poslovi

Svi treba da menjamo poslove što češće

Naša generacija poznata je po tome što se retko zadržava na jednom poslu, a evo i zašto je to dobro.
26.8.17
Ilustracija: Ben Thomson

McCrindle istraživanja pokazala su da tipični mladi Australijanac na jednom poslu provede prosečno 3 godine i 4 meseca, što bi značilo da će mu prosečan broj poslodavaca do kraja radnog veka biti oko 17, i to u pet različitih profesija. Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi. Naša generacija poznata je po tome što se retko zadržava na jednom poslu. Regruteri za nas koriste termin „kontinuirani kandidati".

Reklame

Istini za volju, kod naših mama i tata i baba i deda, ovako nešto bio bi znak unutarnjeg nemira ili razmaženosti. Ali mi nismo razmažena derišta – menjajući profesije povećavamo šanse za bolju zaradu, razvoj veština, i otkrivanje poslovnog okruženja od kog nećemo zazirati.

Pitali smo nekoliko stručnjaka da nam objasne zašto je promena posla dobra i neophodna pojava, kako znati kad je pravo vreme, i kako odluku sprovesti u delo.

Regruter

Fibi Hamer radi kao kadrovski konsultant. Prethodno se bavila medicinom, pravom, i modom, tako da ima i ličnog iskustva sa promenama profesija. „Veruj u sebe. Ako imaš osećaj da bi trebalo da napustiš posao, napusti ga što pre i olakšaj sebi."

Polovina svih kadrova sa kojima Hamer radi su pripadnici milenijals generacije, od kojih je većina sklona korenitim promenama karijere. „Nekad pređu sa posla korporativnog asistenta na posao joga instruktora, nekad menadžer postane medicinska sestra."

Svet se menja, a sa njim moramo i mi. Priroda poslova prolazi kroz metamorfozu. „Alternativa prilagođavanju ne postoji. Na vama je da se potrudite i održite korak sa ovim promenama, ili da se zadržite na stagnaciji."

„Sve dok je čovek spreman da uloži vreme u čitanje, pitanje, istraživanje, sve dok je spreman da uči – dobro će se snaći."

Iako poslu treba pružiti priliku pre nego što se krene dalje, nije nikad kasno da se izabere neki drugi put. „Skoči na glavu", predlaže Hamer. „Ja nisam imala pojma koliko manjak samopouzdanja čoveka blokira sve dok se nisam našla na drugoj strani."

Trener za karijeriste

„Nove profesije niču svakodnevno, poslovi kakvih ranije nije bilo. Mnoge tradicionalne uloge danas su drastično izmenjene", kaže kouč za karijeriste i profesionalni CV pisac Šon Krun za VICE. „Ako bih sad seo sa nekim i isplanirao mu kojim bi poslovima mogao da se bavi u predstojećih deset godina, ne bih mogao da garantujem čak ni da će ti poslovi postojati tako dugo."

Kako se na to pripremiti? „Treba živeti fluidno i prilagodljivo da bi se izašlo u susret neočekivanim društvenim promenama. Dobro je raditi više stvari odjednom i biti fleksibilan. Planiranje nas obično stavlja u povoljniju poziciju kad dođe vreme da iskoristimo novu priliku ili poslovnu ponudu."

Reklame

Kaže da je prekvalifikacija slična vožnji bicikla. „U početku stalno padaš, a svi ostali daleko bolje voze". Treba prevazići svoj ego, biti otvoren, makar radili prekovremeno, imitirali kolege, ili prihvatali zaduženja za koje nam onaj mali snob u glavi šapuće da su ispod našeg nivoa.

„Promena je jedina stabilnost, kad to shvatiš naučio si strašno važnu lekciju. Ko odbije da se menja, taj će se boriti za mrvice sa stola."

Niko ne želi mrvice.

Stručnjak za mlade

Dr Stiven Roberts je sociolog koji se bavi mladim ljudima. Po njemu promena profesije ne samo što je zdrava za mlade, već tako imaju najbolje šanse da ostanu zaposleni. „Globalizacija i ubrzan tehnološki razvoj doveli su do ovog stanja u kom je svima neophodna česta i nagla promena zaposlenja."

„Nije uvek lako odlučiti se na to, ali napustiti posao i tragati za nečim boljim što vas ispunjava je zaista važno."

Dr Roberts odbija tvrdnje po kojima su mladi ljudi bezvoljni i umišljeni. „Mladi žele da rade. Većina njih se ili već nečim bavi, ili se dodatno obrazuje. Mladi ljudi volontiraju, učestvuju u radu raznih socijalnih institucija." Tu angažovanost treba iskoristiti u kompetetivnom okruženju kao što je tržište rada.

Štaviše, od mladih se na poslu mnogo očekuje, pa smo zato mahom naviknuti da preuzimamo raznorazne uloge. „Fleksibilnost u zavisnosti od zahteva poslodavca je praktično novi standard."

Poslovni preletač

Ketrin Keleher je radila sve i svašta – pevala u pank bendu Kiosk, samostalno nastupala kao Catcall, pisala i režirala filmove, dok je danas TV scenarista. „Kad već celog života radimo, zašto ne bismo našli posao na koji ćemo svakog jutra rado poći?"

Ne postoji starosna granica za biranje novog profesionalnog usmerenja. „Po meni, životno iskustvo je samo dodatni kvalitet. Nema potrebe da iste stvari radimo do kraja života. Tranzicioni period isprva nije lak, imaš osećaj da počinješ sve ispočetka", ali u kreativnoj industriji poput njene, vredna je svaka nova perspektiva.

„Ne postoji jedan recept za uspeh."

Keleher preporučuje da se prvo rade po dva posla, da se zadrži primarni dok se paralelno proba nešto novo, pre nego što se napravi konačna promena. „Usputni, honorarni rad je dobar za kreativce. Daje ti priliku da provetriš glavu. Ali treba uvek sebi zacrtati cilj."

Još na VICE.com:

Srbi o svojim šefovima u šest reči

Ljudi nam pričaju šta je najneprofesionalnije što su uradili na poslu

Kako je to kada odustaneš od svog sna