Kompanije prave pića sa niskim procentom alkohola da se milenijalsi ne bi više blamirali

Prvobitno objavljeno na Munchies.

Ako vam se ovih dana na Instagramu pojavljuje sve više mutnih, šarenih fotografija visokog kontrasta, možda ste se zapitali da li su to neki vaši prijatelj odbacio svoj iPhone X i latio se one male žuto-crne kamere za jednokratnu upotrebu kojom ste se fotkali i Smirnof votkali sa drugaricama u srednjoj školi. U stvari, ova pojava je posledica aplikacije po imenu Huji koja simulira taj čuveni nostalgični efekat loše zamračenog plastičnog sočiva i filma od 35mm. Ko jebe genijalce koji su decenijama radili na tome da u vaš džepni kompjuter ugrade vrhunsku kameru od jedanaest megapiksela; šta je moderna tehnologija u poređenju sa plastičnim Kodakom za bacanje. Ništa bolje nego da se oždereš sa društvom pa posle okačiš gomilu blentavih selfija.

Ali na stranu ovaj žal za analognim danima, kamera za jednokratnu upotrebu zaista ima jednu prednost u odnosu na Huji i slične novotarije: bar vaš film neće razvijati ni gledati niko drugi. Danas upravo laka distribucija snimaka – posebno onih ne baš laskavih – motiviše mlade ljude da se klone alkohola, pokazuju rezultati novo istraživanja.

Tekst u Blumbergu se prošle nedelje bavio većom popularnošću slabašnih piva među mladim Australijancima. Prošlog meseca, AB InBev je izdao nisko-alkoholnu verziju Korone za australijsko tržište. Sve je veća potražnja za pićem koje omogućava socijalizaciju ali ne izaziva prebrzo i preteško opijanje.

Zašto bi iko ikad bio slabo pivo, možda se pitate. Analiza stanja na globalnom tržištu žestokih pića sugeriše da je uzrok Instagram, a ne visoka cena pravog alkohola.

Džoni Forsajt, analitičar iz Mintel Group Ltd., kaže za Blumberg da prosto rečeno, ljudi stvarno ne vole kad ih prijatelji pijane uslikaju i podele po Fejsbuku ili Instagramu. Ako se teturate polusvesni na nekoj kućnoj žurci, dobre su šanse da će vas neko iz društva ovekovečiti. Ova zastrašujuća mogućnost brine samosvesne mlade pijandure.

„Oni hranu i piće, a posebno alkohol, povezuju sa svojim javnom imidžom“, kaže Forsajt na temu mladih konzumera. „Uticaj tehnologije ne sme se zanemariti.“

U Australiji, popularnost piva opada već prethodnih par decenija. U istom periodu, alkohol se u SAD sve više pije, ali mladi Amerikanci su takođe nesigurni povodom pića i društvenih mreža. Nedavno je objavljeno da Ketel One izbacuje na tržište novu votku sa niskim sadržajem alkohola jer je to ono što žele milenijalsi – eto najzad te reči – među kojima se vodi računa o zdravlju i imidžu.

Dr Pamela Ratlidž iz Centra za medijsku psihologiju Irvin & Filding Univerziteta Kalifornija kaže za MUNCHIES da na ovom planu postoje dve glavne brige: mogućnost da vas pijane neko drugi slika i okači na internet, odnosno mogućnost da se pijane same slikate i okačite na internet, ili eventualno pijano pošaljete SMS bivšem dečku.

„Pre doba društvenih mreža, nije bilo vizuelne dokumentacije ove vrste gafova – mogle su samo da se šire glasine, ali posledice bi bile mnogo manje,“ objašnjava Dr Ratlidž. „Danas društvene mreže višestruko povećavaju doživljaj odgovornosti za sopstveno ponašanje. Ljudi se trude da kontrolišu onlajn prisustvo svog lika jer je za njih ono sasvim opipljivo. Ako im se desi nešto čega se stide, očekuju da bi tragovi tog događaja mogli večno da ih prate.“

Ovo naravno ne znači da više ne želimo da se zabavljamo. Pijanke su i dalje duboko utemeljen deo našeg društvenog života, neraskidivo povezane sa konceptom „provoda“. Zato se nadamo da će nam slaba piva uspešno ublažiti inhibicije, ali ne do te mere da se u sred noći mamurni budimo i jurimo na Instagram da obrišemo snimke nepametno okačene pre samo par sati.

„Mladi koji koriste društvene mreže prinuđeni su da vode računa o utisku koji ostavljaju na druge ljude – od prijatelja i članova porodice pa sve do potencijalnih poslodavaca“, kaže Erin Fogel, postdoktorant sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku. Ona ne smatra da je ova nova pojava negativan razvoj; nije štetno ako se mlada osoba ne obeznani od alkohola baš svakog vikenda, makar je na to motivisao strah od potencijalnog poniženja. Ali sve je relativno. „Ova svest mogla bi da ih usmeri ka zdravijim životnim izborima, ali mene u isto vreme brine ta ideja da mladi konstantno žive pod mikroskopom.“

Da li je piće sa niskom procentom alkohola odgovor na novonastalu dilemu – kako se zabavljati uprkos konstantnoj strepnji od onlajn blama? Svakako je jedna o novih opcija u putu ka ravnoteži. Druge opcije za sada baš i ne vidimo.

„Bilo da je empirijski dokazano ili ne, [potražnja za slabijim pićem] odražava potrošačku potrebu da piju bez opijanja. Javno poniženje je rizik koji mladi ljudi danas osećaju snažnije do bilo kakvih ideja o zdravstvenom stanju na duge staze“, kaže Dr. Ratlidž. „Mladi su biološki skloni niskim procenama rizika, na primer kad je u pitanju vožnja u pojanom stanju. Sa druge strane, društveni rizik vrlo visoko cene zbog svesti o brzom i efikasnom širenju podataka preko interneta. Posledice takvih rizika su prisutne u sadašnjosti, a ne tek potencijalno u budućnosti.“

„Mladi ljudi negde u toku razvoja razviju interesovanje za javnu percepciju sopstvenog lika i dela, pa se stoga trude da izbegnu neželjene društvene posledice određenog ponašanja.“

Dakle, ko zna da se zabavlja, taj će da pije pivo forme radi a ne da bi ga zaista uhvatilo. A kad ga bude stvarno radilo ono što je uzeo, bolje da se lati jednokratne kamere umesto telefona. Samo nemoj da ima blic, molim te.