Stvari koje pronađeš i saznaš kada ti je posao da čistiš kuće mrtvih ljudi

Nikada neću zaboraviti miris. To jedino mogu da opišem kao "miris kože". Stan je već danima bio pod sredstvom protiv buva. Na hiljade mrtvih muva je bilo na tepihu. Crna fleka koja je ličila na ljudsko telo je bila na sred dnevne sobe. To je mesto gde se Kolin raspadao tri meseca.

Pre otprilike godinu dana, radio sam privemeno za jednu agenciju koju je angažovala kompanija za renoviranje. Bila su hevi vremena i slaba zarada, ali sam bukvalno bio u fazonu daj šta daš.

Naravno, usluge renoviranja su tražila osiguravajuća društva da očiste kuće koje su bile oštećene u požaru ili od poplave. Stigneš kombijem, izbaciš neka sranja, očistiš, vratiš se u kombi i odeš. Ali tokom moje prve nedelje dogodilo se nešto drugo.

Vlasnik stana nas je iznajmio da očistimo mesto kako bi mogao da počne sa renoviranjem. Da iščupa podove, ponovo da ofarba sve. Sve što treba da se uradi je da se stan dovede u stanje da izgleda kao da u njemu nikada nije bio leš.

Naš posao bio je da prođemo kroz sve stvari Kolinovog doma i da odvojimo koje su stvari "sentimentalne" prirode, a koje treba da se bace.

Čitava kuća bila je baš onakva kakvu je Kolin ostavio pre nego što je pao mrtav u dnevnoj sobi. Održavana je u stanju "podnošljive prljavštine". Nikada nismo pronašli vozačku dozvolu, ali iz medicinskih papira smo saznali da je Kolin bio u sedamsedesetim godinama.

Stojeći u njegovoj dnevnoj sobi, već sam bio zbunjen time koliko je ovaj tip bio star. Imao je model svemirskog broda Enterprajz na ogrtaču, baš ispod omota video kasete sa dokumentarcem o drevnom Egiptu koja je visila na zidu. Onda, u kuhinji sam video "Sećanje na Vijetnam" magnete na frižiderim na kojima su bili devojke u bikinijima. Moj kolega Džejms i ja smo se onda premestili u spavaću sobu, i stvari su postale još čudnije.

Prekrivači na Kolinovom krevetu su bili pomereni na jednu stranu, a fioka na noćnom stočiću je bila otvorena. Na zidovima su bile uramljene slike žena, naslovne stranice Woman's Weekly. Očigledno mu se sviđala jedna žena posebno, videli smo je na nekoliko sika. Kolin je imao kraš.

Bio je još jedan ram koji je privukao Džejmsovu pažnju. Bio je veličine kreditne kartice, i stajao je u prvoj polici na noćnom stočiću. Bila je to slika iz porno magazina. Na slici je bio mladić sa kurcem drugog mladića u ustima. Kolin je izgleda bilo složena ličnost.

To je bio trenutak kada je moj legalni voajerizam postao gorko sladak. Realnost toga šta mi radimo me je poklopila. Džejms i ja smo bili u Kolinovom domu da ga izbrišemo iz postojanja. Čitav njegov život odlazio je u kantu za đubre.

Džejmsa je pozvala Kolinova ćerka sa kojom nije razgovarao i koju nije viđao, a onda smo saznali da ju je Kolin ostavio kada je bila beba. Džejms i ja smo pričali o tome kako je Kolin najverovatnije bio neka sranje osoba. Niko od familije nije bio u kontaktu sa njim decenijama.

Otišli smo u sobu iza gde su bile kutije sa video kasetama, i ostalom tehnologijom koja ne funkcioniše. Iz jedne kutije je virila plava perika. Džejms je otvorio kutiju. Unutra je bila najveća kolekcija porno snimaka koju sam ikada video. Svaka boja iz seksualnog spektra je bila tu. Gej, strejt, trans – štagod pomisliš. Tu su bili filmovi poređani i po rasi i težini tela. Na jednoj je pisao "zevanje" u naslovu.

Džejms se smejao. Ja sam se trudio da pronađem u svemu ovome smešnu stranu. Kolin je sada već postao neka jeziva osoba. To se događa čoveku koji je ostavljen potpuno sam, i kada nema ništa da radi. Džejms i ja smo odlučili da ćemo da bacimo sva ta sranja pre nego što stigne Kolinova ćerka.

Kolinova ćerka je došla u društvu starijih komšija. Sve što smo stavili sa strane stajalo je na Kolinovoj verandi. Njegov ratni sanduk, uniforme, dnevnici, i knjige. Odneli su neke dvd-ijeve, organizovali da neko dođe da uzme frižider kasnije tog dana. I to je bilo to.

Bez razmišljanja Džejms i ja smo uradili najbolje što smo mogli da odamo utisak saosećajnih organizatora sahrane, klimajući glavom i govoreći tiho. Niko nije imao puno toga da kaže, osim starijeg čoveka koga je dovela Koliova ćerka. On je baš želeo da baci pogled u kuću. Stari čudak je nastavljao o dokumentarcu, u kom se objašnjava da proces raspadanja počinje u prvih nekoliko dana, kako stomak eksplodira i tako dalje. Obožavao je to. Otišli su taksijem. Džejms i ja smo proslavili završeni posao uz cigaretu na verandi. Sve osim sentimentalnih stvari su bile u đubretu i kuća je bila ogoljena. Prošao sam kroz neke stare papire, koji su nekako iskočili iz kante, i video da su rukom pisana pisma. Bila su srceparajuća.

Zajednička tema im je bila "Ljubav je laž". Kolin je pisao o prevari ljubavi i života. Ponovo sam se setio pornografije i zagubljene seksualne energije. Shvatio sam nakon što sam pročitao Kolinove najdublje misli da je on bio u kompletnoj svađi sa samim sobom. Kolinovo pisanje je bilo brutalno iskreno, negirao je ljubav.

Nikada neću upoznati Kolina. Čak i da sam ikada to želeo, u jednom danu, čitav život usamljenog starog čoveka bio je uništen pred mojim očima. Pretpostavljam da ga Džejms i ja znamo mnogo bolje od nekih u njegovom životu. To veče sam popio pivo i žalio tog starca samo u slučaju da niko drugi nije. To je bila ispravna stvar.

Pogledajte još Majklovih ilustracija na Tumblr