Koliko je loše ako povraćaš na silu posle celovečernjeg pijančenja?

Ah, prijatelji. Oni su kao porodica, samo više kul. Potpuno prilagodljivi. Ako padneš, jedan od njih će ti se naći da ti pomogne da ustaneš. Ali koliko god da prijatelji mogu da budu sjajni, takođe prave i velike gluposti. Stvari koje ti pomere pamet. Na primer, ponekad deluje ludo što se uopšte družiš sa ljudima koji donose toliko kretenske odluke. Stvari koje bi, kada bi se to pročulo, bile ponižavajuće za svakoga ko ima makar i trunku samopoštovanja. Srećom po njih, imaju vas da umesto njih postavljate najdublja, najmračnija pitanja. A srećom po vas, pokrenuli smo ovu kolumnu da bismo odgovorili na ova najsramotnija pitanja.

Scenario: Tvoja prijateljica je veče započela prilično nevino, sa vinom uz večeru, onda je posle u baru prešla na pivo, praćeno sa nekoliko čašica žestine i par koktela, sve dok vremenski tok večeri nije postao malo zamagljen. Sada je kod kuće, stomak joj je pun tečnosti, muka joj je i vrti joj se u glavi. Kune se da će se osećati bolje ako povraća na silu, pa zabada sebi prst u grlo i iz stomaka izbacuje sve što je u njemu ostalo posle večeri loših odluka. Ovo je njena strategija posle večeri pijančenja; ona tvrdi da joj to pomaže da otkloni mučninu, da se otrezni, i da sprečava ubitačni sutrašnji mamurluk.

Najgore što može da se dogodi: Dobrovoljno povraćanje je drugačije od prirodne reakcije organizma, kada ga previše pića tera na povraćanje. Alkohol je toksin – i kada ga u organizmu ima previše, on želi da ga se otarasi po kratkom postupku. Iako to u tom trenutku nije prijatno (kao što nije prijatno ni tvom sirotom komšiji čije žbunje si opoganio), to je normalna reakcija tela, koju smo svi iskusili bar nekoliko puta u životu.

Problem nastaje kada ljudima povraćanje na silu postane redovna navika, naročito posle nekoliko napitaka za odrasle previše. Čak i par put mesečno može da bude loša vest za tvoj probavni trakt. „Povraćaš mešavinu alkohola koji si konzumirao, želudačne kiseline, kao i ostataka hrane koju si delimično svario, ili čitavih komadića hrane“, kaže Bendžamin H. Levi, gastroenterolog u bolnicama Maunt Sajnaj i Holi Kros u Čikagu. „Kada povraćaš, sve to mora da prođe kroz jednjak, i dolazi do njegove iritacije i upale, zato što se želudačna kiselina vraća kroz njega. Nešto od nje može i da se zadrži, ako je pomešana s hranom“.

Povraćanje na silu je takođe potencijalno opasnije nego prirodno, zato što aktivno pokušavaš da povraćaš što više možeš, što jednjak stavlja pod još veći pritisak. Često ili obilno povraćanje može da dovede do naprslina jednjaka, pod nazivom Melori-Vajsov sindrom, kada se povraća krv.
Neprekidno izlaganje jednjaka želudačnoj kiselini i alkoholu takođe pospešuje ezofagitis (upalu jednjaka) i može da izazove trajne promene. Biva još gore: hronični ezofagitis uvećava rizik od pojave raka jednjaka, iako je malo nategnuto da ćeš dobiti rak jednjaka ako par puta mesečno povraćaš na silu. Takođe postoji rizik i od aspiracije u plućima, kada delimično svarena hrana završi u respiratornom sistemu.

„Bilo da je na silu ili je prirodno povraćanje, opasnost da alkohol, želudačna kiselina ili ostaci hrane završe u plućima je velika“, objašnjava Levi. Ovo može da dovede do upale pluća ili, u najgorem scenariju, asfiksije.

Šta će se najverovatnije dogoditi: Pored ezofagitisa, za koji Levi kaže da je normalna propratna pojava čestog povraćanja, povraćanje alkohola i želudačne kiseline takođe može da dovede do gorušice. To je poslednja stvar sa kojom želiš da imaš posla, kada ti je već muka i vrti ti se u glavi. Takođe može da dođe i do gastroezofagusne refluksne bolesti (GERB), kada sadržaj želuca procuri nazad u jednjak i izaziva iritaciju. Redovno povraćanje takođe pravi haos i sa zubima. Sva za želudačna kiselina koja ti završi u ustima može da istanji zubnu gleđ i dovede do osetljivosti zuba, karijesa i do gingivitisa. Problemi sa zubima su česti kod pacijenata koji boluju od bulimije; studija iz 2014. otkriva da su kod pacijenata koji povraćaju na silu šanse da dođe do erozije zuba veće gotovo 20 posto nego kod onih koji to ne čine.

Dakle, da li vredi to činiti?: Iako ćeš možda osetiti privremeno olakšanje zbog toga što si ispraznio stomak, alkohol koji si tokom večeri konzumirao je i dalje u tvom organizmu. Naravno, cirka koju si izbacio još nije bila apsorbovana, ali bacanje pegle ti neće mnogo pomoći da se otrezniš. Na kraju ćeš se verovatno osećati gore, zahvaljujući gorušici i GERB-u.

Levi kaže da rizici koji nastaju kada povraćaš na silu, naročito posle noći opijanja i u redovnim intervalima, jednostavno nisu vredni toga. „Ne preporučujem povraćanje na silu kao lek protiv mamurluka, zbog rizika od udisanja alkohola, uvećanog nivoa želudačne kiseline, i potencijala da delimično svarena hrana završi u plućima“, kaže Levi. „Povraćanje takođe predstavlja rizik od pojave naprslina jednjaka“.

Ako tvoja prijateljica refleksno povraća kada previše popije, povuci je za glavu i pusti da njeno telo obavi svoje. Posle toga se postaraj za to da spava postrance, da se ne bi ugušila, preporučuje Levi, a ako primetiš znake trovanja alkoholom, kao što su povraćanje, zbunjenost, grčevi, usporeno disanje i nesvestica, smesta potraži stručnu medicinsku pomoć.

Naravno, prva linija odbrane je da u startu ne piješ previše – pijančenje sa sobom nosi svoj splet komplikacija, od trovanja alkoholom do alkoholičarskog hepatitisa. Ali ako tvojoj prijateljici nije dobro posle koje čašice previše, bolje bi joj bilo da pije dosta vode ili energetskih napitaka, da ode na spavanje, i da sutradan ode u teretanu.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE US.