Odlučni asistenti i njihovi dominantni šefovi; zapanjena devojka i njegova ludo bogata porodica; esencijalna devojka iz komšiluka i njena ljubavna pisma. Od filma “Svim momcima koje sam ranije volela” do filmova “Dogovori to” i “Ludi bogati Azijci”, 2018. godina je izdvojena za povratak doba romantične komedije. Ali pored scena od kojih ti je toplo oko srca i priča koje teže romantici, jedno pitanje se stalno postavlja: gde su svi ti debeli likovi?
Televizija i film imaju duboko ukorenjen problem kada je reč o predstavljanju različitih telesnih tipova. Uprkos statistici koja pokazuje da je 39,8 posto odraslih gojazno, a još 32,3 procenata debelo, dve trećine Amerikanaca jedva da je predstavljeno na ekranu. U serijama koje imaju jedan do dvoje krupnih likova, njihove priče se uglavnom vrte oko nezadovoljstva svojom težinom i problema sa telesnim izgledom. U drugim slučajevima, glumci i glumice kao što je Rebel Vilson u Pitch Perfect predstavljeni su kao genijalci za komediju, učvršćujući prastaru tvrdnju da je jedina funkcija debelih glumaca da izazivaju smeh. Likovi kao što je “Debela Ejmi” baziraju se na vicevima na temu sramote zbog debljine, bez mogućnosti da pobegnu iz svojih tela, i imaju priče koje se vrte oko sadržaja, a ne veličine. U poslednje vreme, Vilsonova je zapravo izazvala kontroverzu, koliko prošle nedelje, iznevši tvrdnju da će biti “prva krupnija devojka ikada koja će biti zvezda jedne romantične komedije”, u Nije li to romantično, time zanemarivši obojene glumice kao što su Kvin Latifa i Mo Nik, koje su obe u prošlosti bile zvezde romantičnih komedija, kao i belu glumicu Riki Lejk.
Videos by VICE
Uzmimo za primer dve serije koje su imale premijeru ovog leta: Netfliksovu Nezasitu i AMC-ovu Zemlju dijeta. Dok je ova potonja korak unapred u predstavljanju krupnijih ljudi, i bavi se pitanjima kao što su bodi šejming i hiperseksualizacija, premisa ove prve je fokusirana na debelu tinejdžerku koja smrša i želi da se osveti svima koji su se ogrešili o nju. Nezasita je bila masakrirana i etiketirana kao loš pokušaj satire bez imalo sluha, i kritičari su joj dali bednih 10 procenata na Rotten Tomatoes.
U poređenju sa time, Zemlja dijeta je hvaljena zbog svog naprednog opisa veličine, i od kritičara je dobila pozitivan rejting od 82 procenta.
Ali ipak, ništa od toga izgleda nije bitno, uključujući i peticiju na Change.org za ukidanje Nezasite, kojom je prikupljeno preko 235 potpisa. Kada je reč o gledanosti, Nezasita je bila uspešna, a Zemlja dijeta je propala. U kontrastu sa lošim kritikama, gledaoci su počastili Nezasitu sa 84 procenta. Netfliks je brzo ugovorio i drugu sezonu, dok je AMC odlučio da završi sa Zemljom dijeta.
Uprkos činjenici da su opisi kao oni u Nezasitoj problematični, na kraju ih publika više voli.
“Naša čitava kultura od debljine želi da napravi patologiju”, kaže Džanel Hobson, profesorka ženskih, rodnih i seksualnih studija na Univerzitetu u Olbaniju, SUNY, i autorka knjige Telo kao dokaz: posredovanje u rasi, globalizacija roda. “Čak će i čitava medicinska industrija reći da moraš da smršaš da bi bio zdrav, pa će biti teže prihvatiti krupnoću i debljinu kao nešto što je zdravo, što je prirodno i normalno.”
Kao što Hobson objaašnjava, društvo pokazuje netrpeljivost, ne samo prema krupnijim pojedincima, već i prema tome da im se daje podrška. Ona nalazi da mediji pokušavaju da “disciplinuju telo”, i regulišu ono čemu treba težiti. “U zapadnjačkoj kulturi, i dalje guramo ideju da je mršavo telo nekako bolje telo, idealno telo, telo koje pod određenim režimom možeš da kontrolišeš, zato što debljina nekako predstavlja gubitak kontrole”, kaže ona. “Mršavost je na neki način kao ona puritanska ideja da treba naporno raditi i izbegavati iskušenja, kao što je hrana.”
A izgleda da su samo oni koji naporno rade vredni ljubavi, što je predstava koja je debelim ljudima isuviše dobro poznata. Dok odrastaju, krupnijoj deci se govori da ljubav i sreća dolaza nakon što smršaš. Porodica, prijatelji i mediji ovo pakuju kao “poruku ohrabrenja” da smršaju i budu zdrava. Ali ta uobičajena fraza je jedna od onih najotrovnijih. Ona usađuje mržnju prema sebi i omalovažavanje samog sebe koji čine da se debeli ljudi konstantno osećaju ništavno.
Postoje izuzeci koji ovu normu dovode u pitanje, od kojih je jedan od najistaknutijih Krisi Mek u Ovo smo mi. Ali ipak, lik Mekove, iako mu je data ljubavna priča, je zarobljen u svetu debljine, i ne može da savlada prepreku sumnje u sebe i da živi životom puna samopouzdanja. I dok Hobson primećuje da je ovo ipak korak u dobrom pravcu, ona ističe da je potrebno učiniti mnogo više, i kaže, “Izazov bi bio: mogu li da zamisle scenu seksa sa Mek? U kojoj je ona odozgo? I da muškarac nije zaplašen?”
Postaviti debelu ženu u tako dominantan položaj značilo bi odbaciti stereotipnu rodnu ravnotežu na koju smo navikli. “U tipičnoj romantičnoj komediji, devojka je super mršava, za šta ja mislim da ima veze sa time da se održi rodna ravnoteža, u kojoj je muškarac uvek jači i veći u odnosu na ženu koja treba da bude vitka i mršava, što ima konotaciju slabijeg pola”, kaže Hobson.
Kada pogledamo svaku romantičnu komediju iz ove godine, ovo deluje tačno. Zaplet Sijera Berdžis je gubitnica, na primer, drži se problematične premise da se popularni, isklesani mladić, koga igra Noa Senineo, nikada ne bi zabavljao sa krupnom Sijerom Berrdžis, koju igra Šenon Perser, osim ako ga na prevaru ne navedu na to. Izmeniti tu dinamiku tako što bi se povećala veličina jednog partnera u vezi bi bilo rušenje bliskog nam idioma obaranja žene s nogu. Izgleda da je, po mnogima, nemoguće da mršaviji muškarac obori krupniju ženu s nogu.
Postoji šačica primera u prošlosti u kojima je ova dinamika poziitivno prikazana, od kojih je najpopularniji film iz 1988, Lak za kosu, kao i njegov rimejk iz 2007. U oba ova filma, snažnu, samopouzdanu debelu ženu, koju igra Lejk, voli mršav, konvencionalno privlačan muškarac koji njenu težinu nikada ne vidi kao problem. Ovaj film je bio veliki korak napred za zajednicu krupnijih, kao i za mlade krupnije devojke, i ostaje neverovatno popularan i dan-danas, što je jasan pokazatelj da kada Holivud tačno prikaže romansu bucmastih, efekti tih revolucionarnih scena su dugotrajni.
Bilo bi budalasto insistirati na tome da Holivud nije počeo da preduzima sitne korake u ispravnom pravcu, čak i kada je angažovanje krupnijih glumaca samo pokušaj da se zadovolje kritičniji gledaoci. Ali činjenica da se u 2018. još nije pojavila istinski sjajna romantična komedija sa krupnijim ljudima neverovatno je indikativna za to u kakvom svetu živimo. Vreme je da se percepcija društva o debljini dovoljno promeni da debela žena može da se zaljubi u mršavog muškarca, debelog muškarca, ili u bilo koga, bilo kakve građe, bez premišljanja. Ono što nam je strašno potrebno je sjajna romantična komedija sa krupnijim ljudima, koja će jednom za svagda pokazati da život ne počinje tek nakon što smršaš. Svi mogu da nađu ljubav i sreću.
Pratite Đanluku Ruso na Tviteru.