Pisao sam prošle nedelje kako je Zoran Mirković, makar kratkoročno, uspeo da izgura Partizan iz apatije u koju je upao tokom mandata Miroslava Đukića. Primetno je bilo da Partizan više “zapinje” u beogradskom meču sa Turcima, da je agresivniji i da više ide na loptu. Rezultat sa JNA nije bio povoljan, ali ni užasan – trebalo je zapeti još više. A to se na “Vodafon Parku” nije desilo.
Od samog starta, nije delovalo da će Partizan igrati ozbiljniju ulogu na ovoj utakmici. Istanbulski crno-beli, ponovo bez Lensa, Babela i Negreda, su kao na treningu prvo “zakucali” Partizan na svoju polovinu, a onda ih natenane glockali i na kraju prisilili na kapitulaciju.
Videos by VICE
Sve je bilo rešeno u finišu prvog poluvremena. Prvi gol pao je nakon doslovno anti-intervencije – Kvarežma je poslao jednu dubinsku, a Pepe se prošetao do peterca i glavom matirao Stojkovića – sam ne kao duh, već kao ukleti zamak prepun duhova. Letargična reakcija Partizanovih defanzivaca definitivno je veća briga za Mirkovića nego sam rezultat koji je upisan u ovoj utakmici.
Ništa “pametniji” Partizanovi igrači nisu bili ni kod drugog gola, kada su Larin i Ozjakup lepo iskombinovali a turski reprezentativac snažnim šutem povisio na 2-0. U drugom poluvremenu sve je bilo rutina, Pepe je pogodio još jednom tek da “dobiberi”, i to je otprilike bilo to.
Mirković je pokušao malo da animira svoju ekipu uvođenjem Nikolića, Enakea i Sume nakon odmora, međutim sve što je dobio bilo je nekoliko polušansi i jedna stativa Danila Pantića. Popelo se tada malo i zalaganje, mada neki generalni utisak je ipak da je Bešiktaš fudbalski mnogo kvalitetnija ekipa od Partizana i da rezultat uopšte nije toliko nerealan.
Crno-beli, tj. ovi beogradski, nisu uspeli da obezbede i svoju jedanaestu evropsku jesen, ali u ovom momentu možda to i nije toliko bitno. Ako smo išta naučili iz ovih prvih mesec dana mlade sezone, to je da će Partizan imati muke i u domaćem prvenstvu, a kamoli u Evropi. Evropska kampanja bila bi definitivno finansijski blagodetna, ali bi sportski malo opteretila ovaj kadar koji nije dovoljno dobar za te bitke.
Tu je, onda, i pitanje trenera. Mirković je početnik, i ne treba ga preopteretiti baš svime. Videlo se u prvenstvu protiv Mačve da će mu trebati neko vreme da on pohvata konce samostalnog trenerskog posla, i izvuče najbolje iz svojih igrača. A kako dotični nisu neka vrhunska klasa, utoliko će posla biti i više.
Partizan nije bez šansi u borbi za domaće trofeje, ali se za sada ipak uz svo poštovanje mora nazvati blagim autsajderom. To što je klub trenutno u nekoj formi tranzicije samo može da odmogne na kratke staze. Tek negde u januaru imaćemo jasniju viziju da li su ovi igrači dovoljno dobri i da li je Mirković trener na kojeg se u budućnosti može računati. A uzimati ovaj dvomeč sa Bešiktašom kao reper bilo bi verovatno malo prestrogo.
