Tajna sado-mazo potkultura u australijskim zatvorima

Pre mesec dana sam primio telefonski poziv od jednog prijatelja koji je u ruralnom zatvoru, i koji mi je pričao o jednom zatvoreniku koji je umalo umro od rana koje je naneo sam sebi dok je drogiran učestvovao u sado-mazo orgiji. Ovaj čin su zatvorske vlasti okarakterisale kao pokušaj samoubistva. Ali kada sam ja posetio zatvor, moji izvori su mi šapnuli detalje o podzemnoj BDSM sceni.

Zatvor je javna institucija osmišljena da disciplinuje, kazni i rehabilituje. To nije mesto za hedonističko samootkrivanje. Ali i pored toga, zatvorenici oduvek istražuju granice zadovoljstva putem najčistijeg sredstva koje im je dostupno; seksa. A dominantna seksualna tema među zatvorenicima sa kojima sam razgovarao je sado-mazohizam (S&M).

Ove zatvorenike je boravak u zatvoru vratio seksualnim sklonostima koje Fuko opisuje kao „umetnost eroticizma“ – kreativna metoda istraživanja zadovoljstva koja potiče još od tradicija drevnog istoka. To je u oštrom kontrastu sa „naukom seksualnosti“ našeg prosvetljenog doba, u kome tvrdimo da smo seksualno oslobođeni, a zapravo smo politizovali seksualni čin.

Izveštaj Univerziteta Novog Južnog Velsa otkriva da je samo 2,5 procenata seksualnih aktivnosti u zatvoru prinudno. Šta više, od 30 hiljada kondoma koji se na mesečnom nivou distribuišu u čitavom australijskom kazneno-popravnom sistemu, skoro svi korisnici tvrde da ih koriste uz saglasnost. Pored toga, zabeleženo je i da muški zatvorenici imaju više seksualnih partnera i više su seksualno aktivni u zatvoru nego opšta populacija na slobodi.

Bilo da je u pitanju frojdovski gest suočavanja s prošlošću, ili izazivanje granica zadovoljstva u zatočeništvu, želeo sam da znam šta ove zatvorenike privlači ekstremnim vidovima seksualnosti dok su u zatvoru. VICE je seo sa četiri zatvorenika da to sazna.

Odrastao sam sa svojim ujakom u Traralgonu (istočna Viktorija). Osamdesetih godina, tamo su bile samo oranice. Stvarno ruralna sranja u to doba, a čujem da sada tamo imaju i Red Ruster, i TAB, i restorane sa švedskim stolom. Moj ćale je zapalio od nas kada smo bili mali, pa nas je ujak primio na svoje imanje. Nismo išli u školu, samo smo mnogo sedeli po kući.

Moj ujak se malo zajebavao s nama. Ne bih baš sada da ulazim u to. Bilo je teško, a on je bio ispičutura. Godinama kasnije nas je odatle izvukla naša baka, kada sam ja imao oko 15 godina. Počeo sam da se zajebavam u školi. Malo sam upadao u nevolje. Ložio sam se i na momke i na devojke, stvarno me nije bilo briga, čak ni onda. Ali imao sam problema sa seksualnim vezama, sve dok nisam dospeo u zatvor. Upoznao sam jednog Makedonca, i stvarno smo se dobro slagali, i na kraju smo se i smuvali.

On je skroz bio u tom fazonu, i to mi se dopadalo, jer ja sam se uvek mučio sa svojom seksualnošću. Osećao sam nelagodu zbog nje. On je preuzeo kontrolu. U to doba nisam bio siguran čak ni da li mi se to dopada. On mi je pomogao da se s tim suočim. Bio mi je potreban neko da me uzme, i rado sam pristao na to. On bi mi vezao ruke za naslon od kreveta, i udarao bi me u rebra sve dok mi se ne digne. Voleo sam da me udara u stomak sve dok mi ne izbije sav vazduh. Kao kada baš jako udišeš, imaš osećaj kao da naduvavaš balon, i sav vazduh ti jurne u grlo kada ga pustiš. Tek godinama kasnije sam shvatio da volim da me dave. Volim da svršim kada duboko udišem. Ali veoma teško je uskladiti vreme.

Ponekad bi me potrbuške posadio na krevet i seo bi na mene, jako mi nabijajući kolena u ramena. Obmotao bi mi jastučnicu oko grla i povlačio unazad najjače što je mogao. Onda bi ušao duboko u mene, dok bi me u isti mah neočekivano povlačio nagore. Davio me je dok mi pred očima ne bi sve postalo žuto, i kada bih imao osećaj da ću da se onesvestim. Ponekad sam želeo da se onesvestim, a da me on iskoristi. Ponekad bi pozvao još jednog tipa, koji bi mi pravio rezove na kukovima bodežom koji je dobio od jednog drugog zatvorenika, u zamenu za pušenje. Ali bodež nije bio previše oštar, pa je morao da secka na koščatim delovima oko struka, gde je koža tanja. To sekanje bi me nateralo da se zaista fokusiram.

Ponekad bi me koža na vratu pekla na neki uvrnut način, zbog toga što je trenje od povlačenja jastučnice bio veće na desnoj strani, pa je brzo prelazila po mom vratu. Ponekad bih se danima oporavljao od toga, i čuvari su me par puta pitali da li je sve u redu, i mislili su da sam malo otkačen, zato što bih im uvek rekao koliko sam se dobro zabavio. Moj partner je izašao pre jedno mesec dana, i počeo sam da shvatam svu težinu njegovog odlaska. Seks je činio da se osećam bitnim. Osećao sam se živim, iako je možda izgledalo kao da umirem. Kada ti ovo sada pričam, to nema smisla, ali u zatvoru je drugačije, moraš stalno da uveravaš sebe da postojiš u društvu i da si nekome bitan.

Kada sam ovog puta bio osuđen, imao sam sreće da me rekvalifikuju u zatvor za minimalnim merama obezbeđenja. I upoznao sam nekoga ko je odrastao u sličnim uslovima kao i ja. Mnogo je stariji i krupniji od mene. Ja sam veoma rano sazreo. Zbog onoga što sam video. Tražio sam od njega da me pritiska svom svojom težinom. A pošto je glavni tamo, nabacio mi je posao u kuhinji. Krao sam kutije i kutije celofana. Onda bi me on umotao u celofan od glave do pete. Potpuno bi me zagušio. I prosekao bi rupe za moja usta i nos. Meni je to bilo oslobađajuće i potpuno ispunjujuće iskustvo. Pozvao bi i neke naše poznanike da dođu na pušenje dok sam umotan.

U školi smo se dosta igrali „gomile“. Svi dečaci bi izabrali žrtvu, jurili ga i zaskočili. Onda bi svi legli preko njega i gnječili ga. Uvek sam voleo tu igru, i ona mi je pomogla da shvatim da me devojčice ne zanimaju. Ta igra me je uzbuđivala i razmišljao sam o njoj. Mada, nikada to nikome nisam ispričao, teško je kada odrasteš u sredini u kojoj je svima stalo samo do heroina.

Dok sam bio u srednjoj školi, oba moja roditelja su bili đankoze. Često sam bio sam. U ulici Nikolson je postojala jedna pekara koja je prodavala sendviče za dolar. Kada god bi nas poslali u sobu i kada bismo videli par tih sendviča na gomili, znali smo da će im doći ortaci, a da će nas zaključati. Nikada ih nismo gledali kako se rokaju, niti bilo šta slično. Moj tata je par puta mardeljao. Živeli smo u stanovima. Oni su davali sve od sebe da nas drže podalje od svog načina života, ali mi smo sve znali, još od malena. Dosađivali smo se zaključani u sobi. Ponekad pomislim da bi mi bilo draže da sam ih gledao, i da nam je bilo dozvoljeno da se krećemo po kući i u petak uveče gledamo fucu sa ćaletom, ali to je sada davno prošlo vreme.

Kada sam tek stigao ovde, nisam mogao da se opustim. Ne razmišljaš o takvim stvarima, već samo o tome kako si završio ovde. Razmišljaš o sitnicama koje je trebalo da uradiš drugačije. Onda kriviš druge. Onda misliš da se svet okomio na tebe. Onda postaneš usamljen i usereš se. Ja sam stvarno morao da se koncentrišem kada sam drkao pod tušem. Mogao je da mi se digne, ali ništa me nije ložilo.

Napolju nikada nisam voleo perverzna sranja. Nisam od onih frikova koji gledaju kako mu ribu karaju ortaci, i sve to. Nisam gej. Jednog dana sam se pod tušem osetio baš frustrirano, pa sam zavrnuo slavinu sa hladnom vodom, i ostavio samo vrelu. Počelo je stvarno jebeno da peče.

I to me je baš naložilo. Što vrelije, to bolje. Kada nas uveče zaključaju, ponekad ugrejem vodu u kuvalu i umačem kitu u njega.

Delim ćeliju sa narkomanom iz Frenkstona koji se od svoje 19. godine stalno povremeno robija. Posle par nedelja ćaskanja i čašćavanja bronhijima (bromazepamima) za sve pare koje sam imao, zamolio sam ga da mi stavi povez na oči i sipa mi ključalu vodu na kitu dok drkam. Ni on ni ja nismo gej. To je jednostavno jedini način da se naložim. Ložilo me je to što nisam znao kada će me opeći. Imaš leptiriće u stomaku, kao kada ti neka ribica prvi put kaže da si sladak, ili ti pokaže sise, ili tako nešto.

Onda bi i on uključio svoje kuvalo, pa bismo imali dva da se igramo. Ja bih se spustio na sve četiri i drkao, dok bi me on polivao kipućom vodom po dupetu. U mojoj glavi, to je bilo kao da me neka žena liže, osećaj je bio hladan i mekan. Posle toga bih danima bio u bolovima, jedne noći su mi izašli plikovi po anusu, pa me je cimer polivao baš hladnom vodom, što me je jebeno mnogo peklo. Ali uzbuđenje je bilo senzacionalno.

Jedan tip koji je bio na odsluženju kazne od 20 godina mi je uplaćivao pare na račun kada god bih ložio njegovog cimera. Složio mi je priču da je njegov cimer cinkaroš, i da je ocinkario neke njegove poznanike u Bičvortu. Napola sam mu verovao. Ali bile su mi potrebne pare, i dosadilo mi je da mi mama puni račun. Zaključali smo ga u ćeliju. Ja sam mu rekao da ustane i udari me. On to nije uradio. Onda sam ga ja udario u lice dok je još sedeo na krevetu, i nastavio da ga udaram. On je podnosio batine i uživao.

Stalno sam vikao Italijanu, „’Ej, ovoj pički je dosta“, ali on nije odgovarao. Već sam se jebeno i umorio. Imam 120 kila, a ta pička je sve vreme bila nema. Malo sam se odmakao da bih mogao da ga vidim, zato što je stajao u dovratku iza tuša. Govnar je bio na kolenima i drkao je. Otišao sam odatle bogatiji, ali sve to mi je bilo pomalo jebeno šokantno.

Viđao sam tog tipa po dvorištu, i svi su znali da je Italijan u sistemu, da je stara kuka i da ga svi poštuju. Zbog toga sam ga ignorisao, i kada god bih ga video, samo bih klimnuo glavom, kao da se ništa nije dogodilo. Počeo sam da gluvarim sa nekim azijatima, i vratio sam se na spid (metamfetamin). Zajebao sam stvar, i nagomilao sam dugove. Italijan je čuo za to, i u teretani me je odvukao u stranu da mi ponudi još posla. Posla, u smislu da tučem tipove da bi on imao na šta da drka. Nisam imao izbora.

Ali Italijan je ispao korektan, nikada nikome nije ispričao šta se dogodilo, čak sam zbog njega stekao i neki ugled, zato što sam urnisao tipa za njega. I onda su ljudi počeli da misle da sam opak. Ispričao sam nekim ljudima za njegovo drkanje, iz zezanja, ali to su ovde normalna sranja, pretpostavljam. Ovo mesto je puno bolesnika. Ako ništa drugo, barem ga nije silovao. Ne bih mu pomogao da to uradi.

I tako smo napravili dogovor, on će da sredi moj drug prema azijatima, a ja ću da iznabadam „doušnika“ u njegovoj ćeliji. Mada, nikada nismo razgovarali o tome što je izvadio kitu. To je ostalo neizrečeno. Najčudnije u svemu mi je bilo to što nas cinkaroš, ako je to zaista bio, nije ocinakrio. Mogao je obojicu da nas sjebe. Ali nikada to nije uradio. On se ložio na to. Pio je batine svake nedelje. Jedne večeri sam pomislio da su oba ta bolesnika u dosluhu i da se zapravo lože na mene. Ali verovatno sam isparanoisao zato što sam bio našmrkan.

Za još priča iz zatvora, pratite Mahmuda na Instgramu