Legendarni stripadžija Hilbert Hernandez piše novi nedeljni serijal za VICE

Ovog vikenda smo premijerno objavili prvi nastavak ​nedeljnog strip serijala Hilberta Hernandeza za VICE. Ako volite stripove, verovatno ste već čuli za Hilberta Hernandeza. Ako niste, hitno ispravite tu grešku.

Hilbert je najpoznatiji kao polovina, nekad trećina, slavnih ​Los Bros Hernandez. Zajedno sa braćom Hajmijem i Mariom, 1981. godine pokrenuo je strip-serijal ​Ljubav i rakete, koji konstantno izlazi u različitim formatima već 35 godina.

Svaki brat ima svoje likove, priče i svetove koje istražuje. Hajmijevi stripovi bave se Amerikankom meksičkog porekla po imenu Megi koja živi u Los Anđelesu. Hilbert prevashodno prati ženu po imenu Luba i njen život u jednom izolovanom meksičkom selu, iako su se u međuvremenu njegovi stripovi više prebacili na njenu rodbinu.

Kada su braća Hernandez krenula da rade tokom buma crno-belih stripova osamdesetih, scena alternativnih stripova bila je neverovatno mala, dok danas izgleda kao da je polovina autorskih stripova koje možete da nađete direktno inspirisana radovima Hilberta i njegove braće.

A sada on radi stripove za nas. Evo kratkog intervjua s njim.

VICE: Kako ide, Hilberte? Baš mi je drago da radiš strip za VICE.

Hilbert Hernandez: Dobro, hvala na pitanju.

Jesi li već nekad crtao nedeljne stripove?

Nikad nisam radio nedeljne stripove, ali deluje mi kao zabavan izazov.

Zašto si izabrao Roja za glavnog lika strip-serijala?

Roj je lik sa toliko fleksibilnosti za potrebe pričanja priča da mogu da ga povedem bilo kuda u našem ludom univerzumu.

Roj je naivan skoro kao Sunđer Bob. Da li se sećaš kako si ga smislio? Je li to bio nasumičan crtež kome si udahnuo ličnost ili ti je bio potreban takav lik pa si mu naknadno podario izgled?

Rojev izgled i ličnost su nastali istovremeno. Želeo sam baksuznog štrebera kog mogu da smestim u bilo koju strip situaciju koja mi padne na pamet, a naročito one u kojima ga beskrajno ponižavaju.

Da li znaš kako zvuči Rojev glas?

Roj zvuči kao ​Baterflaj Mekvin.

Zar se Roj uglavnom ne druži s onom svojom devojkom koja nosi naočare? Kako se zove, Inez?

Zove se Džudit, kao beba u ​Okružen mrtvima.

Hoće li ponovo sresti svoje prijatelje, sveštenika i malog pankera?

Otac Sandoval i Lil Pank će se vratiti, kao i drugi Rojevi drugari poput Malog Kaskadera, Samer Monstera, Šaut Ramireza i drugih.

Imaš toliko likova u stripu da ih je teško sve popamtiti. Jesu li se otac Sandoval i Lil Pank već pojavljivali negde drugde?

Otac Sandoval i mali panker se zvanično još nigde nisu pojavili. Oca Sandovala sam smislio pre više godina kao lošeg profesionalnog rvača. Možda se će još ispostavi da je baš to.

Znaš li mnogo sveštenika koji puše?

Zar svi sveštenici ne puše, piju i rade se heroinom?

Znaš li mnogo sveštenika navučenih na drogu? Kakvo si versko obrazovanje imao?

Odgojen sam kao katolik i nisam znao nijednog sveštenika, ali tih par časnih sestara koje su mi predavale bile su najljubaznije i najuviđavnije odrasle osobe koje sam upoznao. Nisam išao u katoličku školu sve vreme, samo vikendom, tako da ne znam nikakve horor priče o časnim sestrama ili sveštenicima.

Je li bilo čudno odrastati u vreme kada je pankerska scena u Los Anđelesu bila sveža i nova, a potom gledati kako se pretvara u instituciju?

Nisam bio svestan da je pankerska scena u Los Anđelesu cenjena. U vreme kad sam ja izlazio, to je bio haos. Pankerska scena kasnih sedamdesetih u Los Anđelesu su više činili umetnici, žurke i droga, dok je osamdesetih postala agresivna, glupava i neprijateljski nastrojena.

Proteklih par godina objavljeno je nekoliko knjiga o pankerskoj sceni u Los Anđelesu. Tu je ​Očajni smo i ​Imamo neutronsku bombu, a bilo ih je još.

Nemam neku želju da se prisećam tih dana osim kad radim istraživanje za neku priču. Ne zanima me previše nostalgija, sem u slučaju kad želim da stvorim nešto novo iz nje.

Jesi li se upoznao sa fotografom Spotom?

Nikad nisam sreo Spota, ali ga moja žena zna.

Upravo sam dobio novu knjigu njegovih fotografija pa te zato pitam. Kako si upoznao suprugu?

Kerol sam upoznao sam kada su The Clash prvi put svirali u Los Anđelesu, 1. februara 1979. godine. Bio sam sa bratom Hajmijem (​Ljubav i rakete), Ismaelom (​Dr. Know) i našom rođakom. Znala je Kerol iz srednje škole i ona nas je upoznala. Kerol i ja smo od tad zajedno.

Hajmi i ti ste već pominjali u intervjuima kako se ljudi razočaraju kad vas upoznaju na strip konvencijama jer uživo žele da sretnu vaše likove a vi uopšte ne ličite na njih. Neki strip autori liče, poput ​Klouvsa i ​Kramba, na primer. Postoje li likovi za koje smatraš da najviše predstavljaju tebe? Jesu li svi oni samo u manjoj meri odraz tvoje ličnosti?

Mislim da su likovi koji su najviše ja ili bar donekle odražavaju moje stavove ​Luba (Kilerova baka) i Hektor (Kilerov ćale). Malo će ljudi koji ovo čitaju znati o čemu govorim.

Skupljaš li nešto u poslednje vreme?

Sakupljam stare horor filmove na diskovima zato što većina još nije dostupna na strimingu ili Jutjubu. Horore iz šezdesetih i sedamdesetih, iz Italije, Turske, Indije ili Indonezije i gomile drugih zemalja…

Šta ti se trenutno dopada u stripu, bilo da je novo ili staro?

Kupujem reprinte starih horor stripova iz pedesetih i zbirke stripova ​Dik Trejsi i ​Stiv Kenjon. Većinu toga dobijam od svog izdavača Fantagrafiksa kada se neko tamo seti da mi ih pošalje. Retko kupujem radove savremenih autora zato što mi deluju kao slabići ili da previše sebi daju na značaju. Neki čak, usudiću se da kažem, NIŠTA NE VALJAJU.

Ima li šanse da vidimo neke druge tvoje stalne likove u ovom stripu?

Verovatno, poput onih koje sam već pomenuo.

Čitajte nedeljni strip ​Hilberta Hernandeza za VICE.