Kakav je život u opkoljenom, ratom razorenom sirijskom gradu Alepu
ILUSTRACIJE: MOLLY CRABAPPLE

FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Kakav je život u opkoljenom, ratom razorenom sirijskom gradu Alepu

Napadi na civile su gnusni, ali dovode civile u vezu sa teroristima, a za mnoge takve akcije tako postaju opravdane.
1.3.16

"Dečak nije znao šta ga je snašlo. Znao je samo da je pošao u školu, a probudio se bez jedne noge. To je suviše sranja za jedno sedmogodišnje dete", izjavio je doktor Hamza Kateb (29) u govornoj pošti koju mi je poslao preko Fejsbuka. Doktor Kateb je direktor poljske bolnice sa 32 kreveta u Istočnom Alepu koji je pokrivao drugog lekara; u tom trenutku u smeni je bio 72 sata. U govornoj poruci njegov ljubazni glas povremeno je otkazivao od iscrpljenosti dok je opisivao nedavnu žrtvu ruskih vazdušnih napada. Preostalo mu je da radi još 20 sati.

Reklame

Kateb je deo jedne veoma retke grupe. Od početka rata, devedeset pet odsto doktora iz Alepa je otišlo, pobeglo ili završilo u pritvoru, tvrdi neprofitna organizacija Lekari za ljudska prava. I sam Kateb je bio žrtva progona: nakon što je učestvovao u demonstracijama protiv vlade, ispričao mi je, za njim je raspisana poternica i morao je da napusti svoju medicinsku praksu. Prema skorašnjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u vazdušnim napadima uništena je većina od ukupno 33 bolnica u Alepu, načinivši poljske bolnice kao što je Katebova poslednjim utočištima zdravstvene nege u delovima grada koje drže pobunjenici. Kateb, koji leči i hronična stanja i traumatske povrede, kaže da je, otkako su krenuli ruski vazdušni napadi, počeo da leči ozbiljne ranjenike u mnogo većim brojevima.

U januaru su ruski vazdušni napadi nagnali preko 30.000 Sirijaca u beg ka uglavnom zatvorenoj turskoj granici. Pod vedrim nebom, sa vrlo malo hrane ili potpuno bez nje, bez skloništa ili sanitarnih uslova, ove izbeglice žive u teškim okolnostima koje pokušavaju da ublaže razne grupe za pomoć. Međunarodni mediji s one strane granice redovno izveštavaju o njihovim nedaćama.

Ali uslovi u Alepu i okolnim seoskim predelima još su pogubniji.

Otkako su režim i njegove združene snage odsekli glavni put snabdevanja između Turske i Alepa, cene osnovnih namirnica skočile su u nebesa. "Sve rute snabdevanja hranom i gorivom su odsečene osim jednog nepristupačnog i veoma opasnog puta", kaže Amr Jagan, aktivista koji boravi u Dubaiju, pravnik poreklom iz Alepa koji služi kao veza lokalnim organizacijama za pomoć. "Cene su izuzetno skočile u nedostatku osnovnih životnih potrepština." Kad je započela ruska intervencija, organizacije za koje radi Jagan počele su da sakupljaju gorivo, drva za potpalu i osnovnu hranu. Ali nakon što je put odsečen, kazao je Jagan, postalo je veoma teško dopremiti bilo šta, od pelena preko ogreva do vozila koje koristi civilna zaštita grada. Trenutno je nestašica goriva, a po jednom taksisti kog sam intervjuisala preko prevodioca na Fejsbuku, cena dizela na koji radi većinu vozila i agregata se utrostručila.

Reklame

________________________________________________________________________

Pogledajte i dokumentarac: U bojnom polju: Al Nusra i Al Kaida u Siriji

________________________________________________________________________

Delimična blokada ide uz neprestano bombardovanje gradske infrastrukture — bombardovanje ne samo Alepa već i većeg dela Sirije pod kontrolom pobunjenika. Početkom meseca, posle vazdušnih napada na dve bolnice na severu Sirije, uključujući jednu koju ispomažu Lekari bez granica, ova organizacija saopštila je da napadi "mogu samo da se smatraju tendencioznim i da ih je verovatno izvela koalicija pod vođstvom sirijske vlade koja je uglavnom najaktivnija u tom regionu." U strahu od novih napada, Lekari bez granica sada odbijaju da sirijskoj vladi otkriju GPS koordinate svojih ustanova.

Bombe ne padaju samo na bolnice, već i na škole. Al Džazira je 11. januara javila da je 15 ljudi, od toga 12 dece, poginulo nakon što je ruski projektil pogodio školu u Ain Džari, petnaestak kilometara severno od Alepa. Ruski ratni avioni su 14. februara navodno bombardovali školu u Orem Al Kubri, mestu u ruralnoj okolini Alepa, ranivši petoro dece. Preko Fejsbuk mesendžera mi je Ismael Barakat, aktivista iz Alepa koji je video napad, rekao: "Krv dece bila je pomešana sa penkalama, mastilom, knjigama i papirima."

"Vlada stanje panike i psihološkog pritiska", izjavio je Amr Jagan, aktivista. "Zbog bombardovanja, naše škole rade sa velikim poteškoćama, a strah učenika od odlaska u školu ostavlja teške posledice po njihovo obrazovanje."

Reklame

Nove bombe padaju svakog dana na istočni deo Alepa, najstariji u kontinuitetu naseljeni grad na svetu, postepeno pretvarajući stambena naselja u groblja ruševina i prašine. Nedavno mi je pripadnik Alepove civilne zaštite (poznate i kao "Beli šlemovi") ispričao da se vazdušni napadi na grad izvode najmanje šest puta dnevno i da se uglavnom gađaju civilna i stambena naselja. Posle prvog talasa bombardovanja, rekao je on, avioni čekaju da se okupe ljudi koji izlaze na lice mesta da ukažu prvu pomoć, a zatim ponovo bombarduju. To je ozloglašena strategija po imenu "dvostruka overa" u kojoj je navodno stradao kanadski fotoreporter Ali Mustafa i koja je u decembru upotrebljena protiv bolnice Lekara bez granica u Homsu.

Opisujući izazove svog posla, jedan od ljudi koji je izašao na scenu da ukaže prvu pomoć prisetio se jutra kad su on i drugi pripadnici civilne zaštite gledali kako vladini helikopteri zuje poput insekata na nebu iznad Alepa. Jedan je ispustio eksplozivno bure na grupu civilnih vozila. Beli šlemovi su brzo pritrčali. "Video sam jezivu scenu dok sam pretraživao jedna kola, majka je pritiskala dete uz svoje grudi zbog jake eksplozije i iz straha. Oba tela bila su spaljena", kazao je on.

Upitani za žrtve vazdušnih napada, i sirijska i ruska vlada odgovaraju onako kao što to vlade uvek rade. Poriču da su ubijale civile. Prema njihovim tvrdnjama, njihove bombe ubijaju samo teroriste — a od 11. septembra muslimanski terorista je u međunarodnoj mašti postao đavo iz narodnog predanja, čije puko postojanje opravdava svako mučenje, vojnu agresiju ili zločin.

Reklame

Nakon što su ruski vazdušni napadi sredinom februara u bekstvo naterali na desetine hiljada Sirijaca, rusko Ministarstvo odbrane je tvitovalo: "Kod #Alepa, teroristi zbog komplikovane situacije evakuišu porodice na sever pokrajine, do turske granice." Viđeni kroz prizmu karnevalskog ogledala vojnog PR-a, čak su i žene i deca u bekstvu postali teroristi.

Napadi na civile su gnusni, ali dovode civile u vezu sa teroristima, a za mnoge takve akcije tako postaju opravdane. Nije ruska vlada jedina koja se upušta u takvu vrstu računice. U decembru je republikanski predsednički kandidat Ted Kruz za ISIS rekao: "Tepihovaćemo ih dok ne nestanu. Ne znam da li pesak svetli u mraku, ali saznaćemo." Ne želeći da ostane dužan, vodeći republikanski predsednički kandidat Donald Tramp izneo je ideju da se protiv terorista treba boriti "likvidacijom njihovih porodica". Ni Sjedinjene Države se ne libe da napadnu civilne infrastrukture u Siriji: u februaru je britanska Sirijska opservatorija za ljudska prava izvestila da je u vazdušnim napadima Sjedinjenih Država ubijeno 15 osoba kad je u gradu pod kontrolom ISIS-a blizu iračke granice pogođena pekara. A Sjedinjene Države ne štede nužno ni bolnice. U oktobru je američki avion sa teškim naoružanjem razorio bolnicu Lekara bez granica u Kunduzu, u Avganistanu, ubivši 30 članova osoblja i pacijenata.

U Siriji je u subotu u ponoć na snagu stupio ograničeni prekid vatre nakon pregovora između Sjedinjenih Država i Rusije. Sporazum, međutim, ne važi za napade na grupe koje se smatraju "teroristima", uključujući ISIS ili ogranak Al Kaide po imenu Front al Nusra.

Reklame

Zbog toga se mnoge pristalice opozicije prema "primirju" odnose sa gorkim skepticizmom. Upitan šta misli o svemu tome, aktivista Ismael Barakat je to nazvao "prljavom igrom koju igraju Amerikanci i Rusi kako bi ugušili revoluciju pod izgovorom borbe protiv terorizma".

U subotu su Beli šlemovi na Tviteru javili da je sve "veoma mirno" u poređenju sa prethodnih nekoliko godina, ali je širom zemlje bilo brojnih kršenja sporazuma, a Rusija je sa Turskom i pobunjenicima razmenila optužbe ko je odgovoran za koje napade.

Uprkos bombardovanju i potencijalnoj opsadi, oko 320.000 ljudi i dalje živi u Alepu. Neki su suviše stari, bolesni ili siromašni da bi se pridružili poplavi izbeglica. Drugi imaju razrađene poslove ili su podigli domove koje ne žele da napuste zarad neizvesnog života u Turskoj.

Drugi ostaju iz dubokog osećanja privrženosti. Šta god da se desi, doktor Hamza Kateb i njegove kolege neće ići nikuda.

"Mi nismo samo zdravstveni radnici; mi smo i aktivisti", rekao mi je on. "Ostaćemo ovde do samog kraja. Dok se ovaj režim u potpunosti ne okonča. Do kraja revolucije, kad svako ko je ubijao nevine ljude bude za to odgovarao. Oni moraju da završe na sudu."

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagramu