Life

Kvir žene imaju više zdravstvenih problema od strejt žena. Evo i zašto

Kvir žene

Sebe verovatno smatrate relativno zdravom osobom. Ja sebe tako vidim (I ne hvalim se tim, šira je slika u pitanju). Uglavnom živim na veganskoj dijeti, pijem svoje 2,5 litre vode dnevno, i generalno zibegavam stvari koje izazivaju stres. Ili bar sebe ubeđujem da tako živim. Sve dok se ne setim da sam između ostalog i pušač (čak i kada se na paklici cigareta nalazi fotografija nečije gangrene), nikada ne vežbam kako treba (poslednji put kada sam ušla u teretanu je kada sam još mogla da platim članiranu za omladinu), a pijem tekilu više nego što bi normalna osoba trebalo da je pije.

Ja sam takođe i kvir žena. Iako ta činjenica ne bi trebalo da bude bitna kada je moje zdravlje u pitanju, sve je više činjenica koje ukazuju suprotno. Nekoliko istraživanja pokazalo je da lezbejke i bi-seksualne žene imaju lošije zdravstveno stanje od strejt žena. Imamo veći rizik od razvijanja Dijabetesa tip 2, u ranijem dobu nego strejt žene, veće su šanse da imamo višak kilograma i izloženije smo riziku dobijanja raka.

Lezbejke u većem broju imaju policistične jajnike, dok one žene koje su istopolnim vezama u većem broju boluju od astme. I sve to saznajem bez udubljivanja u statistiku mentalnog zdravlja, koja takođe ne izgleda baš najbolje. Na primer, 2014. godine, 12 odsto lezbejki i čak 21 odsto biseksualnih žena prijavilo je u Engleskoj hronične probleme sa mentalnim zdravljem, u odnosu na 4 odsto žena koje su heteroseksualne.

Videos by VICE

I šta sada? Kvir žene sigurno nisu više bolesne samo zato što kvir – to bi bilo glupavo. Ali kao i u svemu ostalom što se tiče zdravstvenih razlika između određenih slojeva društva, odgovor se svodi na niz složenih i međusobno povezanih faktora. Zavod za Javno zdravstvoEngleske kaže: „Neka opterećenja dolaze direktno iz načina života odraslih, ali mnoga proizilaze iz šire odrednice u našem životu kao što su smeštaj, zaposlenost i uticaj porodica, zajednica i društva u kojem živimo.”

Za početak, kvir žene nemaju uvek najčvršći odnos sa zdravstvenim radnicima, što očigledno nije idealno kada je u pitanju … naše doslovno – zdravlje. Kvir žene čest prijave negativna iskustva koja imaju sa lekarima opšte prakse – bilo da je to direktna ili indirektna diskriminacija ili osećaj nepoverenja u vezi sa našim specifičnim problemima i samim zdravljem ( 36% lezbejskih i biseksualnih žena kaže da su lekar ili medicinska sestra pogrešno pretpostavili da su strejt) .

A to opet znači da bi mnoge od nas mogle da izbegavaju lekare i to može imati strašne posledice. Na primer, 15% lezbejskih i biseksualnih žena starijih od 25 godina nikada nije imalo PAPA test u poređenju sa 7% žena uopšte. Imajući to u vidu, ako smo bolesni, verovatnije je da se nećemo lečiti.

Ali nije to jedina prepreka sa kojom se suočavaju kvir žene. Heri Viks, koja radi za organizaciju National LGB&T Partnership

koje radi na smanjivanju zdravstvenih razlika i suočavanju sa homofobijom, bifobijom i transfobijom u javnim službama, rekla mi je preko telefona da je jako teško izdvojiti jedan faktor, a da se pričamo o ostalim, kada pričamo razlikama u zdravstvenoj zaštiti. “Posmatramo šta su faktori životne sredine, kako oni mogu uticati na ponašanje a zatim i šta to znači za zdravstvene rezultate LGBTQ ljudi“, objašnjava Heri.

“Činjenica je da LGBTQ mahom žive u urbanim sredinama gradovima, što može da utiče na zdravlje, jer su tu efekti poput zagađenja vazduha ili pristupa fizičkoj aktivnosti. Takođe je činjenica da su najsigurniji prostori za ljude iz ove zajednice već duže vreme – barovi i klubovi, što podrazumeva stvari kao što su duvanski dim, odnosno pušenje, piće i do određene mere i upotrebe droga”, kaže ona.

„I naravno, tu su posledice mentalnog zdravlja života sa zločinom iz mržnje, diskriminacijom na niskom nivou, stresom pripada manjini i isključenošću iz šire zajednice. Zdravstvena zajednica počinje da prepoznaje izolaciju kao ozbiljan okidač za brojne zdravstvene probleme. “

Heri ističe da “beskućništvo, siromaštvo i nezaposlenost” takođe utiču značajnije na marginalizovane grupe neko na generalnu populaciju. “Kad se brineš za to da li ćeš sačuvati posao ili dobiti otkaz, briga o zdravlju ti nije na vrhu liste prioriteta”, objašnjava ona i dodaje da je poznato da je ljudima iz LGBTQ zajednice teže da se kreću kroz sistem javnog zdravlja nego drugima.

Naravno, bilo bi pojednostavljeno tvrditi da sve kvir žene imaju veće probleme sa zdravljem od strejt žena. Biti žena druge boje kože, sa hendikepom, trans, sa malim primanjima ili biseksualna žena – sve su to faktori koje treba uzeti u obzir kada se govori o zdravlju LGBTQ žena. Ukoliko ste trans žena, ko ja na primer uzima hormonsku terapiju, povećava se rizik od kardiovaskularnih problema. “Biseksualne žene češće imaju problema sa mentalnim zdravljem, na primer”, dodaje Heri, ” a znamo i da će LGBTQ žene sa hendikepom imati još veće probleme sa neravnopravnošću za razliku od ne-hendikepiranih LGBTQ žena”. Drugim rečima: Sve je interseksualno.

Šta može da se uradi sa ovom mračnom statistikom? Doktor Majkl Brejdi, savetnik za LGBT zdravlje pri Američkom Zavodu za javno zdravlje, kaže da su oni svesni razlika u mentalnom zdravlju

. “Iz više istraživanja naučili smo da LGBT žene imaju višu stopu problema sa mentalnim zdravljem od generalne populacije”, napisao nam je u email-u, objasnivši da se Zavod obavezao da će usluge mentalnog zdravlja rasti brže od ukupnog budžeta, uz pomoć novog lokalnog investicionog fonda u vrednosti od najmanje 2,3 milijarde funti godišnje do 2023/24. On dodaje: ”Kao deo našeg dugoročnog plana, Zavod ulaže u usluge mentalnog zdravlja, posebno za decu i mlade, i obezbeđuje da osoblje ima informacije i obuku koje su im potrebne kako bi im pomogli da pruže personalizovanu negu ljudima.”

Sve je to dobro i lepo, ali šta ćemo sa fizičkim zdravljem? Ili nam je svima suđeno da udišemo zagađeni vazduha i budemo nesretni do kraja života? Heri kaže da je prva stvar koja se mora uraditi je precizno prikupljanje podataka na nivou najšire populacije, jer se u ovom trenutku uglavnom oslanjamo na mala i sporadična istraživanja, što nema mnogo uticaja ako je cilj da se poboljšaju zdravstvene usluge.

“Ako nas ne uračunaju, ne računamo”, kaže Heri. „Dakle, moramo prikupiti te podatke da bismo mogli ponuditi rešenja.“

Ali više od toga, zdravstvene službe oko nas moraju da obratite više pažnje na naše posebne zdravstvene potrebe – bilo da su mentalne, fizičke ili bilo šta između toga. Jer ako LGBTQ zajednica ima lošije zdravstveno stanje od naših strejt vršnjaka, onda tu činjenicu treba uzeti u obzir kada je u pitanju lečenje.

„Potrebne su nam i specijalizovane i ciljane usluge – od kojih će mnoge biti isporučene od strane LGBTQ sektora, pa će zato biti potrebna posvetiti veću pažnju i njihovom finansiranju i održivosti,“ objašnjava Heri, „i istovremeno moramo učiniti da glavne usluge postanu inkluzivnije i primerenije.”

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.