Pričala sam sa ljudima o najluđim stvarima koje su radili zbog lepote

Lice boje kreča, predimenzionirane kragne i kosa koja kreće tek od pola lobanje da bi čelo bilo u prvom planu možda danas nisu pojam lepote ali tako je nekada izgledala Kraljica Elizabeta I, trudeći se da predstavi sebe i svoju zemlju u najboljem mogućem svetlu.

Da se kriterijumi lepote konstantno nisu menjali ne bi postojala ni knjiga „Istorija lepote“. Ipak, iako smo svi negde svesni da ne postoji taj sudija koji jedini ima pravo glasa u vezi toga šta je lepo a šta ne, niti se nalazimo na nekoj globalnoj izložbi ljudi koja je u mojoj glavi ljudska verzija izložbe pasa, mnogi od nas će se truditi da te zacrtane kriterijume dosegnu. Na razne načine. Pogotovu u tinejdžerskom periodu kada se konstantno menjamo. Tada nam još nije jasno ko smo i šta smo, ali smo sigurni da bismo voleli da izgledamo kao neka od osoba sa filmskog postera.

I sama sam provela sate i sate gledajući u svoje grudi, terajući ih da porastu snagom uma, ne bi li nabujale same od sebe. Ponekada vam priroda, nikad nećemo saznati zašto, prosto ne da ono što želite, ali ako je vaša želja baš toliko jaka vi ćete naći način da do toga dođete.

- Tih miljardu (okej, nije miljardu, ali trinaest) godina sam u jednom trenutku sa vlastitim klještima htela da prekinem – govori mi Nina Vrdoljak, producentkinja iz Zagreba.

Došla je kod zubara zahtevajući da joj ukloni protezu. - Razlog je, osim lepote i takozvane estetike, bio i zdravstvene prirode - čeljust mi je bila gotovo pa deformirana, odnosno mnogo uska i stoga zubi nisu mogli da izađu - pa je trebalo da izdržim "još samo malo" - priča ona.

To "još malo" je bilo pre pet godina. Nina, inače izuzetno duhovita devojka, svoj je slučaj zaista prijavila Ginisu, tako da je žurka koju planira povodom tog značajnog dana, kada se konačno rešila metala iz svojih usta, odložena dok i zvanično ne postane rekorder. I pored svog humora, Nina skreće pažnju na to da reč lepota ne ide baš slučajno često uz reč zdravlje, te kada je zdravlje u pitanju za neke stvari zaista treba biti uporan.

A kad smo kod zdravlja, mnogi su bili skloni da ga ugroze zbog lepote. Koleginica Ana je sebe izgladnjivala u periodu srednje škole između drugog i trećeg razreda.

- Uglavnom sam jela između 300 i 500 kalorija dnevno. Ako posustanem pa pojedem sendvič ili tako nešto, onda se kaznim pa ne jedem ništa dva dana. Nisam mogla da spavam jer kada gladuješ dobiješ insomniju. Nisam se nikad onesvestila, ali bilo je blizu. Da sam bila napolju verovatno bih se srušila, ali sam samo ležala na podu po ceo dan, gledala u plafon i mislila o hrani - govori mi ona.

Srećom, Ana je danas svesna i samouverena mlada žena koja je svoju „lekciju“ naučila, te ćete te je tek ponekad videti kako iz čiste zajebancije obrije sebi lice.

Čudno je to kako se čini da na ovom svetu postoji nebrojeno mnogo stvari koje kao da postoje na ovoj zemlji samo da bi nam nabijale komplekse. Kao što je na primer odeća. Razna odeća. Jer svi znamo, tek ponekim ljudima mogu dobro stajati određene stvari. Osim ukoliko niste Rijana. Njoj sve savršeno stoji.

Vesni (43) je tako stajala jedna savršeno strukirana bela suknja ali je zahtevala užasne žrtve.

- Kad god sam htela da je nosim, bila sam gladna bukvalno celi dan da bi mi stomak bio ulubljen. I onda bih svako veče posle nošenja te suknje bila konkavna i obeznanjena od gladi, toliko da nisam bila u stanju ni da se najedem tada, nego bih samo legla i rekla sebi da je nikada više neću nositi - prepričava mi ona "uputstvo za upotrebu" haljine.

Naravno, posle doručka je sve zaboravljala i ponovo je postupila isto već sledećom svečanom prilikom.

- U svoju odbranu imam da kažem da sam imala 19 godina i da sam bila totalni moron. Vrlo sam ponosna da suknju i dalje mogu da obučem, ali sam još ponosnija na to da mi na pamet ne pada da je nosim – govori mi ona.

A da su godine puberteta, zaista krizni period uverila me je i Branislava (28) koja je silno nezadovoljna svojim izgledom otišla u ordinaciju estetske hirurgije da pita šta bi oni sa njenim licem u radili. Doktorka ju je ubedila da nikakve drastične rekonstrukcije nisu potrebne, ali da bi fileri u gornjoj usni mogli lepo da joj stoje.

I tako je Branislava stavila prvo 0.1 ml, pa zatim i 0.3 ml, ali kada je treći put došla po još, jer se već, kako mi kaže, navukla, doktorka joj je objasnila da je nestašica metakril filera i predložila joj je nešto drugo, što je tek "malo složenije i skuplje".

- Ono što je trebalo da bude 20 minuta u njenoj kancelarije se pretvorilo u mene koja ležim na operacionom stolu i grčevito držim ruku neke duhovite medicinske sestre dok mi doktorka kroz pupak provlači nešto što je ličilo na šipku koja mi glasno i halapljivo usisava mast - prepričava mi Branislava.

- Sve vreme sam se molila u sebi i ubeđivala se da ću biti jako zadovoljna kad sve prođe. Dva sata kasnije bila sam kući u krevetu, u položaju fetusa sa pačijim usnama - kaže mi ona.

Liposukcija je malo zajebana stvar jer, kako mi priča Branislava, sledećih nekoliko dana nije mogla da se ispravi i da se tušira.

- Stomak mi je bio modar 10 dana kao da me je neko ubio od batina, - objašnjava mi Branislava svoj doživljaj hirurške procedure.

Danas, kako kaže ne može da prežali tih 300 evra za koje bi rado dala na neko putovanje, kurs jezika ili čak na nutribulet. Ono što je naučila iz cele stvari je da prestane da se zaluđuje idejom o "savršenoj lepoti".

- Prepala sam se dokle sam bila spremna da odem a da mi pritom nije jasno zašto to radim - zaključuje ona.

Danas bi svakome ko bi "pod nož" preporučila da pre ode kod terapeuta.

Ipak, na žalost, ovo nije najdrastičniji slučaj. Marija (27) mi je odmah nakon postavljanja pitanja momentalno i taksativno navela sve stvari koje je radila.

Ovako glasi njen spisak:

• Iščupala voskom nekoliko santimetara kose, jer sam pročitala negde da su žene sa visokim čelom lepše i pametnije - dve godine su joj rasle bebeće dlake dok nisu postale kosa.

• Išla na struju protiv celulita pred veliku maturu, što je stvorilo podlive jer lekari nisu lepo podesili spravu - podesili su je na duplo jače od dozvoljene doze za moj uzrast i građu.

• Kupala se u ledenom potoku na selu jer legenda kaže da ćeš biti najlepša verzija sebe ako to uradiš - dobila je upalu jajnika.

E sad, ne samo što nastojanje čoveka da bude najlepša verzija sebe može ugroziti zdravlje, nego vas paradoksalno nekada može čak i nagrditi - tako što sebi slučajno na primer sagorite pola lica kao što je to učinila koleginica Iva Parađanin.

Naime ona je u svom tinejdžerskom periodu jako želela da ima ravnu kosu a tada je po školi kružila legenda da je kosa najravnija ako se presuje peglom za veš. Iako bi to obično radila sa drugaricama, jedne večeri je došla u situaciju "da se opegla" sama.

Ono što se desilo sledeće stvarno nije bilo dobro.

- Završila sam sa ogromnom izgoretinom po sred čela koja nije zarasla naredna dva meseca i pekla je kao smrt, - kaže ona, sa svojom novom kratkom frizurom i elegantnim loknama koje kao da je morala da učvršćuje gelom da bi bile dovoljno kovrdžave. Šta su ti trendovi, pomislih dok je slušam.

Međutim, kosa ne predstavlja problem samo ženama. Mnogi muškarci su mi se krišom poveravali. Jedan mi se poverio da će ići na transplataciju kose, a drugi da je uplašen zbog gubitka iste u jednom momentu dao čak 150 evra za neke ampule koje nisu uradile apsolutno ništa.

Ono što je ipak najlepše u celoj ovoj priči jeste to što ljudima sa kojima sam pričala ne fali apsolutno ništa, a ipak svi oni su, ako ih pitate, i dalje verovatno nezadovoljni nekim stvarima na sebi koje bi momentalno promenili kada bi čarobni štapići postojali. Ko u ostalom ne bi?