Ido i Roni, telavivski ‘Club Kids’

Bliski Istok verovatno spada u one delove sveta za koje ćete teško na prvu loptu pomisliti da neguje queer kulturu i ima plodnu i raznovrsnu dreg scenu. Iz logičnih razloga - u pitanju je poprilično tradicionalističko i konzervativno područje koje više od pola veka unazad potresaju ratovi i napeti konfikti. U nekim bliskoistočnim zemljama homoseksualnost je ilegalna, a u čak i onim u kojim nije, život za ljude drugačijih rodnih i seksualnih identiteta je daleko od slobodnog, bezbednog i bezbrižnog. Ali Tel Aviv, "gej prestonica sveta", predstavlja potpuni kontrast ortodoksnom i militantnom okruženju u koje je zaronjen. Već godinama unazad, sekularno srce Izraela čini nestvarni balon slobode za gej, trans i queer ljude.

Tel Aviv je i jedna od svetskih metropola sa masivnom koncentracijom startapova, inovacija i ljudi koji su sposobni da od onog malog i skromnog što imaju u rukama naprave fantastične stvari. Taj "uradi-sam", preduzetnički duh živi svuda, pa i na umetničkoj i queer sceni.

Poput Srbije, Izrael ima mnogo talentovanih kreativaca, ali jako malo i ograničeno tržište i prostor da se predstave, a kamo li da žive od onog što stvaraju. Zato noćni život u Tel Avivu, "gradu koji nikada ne spava", za mnoge služi kao alternativa i "prelepa platforma da prikažeš svoju umetnost, jer tu je potrebno nešto novo svake nedelje, svakog meseca, uvek postoji neki novi događaj", priča nam multitalentovani Ido Volfman, dizajner, fotograf, art direktor i plesač u grupi Eurofalsh. Pored nekolicine već etabliranih modnih dizajnera i fotografa, za mnoge mlade umetnike je jako teško da isplivaju u modnoj industriji, objašnjava on tokom našeg kratkog susreta uoči Prajda u Tel Avivu.

Ido je počeo karijeru svojom linijom žurki u Eviti, jednom od najstarijih i najpoznatijih queer klubova i LGBT centara u ovom gradu, gde se svake nedelje nastupaju različite dreg kraljice i održavaju se najrazličitije tematske večeri (Evrovizijska subota je recimo jedno od popularnijih). Upravo tu je i upoznao Ronija, još jednog izraelskog multitalenta, koji ga je naterao da uzme aparat u ruke kako bi se zajedno bavili umetnošću, modom i modnom fotografijom - na način na koji žele.

Roni Šokron je model i vizuelni umetnik - poznat i po svom modnom alter egu avangardne i androgene dreg umetnice pod imenom Nona Šalant.

Nona je nastala potpuno spontano i nonšalantno, baš kao i njeno ime, kada je Roni iz malog grada sa severa Izraela došao u Tel Aviv sa željom da se bavi modom. Nije imao pojma odakle i kako da počne. Noćni život i dreg umetnici koje je ubrzo upoznao otvorili su mu vrata za nove ideje i mogućnosti za izražavanje. Danas, Nona je jedan od rezidenata kluba Evita i važna figura u izraleskoj LGBT zajednici.

- Kada sam počeo da se bavim dregom, najpre sam imao ogromnu plavu periku i velike sise, ali sam ubrzo shvatio da to jednostavno nisam ja. Želeo sam da budem model, a modeli obično ne izgledaju tako - smeje se Roni i objašnjava da je pronašao novi put kroz avangardni i netipični stil umetnosti drega i povezao ga sa ljubavlju prema svetu mode.

Nona sebe opisuje kao "avant-drag", a ovu umetničku formu koristi za pomeranje granica rodnih identiteta, ali i kao način da podrži i promoviše LGBT zajednicu i njene vrednosti u svojoj zemlji.

Jedna od prvih produkcija koju su Roni i Ido zajedno napravili bila je izložba fetiš fotografija "Slave to the rythm" u klubu Evita, inspirisana Madoninom knjigom Sex, čuvenom "gej biblijom". Inspiracija za umetnički pravac, estetiku i filozofiju za Ida i Ronija došla je najpre iz filma Paris is burning i vouging scene u Njujurku, a zatim i iz fenomena Club Kids - koji su osamdesetih i devedesetih upravo noćni život i sumanute žurke koristili kao modnu pistu i sopstvenu umetničku galeriju.

- Roni i ja na neki način smatramo da smo telavivski Club Kids, jer radimo nešto novo, drugačije, dajemo moderniju intrepretaciju različitih tipova ljudi u noćnom životu kroz fotografiju, stajling i umetničku direkciju - objašnjava Ido.

Ido i Roni su počeli sa radom u malom stanu, gotovo bez ikakve tehnike i rasvete, a njihovu glavnu "opremu" na samom početku činila je samo jedna mala, obična Ikea lampa.

- Jako je uzbudljivo što smo od te male lampe došli do nečeg mnogo većeg, modernijeg, i to iz pozicije potpunih autsajdera - priča Ido.

Od stvaranja uz pomoć štapa i kanapa, Ido i Roni došli su do sveta ozbiljne, visoke mode. Da pomenemo neke: editorijal sa velikom plesnom trupom Batsheva u Tel Avivskom muzeju umetnosti, saradnju sa brendom Diesel, fotografije u časopisima kao što su Vogue i L'Officiel, vizuelni identitet za Ofera Nisima, čuvenog izraelskog didžeja i remiksera mnogih Madoninih pesama. Kao modela, Nonu možete videti na raznim modnim događajima, pa i na TLV Nedelji mode. Ido trenutno razvija i sopstvenu modnu liniju, a jedan od najvećih projekata u saradnji sa Ronijem je velika izložba "Piece of mind" u Holon muzeju dizajna.

Delić sa izložbe "Piece of mind"

- Za "Piece of mind" smo pozvali 14 izraelskih dizajnera nakita i odeće da za Nonu naprave ukrase za glavu, posebno za ovaj projekat. Zato izložba i nosi ovaj naziv. Radili smo sa njima od samih crteža, i na kraju smo dali svoju fotografski interpretaciju. Komadi su inspirisani su maskama iz Venecije, neki su napravljene od silikona, neki od neona, neki od papira, pleksiglasa… - objašnjava Ido i naglašava da većina dizajnera sa kojima su radili zapravo ne pravi ovakve ukrase, već su ih napravili posebno za ovu izložbu.

- Ukrasi za glavu su zapravo moj fetiš - što veći, to moj nos deluje manje - smeje se Nona.

Ido kaže da je za njih jako važno da rade sa izraleskim umetnicima iz različitih sfera, a njihov rad danas zasniva se na umrežavanju, podršci, međusobnoj saradnji i stvaranju nove umetničke platforme. Smatra da njegova zemlja ima mnogo talentovanih mladih ljudi, ali jednostavno nekada nemaju mogućnost da budu vidljivi.

Jedna od ključnih tačaka koja je dala vetar u leđa LGBT zajednici u Izraelu bio je trenutak kada je Dana International, izraelska trans pevačica na opšte iznenađenje pobedila na takmičenju za pesmu Evrovizije.

Za Ida i Ronija je vidljivost queer i LGBT zajednice užasno važna stvar, zbog čega i događaje poput Prajda posmatraju iz jedne vrlo jasne političke pozicije.

- Moramo da podsetimo državu zašto uopšte postoji Prajd. Odrastao sam malom gradu blizu Haife [koji je daleko manje liberalan]. Saznanje da postoji taj i takav događaj, pomoglo mi je da se osećam manje usamljeno - objašnjava Ido.

Iako je izraelsko društvo godinama unazad postalo jako otvoreno i prijateljski nastrojeno prema različitostima, Roni smatra da ih još uvek čeka dug put. Kroz modu, fotografiju i umetnost, ljudi poput njega i Ida iz svih krajva sveta rade nešto što može da inspiriše istinske promene, razumevanje i prihvatanje različitosti u svakom pogledu.

- Izvucite svoju umetnost iz ormana! - poručuje Roni.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu