Uz top 10 sećanja - srećna nova ABA sezona svima koji slave
screen shot
Sport

Uz top 10 sećanja - srećna nova ABA sezona svima koji slave

Letnja pauza konačno je završena, klubovi su odradili pripreme i takmičarska košarka može da počne.
29.9.17

Pred nama je još jedno, ganc novo izdanje ABA lige, ovaj put sa malo kozmetičkih promena – 12, a ne 14 klubova, tu je i, prvi put, i druga ABA liga, vraćaju se neka stara imena poput Bosne i Splita. Ukratko pa, ukratko, sve ono na šta ste manje ili više navikli. U slavu početka nove sezone, prisećamo se nekih legendarnih momenata koji su nas pratili tokom prethodnih šesnaest godina jadranskog loptanja. Neki su veseli, neki bolni, neki prosto wtf, ali sve se to zaista i desilo.

Reklame

SUTRA U 10 I OSTALI BAJIĆIZMI Trener Igokee Dragan Bajić jedna je najzabavnijih pojava na regionalnoj košarkaškoj sceni. Bajić je jedan od poslednjih predstavnika one podvrste „trenera-profesora fizičkog", uz izraženu crtu komedije koju su pre njega posedovali i legendarni Lazar Lečić i Janko Lukovski. Danas kada odete da gledate tim iz Aleksandrovca, dođete malo zbog košarke, ali malo i zbog Bajića i njegovih marifetluka. Ima onaj momenat, recimo, kada svog glavnog šutera Danila Šibalića prvo pita da li ga boli glava, pa tek onda „možeš da pogodiš trojku?".

Pa onda ovaj klasični momenat rezignacije, uz ironičan „a pare dobijate na vrijeme, je l'?"

Bilo je tu nedavno i komparativa sa određenim članovima porodice…

Međutim, Bajićizam par excellence je ipak došao na ligaškom meču protiv Karpoš Sokola, kada je njegov tim zapretio da prokocka prednost koju je imao.

Da li je stručnjak, inače rođen u Austriji, ispunio obećanje, nismo upućeni. AVANTURE MLADOG MILOŠA TEODOSIĆA Nekada davno, FMP nije bio samo „Zvezda B", i mnogi mladi asovi ponikli su upravo u hali u Železniku. Prve laste bili su Vesa Petrović i Ognjen Aškrabić, do visina je na kratko poleteo i Mladen Šekularac, a kasnije su došli i mnogi drugi. Jedan od njih bio je i današnji NBA igrač i dugogodišnji reprezentativac Miloš Teodosić. Vrlo rano su mnogi primetili da se radi o ekstra talentu – njegove igre u dresu „pantera" opčinili se kako domaće, tako i evropske medije. Ubrzo je, nakon onog nesretnog EP u Španiji, stigao i poziv grčkog Olimpijakosa. Dalje sve znate. U to neko ranije vreme, čest je bio argument kako ABA liga služi „da razigravamo Hrvate i Slovence". Zapravo, ako pogledamo nedavne uspehe nacionalnih selekcija, kao i rezultate Srbije između 2002. i 2009, jasno nam je da je i dosta naših igrača ovde „razigrano" i da je njihovo formiranje u regionalnom takmičenju dosta zaslužno za uspehe reprezentacije. Miloš je, konkretno, svoju probojnu sezonu odigrao upravo na Jadranu, a njegovim stopama krenuli su kasnije mnogi drugi.

Reklame

Donji klip nije iz Jadranske (meč je bio KLS, čini mi se) ali moram da ga uključim, jer je to srpska verzija onog Ajversonovog cross-overa na Jordanu.

MR. 58 I KALIBAR 45 Dva rekorda ABA lige su prilično impozantna. Za početak, najviši indeks korisnosti ostvario je današnji trener Mega Bemaksa Dejan Milojević, koji je u dresu Budućnosti protiv Lovćena upisao čak 58 indeksnih poena. U toj utakmici, odigranoj 4. januara 2004, popularni „Miloje" imao je 35 poena (15-19 iz igre), 18 skokova, 4 asistencije, 4 blokade i dve ukradene. Što se samo poena tiče, najviše se istakao Milan Gurović, koji je u porazu Zvezde protiv FMP-a, 30. septembra 2006, postigao čak 45 poena – 19 sa linije slobodnih bacanja. Zvezda, za koju su tada igrali i Pero Antić, Vrbica Stefanov, Čeda Vitkovac i Vuk Radivojević, uspela je da izgubi ovaj meč uprkos kanonadi „čiča Gurketa" – odličnu rolu u timu iz predgrađa odigrao je Duško Savanović (26 poena i 10 skokova) – 16 poena upisao je već pominjani Teodosić, a 13 Aca Rašić, koji je dodao i 6 asistencija. Još malo ABA rekorda. Josip Sesar (sećate li se ovog „mostarskog Džordana"?) i Temu Raniko postigli su po 10 trojki, rekord asistencija stoji na 18 (Marko Marinović protiv MZT-a 2014), četiri igrača, među kojima su i Slavko Vraneš i Šon Džejms, udarila su po sedam blokadi, Goran Jeretin je jednom prilikom ukrao Partizanu devet lopti (!!), Boris Savović je u dresu Hemofarma protiv Radničkog imao 23 skoka, a rekord za najviše izgubljenih drži još uvek živahni Jirži Velš sa čak 11, sada već davne 2002, u meču Olimpija – Laško. "DRŽAVNI UDAR" U HALI SPORTOVA Dosta interesantan događaj viđen je pre godinu i po dana, kada je u meču visokog intenziteta Partizan u Hali Sportova, svom starom domu, dočekao favorizovanu Cedevitu. Meč je imao velik značaj za goste, ali i za Crvenu Zvezdu, koja se nadala kiksu Zagrepčana i overi bolje pozicije pred početak plej-ofa. Partizan, preporođen od dolaska Aleksandra Džikića, ispoštovao je prve komšije i oduvao „sokiće" sa parketa, ali je meč obeležila jedna druga zgoda. Naime, gotovo ceo meč protekao je u znaku skandiranja tadašnjem premijeru Srbije, a koliko se sve jasno čulo na TV prenosu možete videti u klipu ispod.

Posledice ove građanske neposlušnosti momentalno su se osetile. Premijer je ubrzo upitao potpredsednika Miroslava Berića zašto ćuti o pomoći države, ovaj je odgovorio neopozivom ostavkom, a u međuvremenu su se već izrodila nekakva saopštenja, izvinjenja i sve to. Čini se da je ovaj događaj bitno uzdrmao crno-bele, koji su do te tačke bili na dobrom putu oporavka posle katastrofalnih par meseci nakon odlaska Duleta Vujoševića – sve nakon tog sudbonosnog dana krenulo je nizbrdo. AIR FRANCE IN FLIGHT Otkako FMP više nije „FMP", ulogu rasadnika mladih talenata preuzela je Mega. Prvi među jednakima je, recimo, Nikola Jokić, koji je dobre igre sa Jadrana pretočio u NBA ugovor koji uskoro preti da izraste u popularni „maksimalac". Međutim, naše podneblje je uvek umelo da ceni atraktivne igrače, jer istorijski srpska košarka se nije igrala iznad obruča. Kada bi u YUBA ligi neko zakucao, to bi bio događaj za prepričavanje. Danas, naravno, zakucavanja ima na pretek, ali nam opet ona ekstra-interesantna privuku pažnju. Kada je Mega na leto 2015. u svoje redove dovela mladog Francuza Timotija Luvavua, malo ko je, sem istinskih gikova, uopšte znao o kome se radi. Da to neznanje ne potraje dugo, pobrinuo se Timi lično. Recimo ovako:

U jedinoj sezoni u roze-zelenom (heh) dresu, Luvavu je napakovao dovoljno hajlajtsa za ceo DVD skautskog materijala. Odmah po okončanju takmičenja na Jadranu i Srbiji, momak iz Kana draftovala je u prvoj rundi Filadelfija. Za sada mu ne ide loše.

TUČA U LJUBLJANI I MIKS ZA TRI Crvena Zvezda je prvu jadransku titulu osvojila tek tamo 201., ali moglo je biti drugačije da su se stvari odigrale malo drugačije u Ljubljani 2003. Imala je Zvezda u polufinalu protiv Zadra i igru i rezultat, a onda je došlo do pirotehničkog incidenta i pražnjenja dela hale u kojem su se nalazili Zvezdini navijači (ja sam ovde relativno blag, slovenački mediji su opisali atmosferu kao da su gledali živi prenos iz Iraka – šta se zaista zbilo, izguglajte). Sve je to, naravno, izuzetno uticalo na košarkaše Zmaga Sagadina, Zadar se stabilizovao i stigao crveno-bele, a završni udarac zadao je Majkl Miks trojkom iz kornera dok je vreme isticalo. Miks, Kanađanin Jamajčanskog porekla, je do tog trenutka imao 0-3 za tri. Naravno, to mu nije smetalo da asistenciju odličnog Marka Popovića pretvori u dagger za Zvezdu.

Zadar je, inače, u finalu pobedio favorizovani Makabi, ponovo najviše zahvaljujući bravurama Popovića. Bio je to ujedno i jedini put da je dalmatinski klub slavne prošlosti osvojio jadransku titulu, ali drugi put da je neki Popović bio ključan faktor u pohodu do vrha. Markov otac Petar je svojevremeno u staroj Jugoslaviji predvodio Zadrane do velike pobede nad Cibonom Dražena Petrovića. PARTIZAN – HEMOFARM, ZA SADA DVE RUNDE U jednom trenutku, titulu „trećeg bitnog kluba" iz Srbije nosio je vršački Hemofarm. Vrščani su odranije bili poznati košarkaškoj Evropi, zahvaljujući nekoliko kvalitetnih evropskih ekskurzija sa početka 21. veka, a ubrzo su postali i jak igrač na jadranskoj sceni. Ipak, ako ste navijač Partizana, Hemofarm uglavnom pamtite po dve masovne tuče koje su se odigrale na mečevima sa ovim rivalom. Prva se zbila u Pioniru decembra 2005, malo pre kraja susreta u kojem je tim iz Vršca bio izvestan pobednik. Amerikanac Konli se zakacio sa Urošem Tripkovićem, i stvari su ubrzo potpuno izmakle kontroli. Uključili su se ubrzo i Novica Veličković i Dejan Milojević, na stranu Hemofarma u sukob je ušao Slavko Stefanović, da bi par sekundi kasnije završio na parketu sa razbijenom arkadom koju je potpisao „Novica Ubica". Sve se smirilo posle deset sekundi, meč je nekako završen, a Vujošević je na kraju svega okrivio sudije jer, šta znaju košarkaši šta su tenzije.

Druga runda odigrala se, kako je već i red, pet godina kasnije u Vršcu. Opet, doduše, u okviru KLS-a, ali šta je KLS ovih dana ako ne prirodni produžetak ABA lige, i samim tim, ove epske tuče? U košarkaškom delu predstave ovaj put je trijumfovao Partizan, a bokserski deo je sada pripao igračima Hemofarma (ako tako možemo da se izrazimo). Inicijatori konflikta su ovog puta bili centri Aleks Marić i Raško Katić – popularni Raškela je odreagovao nakon jednog jako grubog faula Partizanovog Australosrbina, što je pokrenulo dalje klanje. Sada je deblji kraj izvukao češki centar Jan Veseli, kojem je Goran Jagodnik izbio dva zuba. Kasnije je konflikt i eskalirao na tribine, uostalom, pogledajte sami ako ranije niste.

Dakle, Partizan – Hemofarm 2-2, barem kada se ovi mečevi ubroje. Svako je pobedio jedan košarkaški i jedan boks meč. Kad će majstorica? KOBNI F4 U BEOGRADU Takmičenje u Jadranskoj ligi vam je nešto poput građenja kula od peska. Možete cele sezone da radite na nečemu i da vam sve to nestane u dve loše utakmice. Ili, da preciziramo, u jednoj. Upravo to se desilo Zvezdi i Partizanu na proleće 2014. Crveno beli i crno beli su imali sezonu iz snova. Niz pobeda na Jadranu, oba tima u Evroligi, Zvezda kasnije u polufinalu Evrokupa, Partizan u Top 16 fazi Evrolige, i na kraju, zahvalan raspored za jadranski F4 u Beogradu – sve je ukazivalo na to da će se oba tima sresti u finalu i tako obnoviti učešće u evropskom elitnom takmičenju. Osim što se to nije desilo. Prvo je Zvezda, u verovatno najgorem meču odigranom za vreme mandata Dejana Radonjića, zasula koš Cibone sa toliko cigala da su mogli da sagrade još jednu Arenu.

A onda je Partizan, u čistoj meč lopta situaciji, dozvolio da ga iz evropskih tokova na neodređeno izbaci Nolan Smit. Ne klikćite na ovo ako ste grobar.

Tako smo u sred Beograda gledali Cibonu i Cedevitu kako se bore za trofej najboljeg na Jadranu. Pobedili su Cibosi, predvođeni nadahnutim Dariom Šarićem, ali sumnjam da je ikoga tog dana bila briga. Zvezda je na kraju i doživela hepiend – finansijski kolaps Cibone poslao je klub sa Malog Kalemegdana u Evroligu, a dalje je, što bi rekli, istorija. Partizan… Još se čeka srećan kraj. SUDAR TITANA Odmah posle tog nesretnog F4 u Beogradu, ABA je promenila propozicije i uvela neki zbrda-zdola plej-of u kojem su planirali da se serija na tri dobijene odigra u šest dana. Sudbina je htela da se u polufinalu nađu Partizan i Crvena Zvezda, i naravno, taj duel je odmah dobio epitet najvećeg u skorijoj istoriji srpske košarke. Ulog? Evroliga. Samo toliko, dovoljno da se gubitnik dobrano zabrine.

Kakvih je to epskih četiri utakmice bilo. Povela je Zvezda 1-0, izjednačio Partizan, a treći i četvrti meč, u kojima su crno-beli bili nominalni domaćin, odigrani su u atmosferi koja ne bi postidela ni sedmi meč NBA finala. Fantastične partije pre svih Čarlsa Dženkinsa i Nikole Kalinića odvele su Zvezdu u finale, a vredi istaći i genijalnu epizodu Markusa Vilijamsa iz četvrte utakmice, kada je u drugom poluvremenu dao vezanih 17 poena i utišao domaće navijače.

Prvi put posle iksilion godina, Zvezda je pobedila Partizan u plej-of seriji i najavila smenu na vrhu srpske i regionalne košarke. A naravno, bio je tu i maaaalecni epilog u tunelu. BOGDANOVIĆ IIIIII…CIBONA JE ŠAMPI…OK, NEMA VEZE

Znači, kako ono beše. Roberts maši bacanja, Bojan Bogdanović pogađa iz kornera, ceo štab Cibone uleće na teren, i onda.
I onda.
I, onda…

Srećna nova ABA sezona svima koji slave! PROČITAJTE JOŠ: