Kreativno tumačenje brojki: Ksenofobija Dveri u pokušaju

Nedavno sam prisustvovala – nisam prisluškivala, bila sam nema učesnica razgovora – tipičnom industrijskom tračeraju, samo ovog puta onom ekspertskom, recimo. Troje poznanika sa dugim iskustvom u marketingu ocenjivalo je razvoj i usavršavanje javnog nastupa srpskih političara od poslednjih izbora naovamo. I nekako su jednoglasno, mada ne preterano zadovoljno, zaključili da je lider pokreta Dveri Boško Obradović neko ko je najviše radio na sebi i ideji koju predstavlja. Od skoro pa apsurdnog upristojavanja modnog stila do vrhunski usavršenog razdeljka, Obradović je, zaključuju oni, napredovao ihahaj.

Nisu išli u dalju analizu i pokušaje predviđanja efekata ovog projekta Obradović 2.0, ali su me inspirisali da se zamislim nad temom i uložim vreme u procenjivanje tačnosti njihovog zaključka. Nisam išla mnogo daleko, tri ili četiri godine unazad, u zavisnosti od strpljenja i teme. Napredak jeste primetan ako se gleda sa pozicije te industrije prodaje magle i njene najbolje drugarice, industrije politike. Obradović je jasniji, glumački dramatičniji, uredniji a opušteniji. I očigledne su lekcije spinovanja, ume da ga preokrene vođa Dveri, skoro pa da mu i poveruješ nešto.

Videos by VICE

Ali put do vrha je naporan, ponekad deluje i kao Sizifov. Pred Obradovićem je još mnogo časova, pokazuje najnoviji informativni Tviter video Dveri. Ovog puta, posvećen temi bliskoj srcu mnogim ksenofobima, izbeglicofobima i ekstremistima svih fela: tim migrantima.

I nekoliko faulova. Prvi, i manje bitan, vremenski. Ili što bi danas rekli gorepomenuti marketingaši, loš tajming. Dveri su postavile video u kome Obradović, u maniru zaštitnika eugeničke čistoće domovine, saopštava da se “mi” – da li mi u Srbiji, ili mi kao čovečanstvo, nebitno – “suočavamo sa jednim ozbiljnim dokumentom” da zloglasni EU i Brisel – gledalac da nauči da su EU i Brisel dva negativca, a ne jedan – “da jednog dana od Srbije naprave najveći azilantski centar u Evropi!” Sve sa znakom uzvika, nekoliko puta, i nekoliko slovnih grešaka.

Ali video je postavljen u trenutku dominacije nekih drugih tema, i zastrašivanje rasizmom nije naišlo na širu reakciju. A tome je i doprineo i drugi kiks, mnogo ozbiljniji, i siguran pad na ispitu umetnosti spinovanja informacija. “Lažne vesti” za početnike.

“Ozbiljan” dokument koji pominje Obradović izveštaj je ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića kao odgovor dat 20. oktobra na poslaničko pitanje Dveri, nagađam, o broju izbeglica ili migranata, u Srbiji. Tajming, ovog puta, ne pominjem.

Dakle, Obradović kreće u akciju raskrinkavanja namera “nekog da trajno ovde naseli migrante u praznim srpskim selima i na srpskoj teritoriji”. Dramatično, upozoravajuće, samo su još fanfare falile. Brojevi slede, Obradović je naučio da je važno da je broj veliki, tačnost je nevažna. Tako je 618,412 postalo 620 hiljada. To što se radi o ljudima, njih 2,588, Obradoviću nije bitno, to su migranti koji će zaposesti prazna srpska sela na srpskoj teritoriji. Neprijatelji, ljudi koji će ugroziti vrednosti koje Dveri zastupa, ako ne i nešto mnogo gore od toga. Tipična retorika Dveri.

Još tipičnije, tačan podatak koji je izmanipulisan, svesno, u neistinu. Jer na dokumentu jasno piše da je za sve ove godine trajanja migrantske krize, od 2011, broj ljudi koji je zatražio azil u Srbiji baš toliki, 618, 412. Jeste, upotrebljena je sintagma pravničkog jezika “tražioci azila”, a Boško nam tvrdi ih je toliko dobilo azil.

Da se ne radi o ljudima, pa i da pomisliš da postoji nešto što sigurno možeš da dobiješ čim tražiš. Da brojka onih koji su dobili azil nije dobrano manja od ove, pa i da se dobronamerno pomisli da je došlo do slučajne zamene brojki. Ko sem, dokazano, predsednika Aleksandra Vučića može da izgovori šestoosamnaesthiljadačetristodvanaest i da ne polomi jezik bar jednom, pa da Obradoviću oprostimo zaokruživanje.

Ali direktnu laž, da je 618,412 ljudi dobilo azil – a dobilo ga je samo 47, e to vala ne ide. To je najokoreliji populizam, laž uperena da budi najniže i najnegativnije porive. Laž koja izleti bez obzira na umivenost, lepo odelo, jasan razdeljak i svežu obrijanost. Spinovanje razotkriveno u jednom pažljivom čitanju.

Očekivano, komentatori su uprli prst i, često neiskoristivši novododeljenih 240 karaktera u Tviter postu, raskrinkali pokušaj izvrtanja. A kad se prevaziđe bes zbog direktne laži, nadu malo uspeva da povrati i par najduhovitijih.

Još na VICE.com

Kako Boško Obradović uvija agresiju u oblande

Tri pitanja tužilaštvu o finansiranju SNS kampanje

Četiri pitanja za Vulina o tetki i lovi iz Kanade