Priče o predmetima koje bi ljudi iz Srbije izložili u Narodnom muzeju

Najavljen je multimedijalni spektakl, a na društvenim mrežima se uveliko šuška o tome kako će izgledati novo izdanje ove velike kulturne institucije. Međutim, osim glavne fame koja se diže oko toga šta će sve i biti izloženo u novoj postavci i na koji način, ovaj muzej pripremio je još jedno iznenađenje u koje je rešio da uključi i uspavanu publiku za koju je muzej dugo bio zatvoren.

Naime, po ugledu na Muzej prekinutih veza u Zagrebu, pokrenuta je kampanja "Otvaramo muzej i za tvoje priče" u okviru koje svako ko poželi može odneti neki svoj lični predmet koji priča određenu priču. Ovoga puta nećemo pričati o tome da li je ličnim predmetima mesto u jednom ovakvom muzeju, već smo pitali nekoliko ljudi koje bi lične stvari poslali u muzej i zbog čega.

SAT, POKLON NAJBOLJEG ORTAKA

Sat mi je poklonio najbolji ortak iz srednje. Ne bih ga stavila u muzej jer ga mrzim i želim da ga se otarasim, nego naprotiv, jer obeležava to koliko neki odnos može da bude postojan i lep koliko god da se menja. U srednjoj smo se strašno posvađali i nismo pričali par meseci, meni je bio rođendan, on je došao skroz kasno uveče kad su svi već otšli i doneo mi ovaj sat. Mi smo u to doba imali oko 17 godina i on je baš mnogo radio tada da bi mi kupio poklon, to su za nas bili veliki novci. Danas sam ja u Beogradu, on u mom rodnom gradu i i dalje trajemo. Nekako mi je ovo simbol velike posvećenosti prijatelju i svih tih srednjoškolskih uspomena, momenata kad smo se svađali, toga kako smo rasli, kako je svako otišao na svoju stranu, i kako smo ipak - opstali iako smo stariji i mnoogo drugačiji. Mnogo volim taj sat, i jako retko ga nosim, volela bih da ga sačuvam od vremena. - Lana, 29

DVADESETOSTRANA KOCKA

Dobro, nije kocka nego je dodekahedron, ali u svakom slučaju je deo istorije gikovštine Beograda, pa i Srbije. Služi za igre poznate pod imenom RPG, od kojih je najpoznatija Dungeons and Dragons, ali ne one koje si igraju na kompjuter ili plejstejšnu, nego za stolom - sa ekipom, uz papir, olovku i knjigu pravila. Donesena je iz bliske nam Mađarske, daleke 1995. godine, kada kod nas nije bilo moguće kupiti ovakva egzotična pomagala za gikove, ova kockica se bacala za mnogim stolovima, uključujući i baštenski sto postavljen ispred kordona na studentskim demonstracijama u Kolarčevoj decembra 1996, gde smo okupljenoj studentariji i panduraciji demonstrirali kako se igra RPG, na opšte odobravanje i nerazumevanje. - Mihailo, 40

RECEPT ZA PUDING OD AVOKADA

Ovo je samo običan papir sa receptom za puding od avokada, ali sama činjenica da već godinu dana stoji okačen na mom zidu ga kvalifikuje kao delo koje bih izložio u muzeju. Zapravo, ovaj papir s receptom je i jedina stvar koju imam na zidu u stanu, samim tim i jedina umetnina.

Recept za puding mi je dao drugar koji radi kao kuvar u jednom restoranu. Nikad nam ne da da jedemo za džabe tamo, ali ovaj puding je izneo kada mu je bio rođendan i svi smo odlepili. Tražio sam mu recept, a onako pijan sam zapisao samo sastojke, ubeđujući ga da ću zapamtiti proces spremanja. Naravno, nisam zapamtio ništa i završio samo sa sastojicima sa kojima ne znam šta da radim. Okačio sam ga na zid u nadi da ću se nekada setiti kako se sprema, ali to se nije desilo, evo, već godinu dana. Jedina prednost ovoga je što sam napamet naučio sastojke za puding sa avokadom, pa mogu da ispadnem pametan ako se ikada nađem u društvu profesionalnih kuvara. - Dimitrije, 27.

PROPALI KONCERT

Jedan od najboljih poklona koje sam dobio. Devojka mi je ostavila dve karte u kutiji sa još nekim stvarima ispred vrata i pobegla. To mi je bilo strava jer je Sigur Ros jedan od mojih omiljenih bendova, ali ono što mi je bilo još bitnije jeste činjenica da se koncert održavao osam meseci nakon mog rođendana, što je trebalo da znači da me, barem dotad, neće šutnuti.

Nažalost nismo otišli na koncert. Jebi ga, nešto je iskrslo i otkazali smo sve tog jutra. Ali karte još uvek stoje upakovane. Definitivno muzejski eskponat, osim ako ne izmisle vremeplov, pa se iskoriste. - Aleksandar, 27

NIKAD RAZVIJENI FILM

Ne sećam se koja godina je bila ovo. Ali bila sam sa bivšim dečkom na moru u Hrvatskoj, na Visu. To mi je bilo verovatno najlepše putovanje na kom sam bila. Vrlo brzo kada smo se vratili on je dobio posao u Dohi, odselio se, a mi se razišli. Na ovom filmu su verovatno fotografije najbezbrižnijih momenata u mom životu i volela bih da budu negde na sigurnom. - Jana, 29

NOLE MAJICA

Ova majica je istorijska na nekoliko nivoa. Na stranu što sam je kupila na jednom i odviše bizarnom timbildingu u Vrnjačkoj banji, dakle majica je made in Srbija, ona je važna pre svega zbog lika i dela čoveka koji je na njoj. O Novaku Đokoviću ne treba govoriti posebno, rećiću samo da je rado nosim a da mi je najdraža onda kada gubi. Jer možda će se ova jeftina štampa na beloj majici isprasti nakon niza pranja, ali Novakov lik iz naših srca neće nikad. - Sara, 29

TAROT

U Narodni muzej bih poslala moj špil tarot karata. Iako se tarotom bavim nešto manje od godinu dana, u tom periodu sam uspela da razvijem nove veštine koje su mi pružile do sada neotkriveno samopouzdanje. Učenjem i vežbanjem otkrivam sopstvene potencijale i razvijam se kao ličnost. Sada retko izlazim iz kuće bez karata u torbi. Otvaranjem karata sam istovremeno pomogla jako bliskim ljudima zbog čega sam sigurna da ne postoji bolji predmet koji bih mogla da izložim u muzeju.- Ana, 25

JEDNOSTAVNO…OLOVKA ILI ŠTA GOD

Moram da priznam da mi se kao istoričaru umetnosti uopšte ne sviđa ova kampanja i mislim da je jako banalna za instituciju kakva bi trebalo da bude Narodni muzej. Te zbog toga, poslao bih prvi predmet koji bi mi pao pod ruku i izmislio neku glupu patetičnu priču da trolujem ljude. Evo na primer ovu olovku. - Milan, 32