Svaštara

Zašto se ljudi i dalje smeju azijskim akcentima

Kao komičarka azijskog porekla, morala sam da znam odgovor.
22.6.17
Ozloglašeno rasistički likovi Long Dak Dong (levo) i I. J. Junioši (desno)| Fotografije via YouTube

Ponekad zaboravim da sam Korejka. Znam da to zvuči čudno, budući da je azijski fazon neodvojivi deo mog pažljivo negovanog brenda, ali rođena sam ovde u Kanadi; ovo mi je dom. I zato se uvek potresem kad me podsete da Kanađani oko mene — a naročito oni veoma glasni među njima — izgleda ne misle isto za mene.

Nalazila sam se pre nekoliko nedelja u veoma toplom i zakasnelom tramvaju kad je jedna bela putnica krenula da se dere: "Mrzim Kineze! Tako su glupi!" Ova nekreativna belkinja mislila je na starijeg Kineza koji je stajao u vratima s kolicima punim namirnica i nije imao kud da se pomeri. Dok se provlačila pored njegovih kolica, i dalje mu vičući u lice, ona se apatično zaletela ka njemu. On ju je odbio od sebe jednim odlučnim: "Ne, stani!", a neki tinejdžeri koji su smrdeli iza mene na to su se zakikotali. Čula sam kako je jedan od njih prošaptao: " Herro!"

Reklame

Pošto ništa nisam rekla (niko nije), ta gnusna žena verovatno je pretpostavila da je moj naglasak jednako izražen kao njegov. Za nju i te jebene tinjedžere iza mene, moje sitne oči, moja crna kosa i moj pretpostavljeni " herro" akcenat nisu kanadski. Ne govorim engleski sa korejskim akcentom pošto ne govorim korejski, i možda sam svesnija kako se tretiraju ljudi sa azijskim akcentima otkako sam gledala kako su doktora Daa vukli kroz Junajtedov avion. I sad se pitam koliko me je puta moj tečni engleski spasao da me ne nazovu "Kineskinjom", glupom ili da mi se smeju.

Podsmevanje akcentima mog dede i bake deluje kao prihvatljiv oblik rasnog nasilja, bilo da se radi o svetu uopšte ili komičarskim klubovima posebno. Pričala sam sa kolegama azijskim Amerikancima iz svih delova Severne Amerike da bih saznala zašto je začikavanje tog dela našeg identiteta tako primamljivo voće, a koje retko izaziva odbranu u tramvaju punom ljudi, na televiziji ili inače.

"Azijski akcenat izaziva šokantnu količinu smeha [na bini], verovatno 200 do 300 odsto više od drugih akcenata", rekao mi je komičar Dejvid Fung iz popularnog losanđeleskog Jutjub dua Braća Fung.



Njegov parnjak Endrju Fung dodao je: "Nemamo istorijat ovde, Azijaca nema u Bibliji. Naši akcenti su nalik šuškanju ili nekoj drugoj govornoj mani, ne koriste se za autoritativne glasove."

U svetu zabave, smeh o kom govore Braća Fung podrazumeva se u oponašanju bilo kakvog azijskog akcenta. "Pozvana sam da čitam ulogu za pilot, a lik je bio filipinska dadilja. Nemam problem da radim filipinski akcenat zato što ga mnogi ljudi ne znaju, pa želim da se pojavi u etru", rekla mi je glumica iz serije Air Farce Izabel Kanan. "Nisam se trudila da budem smešna, ali kad sam govorila tim akcentom, ljudi su se smejali."

Reklame

Uprkos tome što biti Azijac očigledno nije jedan monolitni identitet, reakcije na šarmantni britanski ili romantični italijanski akcenat nikad nije podsmeh kao kad je u pitanju naš naglasak. "Ljudi prosto misle da su azijski akcenti smešni", rekla mi je losanđeleska komičarka Dženi Jang. "Smeju se britanskim i evropskim akcentima kad se rade na poseban način, ali duhovitost azijskog akcenta se ne smatra ni kul niti atraktivnim." Za razliku od azijskih akcenata, britanski akcenat ima širok spektar upotrebe na malim i velikim ekranima. On može da bude uglađen kao kad ga govori Idris Elba ili arogantan kao kod Pajtonovaca, dok slična višestrukost trenutno deluje nedostižno za kantonsko-japansko-korejsko-mandarinsko-hongkonške akcente koji se koriste na televiziji.

Očigledno je da je za mnoge ljude "azijski akcenat" znak inferiornosti, ali u okviru azijsko-američke umetničke zajednice u toku je rasprava zašto oni i dalje teraju tolike ljude na smeh.

Za neke zabavljače, akcenti su alatka koja se koristi za stvaranje identifikacije kod publike, ne samo za podsmeh. Glumica iz serije Kim's Convenience Džin Jun, čiji lik Uma govori naglašenim korejskim akcentom, rekla mi je da reakcija na bilo kakav azijski akcenat mora da bude iznijansirana kako bi publika koju predstavlja mogla s njim da se poistoveti.

"Imamo refleksnu reakciju na akcente, ali ponekad to nije tako jednostavno. Smeh može da potekne i od autentičnosti i ljudskosti trenutka", rekla je Jun.

Reklame

Mikija Runija verovatno nije mnogo zanimalo da li njegov "kineski" akcenat u Doručku kod Tifanija vuče korene sa severa ili juga, ali Jun je objasnila da danas preciznost i autentičnost moraju biti istaknuti kako akcenat ne bi bio karikaturalan kao Runijev. "Na glumcu je odgovornost da bude onoliko precizan koliko to može", rekla je ona.

Za druge umetnike, vezanost komedije za akcente nužno potiče iz osećanja sramote; lako je smejati se inferiornosti. "Znam da je to složenije od toga, ali u svojoj suštini, ljudi zapravo ne cene azijski narod", rekao je Fung.

Kad neko — prijateljevi roditelji ili neki lik na televiziji — govori s akcentom, u komičarske svrhe ili ne, mi Azijci iz Severne Amerike vrlo dobro poznajemo osećaj nelagode koji to ume da izazove.

"Kad god čujem azijski akcenat u pozorišnom komadu ili na filmu, momentalno se stresem u sebi i ne mogu uvek da vam tačno kažem zašto. To mi je prosto prva reakcija", rekla mi je dramska spisateljica Loren Ji.

Na prvoj stranici njenog nagrađivanog komada Ching Chong Chinaman stoji sledeća opaska: "Napomena: ni u jednom trenutku KINESKINJE ili KINEZI u predstavi ne govore azijskim akcentom. Niti bilo koji drugi lik, ako ćemo pravo."

Kao i donošenje smrdljivog ručka u školu, naši akcenti su jedni od mnogih obeležja našeg izrazito izmešanog azijstva koji su paradoksalni.

Ji kaže da je odlučila da istovremeno izvuče likove iz konteksta njihove kulture i pažnju posveti priči. "Zanimalo me je da ih predstavim na ravnoj nozi sa uslovno rečeno 'američkim' glumcima", rekla je Ji. "Ako postoji akcenat, onda to ume da bude lenja prečica za 'Ovaj lik treba da je smešan.'"

Reklame

U mnogim viralnim primerima nasilja protiv Azijaca u proteklih nekoliko meseci, akcenti žrtava kao da prećutno ponavljaju dug istorijat njihove potčinjenosti. "Američka kultura vrši snažan uticaj na živote Filipinaca, a akcenat je podsetnik da oni nikada do kraja ne pripadaju Kanadi", rekla je Kejsi Mecija, doktorantkinja koja proučava subjektivnost filipinske dijaspore.

Naša istorija prepuna je nasilja ali budućnost našeg "stranog" naglaska u zapadnom svetu, kako kaže Endrju Fung, neće nestati, baš kao ni njihove pojednostavljene, uvredljive imitacije.

Kantonski akcenat dedice iz tramvaja i moje sitne oči, među kojima nema razlike za zlobne tinjedžere, takođe su razlog zbog kojih se osećamo ujedinjeno protiv kolonijalne istorije, što nas je, kako to definiše Mecija, "pretvorilo u autsajdere koji nikad do kraja ne pripadaju ovde."

"Svi osećamo tu snažnu reakciju stida", rekla je Dženi Jang, ali ona i dalje misli da je jedini način da on nestane ako se zastupljenost akcenata koristi naširoko i pravilno. "Kad bismo izbrisali te akcente, to bi samo pojačalo vrednosni sistem prema kom je ono po čemu nas dominantna kultura procenjuje posramljivanje jedni drugih upravo zato što nas čini onima ko smo. Ta populacija koja govori s akcentom jeste deo nas i ako joj ukažemo dužno poštovanje, neće moći da se iskoristi protiv nas", kaže Jang.

Prema Džin Jun, pomoglo bi i ako bi glumci koji govore s akcentima bili bolje zastupljeni. "Akcenti će postati normalizovani istim tempom kojim se glumci s istim akcentima penju na lestvici glumačke postave", kaže ona. "To se prosto ne dešava dovoljno brzo."

Reklame

Kao i donošenje smrdljivog ručka u školu, naši akcenti su jedni od mnogih obeležja našeg izrazito izmešanog azijstva koji su paradoksalni. Azijski Amerikanci sa kojima sam pričala čini se da se slažu s tim, doduše iz drugačijih razloga, jer smatraju da nas azijski akcenti smeštaju sve u istu kategoriju, podsmevaju nam se i simplifikuju nas.

Sve što nam preostaje jeste da podržimo glasove koji nas ne sramote i čekamo. Vilfred Čen kaže: "Neka to bude pogonsko gorivo vašeg rada." Rad azijskih Amerikanca je motivisan slušanjem zadirkivanja po kafeterijama i strpljenjem da se oni istrpe sve dok suši od lososa i bibimbap ne postanu popularni i kul. Pretpostavimo da će isti trenutak olakšanja koji je nastupio za naš ručak da se desi i našim smrdljivim, smešnim azijskim akcentima. Do tada samo ne smem da zaboravim da ne izgledam onoliko kanadski koliko zvučim i da i dalje mogu da delujem kineski i glupo.

Pratite Selest Jim na Tviteru.

Još na VICE.com:

Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni

Ispravljao sam ljudima gramatičke greške na četu i doveo ih do ludila

Zašto se reperi foliraju lažnim akcentima