Ulazimo u Zoru planete gavranova.Štaviše, ove ptice su toliko inteligentne da su sposobne da unapred planiraju buduće događaje -- što je do sada viđeno samo kod ljudi i velikih čovekolikih majmuna — i odreknu se trenutno dostupne nagrade da bi u budućnosti dobile neku bolju. Sve su ovo nalazi nove studije objavljene danas u žurnalu Sajens.Gavranovi, uz kreje i vrane, pripadaju porodici ptica po imenu korvidi, poznatim po svojoj inteligenciji: Prethodne studije proučavale su kako evroazijske kreje, na primer, sklanjaju hranu za buduću upotrebu, umesto da je odmah pojedu. Ali neki su u prošlosti tvrdili da bi ponašanje u vezi s nalaženjem hrane moglo da bude granica njihove sposobnosti da planiraju budućnost.
Reklame
U ovoj studiji, istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj obučili su gavranove da rukuju jednostavnom mašinom tako što ubace kamenčić u cev kako bi došli do nagrade u obliku hrane. Kasnije su bili stavljeni u prostoriju sa mehaničkom kutijom (ali ne i kamenom), koja je potom sklonjena. Sat vremena kasnije, ptice su dobile da biraju između niza predmeta: kamena i nekoliko drugih, čiji je cilj bio samo da im odvrati pažnju. Skoro sve su odabrale kamen, a 86 odsto njih iskoristilo ga je da uspešno otvori mašinu kad su je dobili nazad 15 minuta kasnije.U jednom drugom eksperimentu, 78 odsto gavranova uspešno su trgovale sa čovekom i razmenile robu — dajući čep od flaše za nagradu — što je veća stopa uspešnosti od one viđene u sličnim eksperimentima sa majmunima.
Pozvao sam ko-autora Kena Kabadaija, doktoranta kognitivne nauke, preko Skajpa da ga priupitam u vezi sa novom studijom. (Na njegovoj profilskoj slici dva gavrana mu stoje na glavi i ramenu.)Opisao mi je kako je jedan eksperiment doživeo sablasni obrt: jedan gavran u eksperimentu prvo je provalio kako da upotrebi kamen za otvaranje kutije, a potom počeo da uči druge gavranove tom metodu i, na kraju, izmislio svoj način da to uradi. Umesto da ispusti kamen kako bi oslobodio poslasticu, budući Vladar gavranskog carstva složio je slojeve grančica u cev i gurnuo još jednu grančicu kroz sloj da bi otvorio kutiju. Ptica je morala da bude udaljena iz eksperimenta kako ne bi obučila ostale kako to da urade.Kabadaji mi je rekao da je logično za majmune da imaju kognitivne osobine slične ljudima — kao što je sposobnost da planiraju budućnost — zato što su oni naši najbliži rođaci. Evolucija korvida kao što su gavranovi toliko je daleko od nas da sugeriše da su oni ovu sposobnost razvili iz sopstvenih jedinstvenih razloga. "Gavranovi su leteći dinosauri koji su delili pretka sa sisarima pre oko 320 miliona godina", kaže se u studiju objavljenoj u Sajensu.
"To je nezavisna evolucija složene kognitivne sposobnosti, što je fascinantna ideja, zato što ukazuje na to da evolucija ponekad voli da reprizira dobra rešenja. U ovom slučaju, njihovu veštinu planiranja", rekao je Kabadaji.Činjenica da korvidi imaju mozak veličine lešnika možda ne predstavlja manu. Studija objavljena prošle godine pokazala je da, iako su im mozgovi mnogo manji nego kod nekih majmuna, kao na primer kapucina, mozak korvida i velikih papagaja ima veliki broj neurona u nekim svojim delovima, i to u velikoj gustini. Kabadaji je rekao da bi brzine njihovih veza mogle da budu veće čak i nego kod sisara, zbog velike blizine između neurona."Kad nekom kažete da ima ptičiji mozak to skoro zvuči kao uvreda. A zapravo bi trebalo da je kompliment", rekao je Kabadaji. A što se tiče ptice koja je provalila kako da hakuje eksperiment, on i njegove kolege dali su joj nadimak "mali inženjer".Kabadaji mi je rekao da su ljudi fascinirani korvidima uglavnom zato što predstavljaju neke od najpametnijih životinja sa kojima imamo svakodnevnu interakciju. Jeste, čovekoliki majmuni umeju da budu strašni, ali oni vas baš i ne posmatraju dok idete do kola ili otvoreno kradu noževe sa mesta zločina. Tad postaje lično.
Pozvao sam ko-autora Kena Kabadaija, doktoranta kognitivne nauke, preko Skajpa da ga priupitam u vezi sa novom studijom. (Na njegovoj profilskoj slici dva gavrana mu stoje na glavi i ramenu.)Opisao mi je kako je jedan eksperiment doživeo sablasni obrt: jedan gavran u eksperimentu prvo je provalio kako da upotrebi kamen za otvaranje kutije, a potom počeo da uči druge gavranove tom metodu i, na kraju, izmislio svoj način da to uradi. Umesto da ispusti kamen kako bi oslobodio poslasticu, budući Vladar gavranskog carstva složio je slojeve grančica u cev i gurnuo još jednu grančicu kroz sloj da bi otvorio kutiju. Ptica je morala da bude udaljena iz eksperimenta kako ne bi obučila ostale kako to da urade.Kabadaji mi je rekao da je logično za majmune da imaju kognitivne osobine slične ljudima — kao što je sposobnost da planiraju budućnost — zato što su oni naši najbliži rođaci. Evolucija korvida kao što su gavranovi toliko je daleko od nas da sugeriše da su oni ovu sposobnost razvili iz sopstvenih jedinstvenih razloga. "Gavranovi su leteći dinosauri koji su delili pretka sa sisarima pre oko 320 miliona godina", kaže se u studiju objavljenoj u Sajensu.
"To je nezavisna evolucija složene kognitivne sposobnosti, što je fascinantna ideja, zato što ukazuje na to da evolucija ponekad voli da reprizira dobra rešenja. U ovom slučaju, njihovu veštinu planiranja", rekao je Kabadaji.Činjenica da korvidi imaju mozak veličine lešnika možda ne predstavlja manu. Studija objavljena prošle godine pokazala je da, iako su im mozgovi mnogo manji nego kod nekih majmuna, kao na primer kapucina, mozak korvida i velikih papagaja ima veliki broj neurona u nekim svojim delovima, i to u velikoj gustini. Kabadaji je rekao da bi brzine njihovih veza mogle da budu veće čak i nego kod sisara, zbog velike blizine između neurona."Kad nekom kažete da ima ptičiji mozak to skoro zvuči kao uvreda. A zapravo bi trebalo da je kompliment", rekao je Kabadaji. A što se tiče ptice koja je provalila kako da hakuje eksperiment, on i njegove kolege dali su joj nadimak "mali inženjer".Kabadaji mi je rekao da su ljudi fascinirani korvidima uglavnom zato što predstavljaju neke od najpametnijih životinja sa kojima imamo svakodnevnu interakciju. Jeste, čovekoliki majmuni umeju da budu strašni, ali oni vas baš i ne posmatraju dok idete do kola ili otvoreno kradu noževe sa mesta zločina. Tad postaje lično.