Da li je došlo vreme da se konačno prođe neki češki klub

Tokom ovih šezdeset i kusur leta koliko srpski klubovi igraju evropska takmičenja, bili smo svedoci kako velikih uspona, tako i velikih padova. Partizanov marš ka prvom evropskom finalu 1966., Zvezdine gala partije protiv Reala i Milana, pohod na Bari, Vojvodina i moćni Seltik jednako su danas deo narodnog folklora kao i neki manje slavni trenutci kakvi su npr. Fljamurtari, Kairat i njima slični. Ukratko govoreći, nije nikada bilo dosadno. Ali znate čega još skoro pa nikada takođe nije bilo? Pobeda nad klubovima iz bivše Čehoslovačke.

Prostim jezikom govoreći, naši predstavnici u Evropi se protiv zapadnoslovenskih rođaka gotovo nikada nisu naigrali. Velika trojka srpskog fudbala – Zvezda, Partizan i Vojvodina – u svojoj se istoriji dvanaest puta (3x Zvezda, 4x Partizan i 5x Vojvodina) sastala u Evropi sa nekim češkim ili slovačkim klubovima. Tek tri puta su naši timovi u ovim dvomečima izlazili kao pobednici, a samo jednom se to desilo u koliko-toliko bliskoj prošlosti, kada je Partizan Slaviše Jokanovića eliminisao slovačku Žilinu.

Prvu narednu priliku da taj skor popravi imaće Crvena Zvezda, koja će posle relativno rutinskih pobeda nad malteškom Florijanom i kazahstanskim Irtišom imati priliku da se okuša protiv Sparte iz Praga. Čak i ako izuzmemo neugodnu tradiciju, ovo je dosta zahtevan žreb za crveno-bele koji se trenutno nalaze u ko-zna-kojoj-po-redu fazi rekonstrukcije. Ipak, činjenica da se sa Česima slabije snalazimo vredna je nešto detaljnije istrage.

Postoji ona novinarska floskula o tome kako nam protivnik iz neke zemlje „ne leži", i ovih dana se ta poštapalica uglavnom iskoristi kao određeni eufemizam. Naš klupski fudbal je trenutno u takvom stanju da mu malo šta može ležati, ali to nas ne sprečava da se pravdamo pred samim sobom da prosto nismo kompatibilini sa fudbalskim školama ovih ili onih (jasno, zemlje u pitanju su mahom ovih dana neki Gruzini ili Kazaci, sa onima iz Francuske, Engleske, Španije, Italije i Nemačke se po difoltu više „ne slažemo").

Češka i Slovačka su ipak pomalo specifični – ni sa jednom nacijom Srbi nemaju tako izrazito negativan fudbalski skor na deset ili više susreta, izuzmemo li očekivano negativne bilanse sa Italijanima ili Špancima. Primera radi, Crvena Zvezda i Partizan su nakon sankcija bili u par navrata bolji i od Nemaca, i od Belgijanaca, Francuza, Engleza, Rusa, Ukrajinaca, Italijana, Portugalaca, Holanđana i drugih. Ali od Čeha – ne.

Čak i u boljim danima „večitih", odlasci u nekadašnju Čehoslovačku bili su daleko od pesme. Zvezda se tako u kupu Šampiona 1981. provukla protiv Banika iz Ostrave – crveno-beli su u Šleziji izgubili sa ubedljivih 3-1, ali su to uspeli da nadoknade na „Marakani" i prođu dalje. Vredi napomenuti da je ovo bio krajnje solidan tim Zvezde – Boško Đurovski, Miloš Šestić, Dule Savić i Vladimir Petrović-Pižon bili su tada među glavnim igračima beogradskog tima.

U preostala dva puta umeće je bilo na strani Čeha. Verovali su Zvezdaši te 2006. da je Slovan iz Libereca, nakon časnog oproštaja u kvalifikacijama za Ligu Šampiona protiv Milana, protivnik „po meri", ali su prošli kao bosi po trnju. „Modro-beli" su pobedili u oba susreta sa relativnom lakoćom, uz pogotovo bolnih 2-1 na našem najvećem stadionu. Tri godine kasnije, Zvezda je svoju kvotu čudesnih povrataka ispucala u susretu sa Dinamom iz Tbilisija – Slavija je u prvom meču rutinirala crveno-bele sa 3-0, a onda je uspela i da izdrži početni pritisak u revanšu i na kraju prođe dalje.

Partizan stoji nešto bolje. Oni su sa ovom fudbalskom školom četiri puta ukrštali koplja, i dva puta izlazili kao pobednici. Prvi uspeh doživeli su u čuvenoj sezoni 1965-66, koja se završila briselskim finalom protiv madridskog Reala – puleni trenera Abdulaha Gegića su u četvrtfinalu Kupa Šampiona posle krajnje uzbudljivih 180 minuta fudbala eliminisali prašku Spartu. U Pragu, Sparta je na krilima Andreja Kvašnaka, jednog od najboljih „desetki" u istoriji centralnoevropskog fudbala, trijumfovala sa ubedljivih 4-1. To im nije bilo dovoljno za revanš, gde su crno-beli potpuno preokrenuli stvari sa pet golova u prvom poluvremenu i tako stavili tačku na preuranjenu fudbalsku verziju „praškog proleća".

Ipak, mnogo bolniji od tog i onog dvomeča sa Žilinom bili su susreti sa praškom Slavijom i Artmedijom iz Bratislave. Slavija je na jesen 2002. eliminisala Partizan u tadašnjem kupu UEFA posle produžetaka u revanšu, uz konačnih 5-1 tj. 6-4 nakon dve utakmice. Mnogi „grobari" taj poraz pamte po tome da je to bila poslednja evropska utakmica koju je sa klupe vodio Ljubiša Tumbaković, koji je nedugo zatim dao ostavku na svoju funkciju šefa stručnog štaba crno-belih. O Artmediji smo nedavno pisali i nema potrebe da se sada ponavljamo, ta priča je dovoljno bolna i ostavila je trajne posledice kako na Partizan, tako i na njegove navijače.

Vojvodina je svih pet puta nastradala u susretima protiv Čeha i Slovaka. 1972. ih je Slovan isprašio sa ukupnih 8-1 – dileme nije bilo ni u nedavnom dvoboju sa plzenjskom Viktorijom, kada su „lale" napipale tvrdo nakon dva relaksirajuća meča sa Sampdorijom koja je žurila da ispadne kako bi se fokusirali na druge stvari. Preostali okršaji bili su nešto neizvesniji. Slovački Trenčin i Ružomberok, kao i praška Slavija, su bili bolji za po jedan gol.

Zagrebemo li malo dalje od „velike trojke", nailazimo na nešto pozitivniju sliku. Radnički iz Niša je u sezoni 1983-1984. pred ispadanje od splitskog Hajduka eliminisao Inter iz Bratislave – OFK Beograd je nekih deset godina ranije izbacio prašku Duklu, ali je i 2004. sam ispao od Slovacka iz Uherskih Hradišta u drugom kolu pokojnog Intertoto kupa. Ti uspesi popravljaju ukupan bilans, ali i sa njima mi nemamo bitniji uspeh otkako stare zemlje više nema.

Vladimir Novaković, novinar televizije Sportklub, smatra da je ključ "češke škole" upornost i konciznost pomalo nekarakteristična za slovenski stil fudbala, te da nam upravo zbog toga i "ne leže". "Česi i Slovaci nisu čisti "fudbalski Sloveni", već imaju i određeni upliv germanskog u svojoj igri. Znači, imaju talenta, ali dosta posvećuju pažnje i mentalnoj strani priče. Često su naši klubovi u susretima sa Česima primali golove u prvim ili poslednjim minutima - generalno, njihov mentalni sklop i njihova koncentracija su veliki aduti", objašnjava Novaković. "Česi su danas poznati po ekipama koji nemaju preterano kvalitetne individualne talente, ali zato fenomenalno funkcionišu kao tim. Uzmimo ovde Viktoriju Plzenj kao dobar primer - oni su ostvarili solidne uspehe i u Češkoj, a i u Evropi, sa pre svega jakim kolektivom sačinjenim od domaćih igrača. Njihov recept je jasan, timska igra i fantastična koncentracija svih devedeset minuta".

Po Novakoviću, Zvezda može proći Spartu ukoliko odigra požrtvovano i fokusirano. "U ovim ranim fazama evropskih kupova, dok su ozbiljne ekipe iz ozbiljnih liga i dalje na letovanju, voljni momenat i mentalna spremnost igraju veliku ulogu. Odlučuje bolja koncentracija i manje krupnih grešaka. Zvezda mora da pobedi kući bez primljenog gola, a onda u Pragu dobro počne i sačeka svoju priliku", jasan je Novaković, koji nas pritom i podseća da je u prethodne četiri evropske utakmice beogradska ekipa promašila barem desetak "zicera". Protiv Čeha, ako do stopostotnih prilika uopšte i dođe, realizacija mora biti na visokom nivou.

Interesantno je ovde dodati da se naša reprezentacija (od '92. naovamo tj.) kudikamo bolje "slaže" sa Česima i Slovacima. U utakmicama od takmičarskog značaja, "plavi" tj. "crveni" nemaju nijedan poraz - Čehe smo tukli u oba kvalifikacijska meča za SP u Francuskoj (svi se sećamo gola Save Miloševića u poslednjim momentima), a Slovake smo tokom te iste kampanje pobedili u Beogradu, uz remi u Bratislavi. Kada pogledamo prijateljske mečeve, tu pišemo još dve pobede i dva poraza - svakako mnogo bolje nego na klupskom nivou.

Hoće li Crvena Zvezda konačno uspeti da reši ovaj "češki rebus" i zabeleži vrednu pobedu u daljem evropskom pohodu, ostaje da se vidi. Naša reprezentacija je uspela dva puta tamo da slavi - red je i da se neki naš klub konačno upiše na češkom tlu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu