rezultat: ni od jednog jedinog.

Dakle, šta nakon svega ovoga da rade oni ne više tako mladi koji žele da se napiju? Za početak, nije loše ne piti na prazan stomak, konzumirati vodu između pića i pre odlaska na spavanje. Ali dok se ne otkrije neki pravi čudotvorni lek, jedini način da se potpuno zaustavi taj ubistveni mamurluk je prosto da se ne pije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu