Psihopate možda imaju evolutivnu prednost

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Jedna od definišućih karakteristika asocijalne ličnosti je nedostatak brige ili zabrinutosti za dobrobit drugih. Intiuitivno, verovatno biste pretpostavili da bi neko sa antisocijalnom ličnošću – poznatije kao psihopata ili sociopata – trebalo da bude hendikepiran, kada je u pitanju reprodukcija i prenošenje gena. Jer, ko bi voleo da spava sa psihopatom?

Kako se ispostavilo, ovakav način razmišljanja je potpuno pogrešan. Ljudi sa antisocijalnom ličnošću su u odnosu na nas ostale izgleda u prednosti, kada je u pitanju reprodukcija, prema novoj studiji koju je sproveo istraživački tim iz Amsterdama.

Naučnici su došli do ovog zaključka obavivši složenu genetsku analizu nad više od 31 hiljade individua. Posebno su tražili nešto što se zove genetska korelacija između antisocijalnih osobina i ishoda reprodukcije (pre svega, uzrast u doba kada se rodilo prvo dete i ukupan broj rođene dece). Drugim rečima, ono što su ovde radili je bilo da su gledali koliko preklapanja postoji između gena povezanih sa antisocijalnom ličnošću i genima povezanih za ranom i čestom reprodukcijom.

Rezultati su otkrili značajno genetsko preklapanje, što znači da su geni povezani sa antisocijalnim osobinama u korelaciji sa genima povezanim sa reprodukcijom u ranijem uzrastu u životu i većim brojem dece. Drugim rečima, ova otkrića sugerišu da su koji god geni da su odgovorni za nedostatak empatije isti oni geni koji su odgovorni za veći reprodukcioni učinak.

I šta se to onda ovde događa? Jedan od načina da ova otkrića dobiju smisao je da ih gledamo kroz vizuru ranijih istraživanja, koja su otkrila da su psihopate u svakom smislu sklonije riziku. Na primer, piju više alkohola, više se drogiraju, i imaju više seksualnih partnera, između ostalog.

Misli se da ovo potiče iz činjenice da psihopate imaju niži nivo samokontrole, što se delom ogleda i u njihovoj tendenciji da im je draža kratkoročna od dugoročne dobrobiti. Na primer, kada ih pitaju da li bi radije dobili 100 dolara danas, ili 1000 za godinu dana, psihopate su vrsta ljudi koja nije voljna da čeka isplatu. Oni žele svoje pare (kao i sve ostalo) odmah.

Opšti obrazac koji je ovde uočen je da ljudi sa asocijalnim osobinima vode brži život od svih ostalih – oni žive za danas, a ne za sutra. Na kraju, ovaj pristup životu izgleda predstavlja reproduktivnu prednost utoliko što rizici kojima se psihopate izlažu dovode do toga da počnu da se reprodukuju ranije i u većim brojevima.

Ova otkrića mogu da objasne zašto društveno nepoželjne osobine kao što su psihopatija nisu izumrle u ljudskoj populaciji, kao i zašto, naprotiv, istraju – i kako bi u teoriji u budućnosti moglo čak da dođe i do njihovog porasta.

Evolucija je čudna stvar, u smislu da osobine koje se prenose nisu obaveno one koje smatramo za poželjne i moralne. Koliko god da ova pomisao može da zvuči neprijatno, osobine koje pomažu u reprodukciji – bez obzira na njihovu vrednost u društvu – su te koje se obično prenose dalje.

Džastin Lemiler je sardnik Instituta Kinsi, i autor bloga Seks i Psihologija. Njegova najnovnija knjiga je Kaži mi šta želiš: nauka seksualnih želja i kako može da vam pomogne da poboljšate svoj seksualni život. Pratite ga na tviteru na @JustinLehmiller.